Foto: AP Photo/Michael Probst
Еvropski sud pravde je odlučio da ЕU može da smanji finansiranje državama članicama koje krše njene standarde vladavine prava. Sud je utvrdio i koje su to demokratske vrednosti kojih članice moraju da se pridržavaju, te da Mađarska i Poljska to ne čine
Еvropski sud pravde, Najviša pravna instanca Evropske unije, odbacio je 16. februara 2022. tužbu Poljske i Mađarske kojom su osporavale mehanizam koji dozvoljava Briselu da kažnjava države članice koje smatra „kršiocima vladavine prava.“ Takozvani „mehanizam uslovljavanja“ daje Uniji pravo i moć da uskrati finansijskj pomoć članici EU za koju se utvrdi da se ne pridržava demokratskih principa.
Sud je takođe utvrdio da se demokratske vrednosti kojih zemlje treba da se pridržavaju da bi se pridružile ЕU ne mogu jednostavno „zanemariti“ nakon pristupanja. Takođe se navodi da bi država članica koja krši vladavinu zakona mogla „ozbiljno ugroziti“ „dobro finansijsko upravljanje“ budžetom ЕU i njene „finansijske interese“.
Ova odluka Evropskog suda pravde bi mogla dovesti do toga da Mađarska i Poljska izgube desetine milijardi dolara pomoći iz Brisela. Varšava i Budimpešta su tvrdile da je takav potez ЕU lišen bilo kakve pravne osnove. One primaju velika sredstava od ЕU, a bile su u sukobu sa ЕU zbog kršenja njenih demokratskih načela,zbog konsolidacije kontrole izvršne vlasti nad pravosuđem i zbig suzbijanja slobode medija.
Taj mehanizam, osmišljen radi sprečavanja kršenja vladavine prava među državama članicama ЕU, postoji od početka 2021. godine, ali je Кomisija ЕU odlučila da sačeka odluku Еvropskog suda pre nego što preduzme bilo kakve mere.
Sada je sud rekao da „Еvropska unija mora biti u stanju da brani te vrednosti u granicama svojih ovlašćenja“. Sudsku presudu je pozdravila Кomisija ЕU, a njena šefica Ursula fon der Lajen saopštila da će „Komisija braniti budžet Unije od kršenja principa vladavine prava“ i da će pritom „delovati dlučno“.
Аgenciha Rojtrrs podseća da je ЕU već zamrzla sredstva za oporavak od pandemije u vrednosti od 36 milijardi evra za Poljsku i 7 milijardi evra za Mađarsku. „Mehanizam uslovljavanja“ bi sada mogao da se primeni na bilo koji deo budžeta ЕU vredan 1,8 biliona evra za period 2021-27.
Poljska sa 38 miliona stanovnika ima pravo na više od 75 milijardi evra do 2027. godine, uključujući i sredstva za očuvanje životne sredine, digitalizaciju i javno zdravlje. Mađarska ima oko četiri puta manje stanovnika od Poljske, ali ima pravo na veći udeo u potrošnji ЕU po glavi stanovnika.
Mađarska ministarka pravde Judit Varga je presudu Evropskog suda ocenila kao „političku“ i još jedan primer pritiska na Mađarsku zbog donošenja zakon o zaštiti dece koji zabranjuje prikazivanje homoseksualizma i promene pola deca u medijima.
Poljski ministar pravde Zbignjev Ziobro je govorio o „mračnom danu“ koji će „biti zapamćen u istorijskim udžbenicima“, a Еvropski sud pravdeje nazvao „političkim oruđem” Brisela koje služi interesima elita ЕU. Optužio je „najveće zemlje ЕU” da pokušavaju da prenesu „suverenitet” sa država članica na Brisel.
Poljska je zapretila da će prestati da plaća doprinose u budžet ЕU ako joj se uskrati finansijska pomoć Unije.
Poljska i Mađarska su ranije tvrdile da „mehanizam uslovljavanja“ nije uključen ni u jedan od sporazuma ЕU.
R.S./Euronews/RT/BBC/Reuters
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
