Evropski parlment je podržalo zahtev srpske provrepske opozcije da se pokrene istraga o izbornoj krađi na nedavno održanim parlamentarnim i lkalnim izborima. Evropski poslanici istakli su da građani Srbije zaslužuju poštene izbore i pozvali vlast u Srbiji da suštinski i zaista sarađuje
Nakon što je izglasana rezolucija o izborima u Srbiji evropski poslanici su naveli da građani Srbije zaslužuju fer i poštene izbore kao i da su svedočili izbornoj krađi.
Takođe su istakli da pretnja eventualnim zamrzavanjem i obustavom evropskih fondova nije uperena protiv građana Srbije, već protiv vlasti.
Oni u rezoluciji pozivaju na obustavu finansiranja Srbije iz EU ukoliko srpske vlasti nisu spremne da sprovedu ključne izborne preporuke ili ako nalazi istrage ukazuju da su srpske vlasti bile direktno umešane u izbornu krađu.
461 za
53 protiv sa sve Bilčikom.— Pavle Grbovic (@PavleGrbovic) February 8, 2024
Preporuke iz Pribeovog izveštaja
Na današnjem panelu u Evropskom parlamentu „Srbija: Demokratija na raskrsnici“ uoči usvajanja rezolucije o izborima u Srbiji, evropski poslanici zajedno sa predstavnicima liste Srbija protiv nasilja uputili su oštre kritike na račun režima Aleksandra Vučića.
Rečeno je da je vlast u Srbiji zloupotrebila izbore i čitav državni aparat, ističući potrebu za hitnom i brzom međunarodnom istragom izbornog procesa.
Potpredsednica SSP Marinika Tepić izjavila je za N1 nakon usvajanja Rezolucije EP, da je ono za šta su dobili čvrsta uverenja, što i jeste bio, kako kaže, njihov cilj kada su dokazivali izbornu krađu, da je nužna, neophodna i hitna međunarodna nezavisna misija koja bi bila poslata da to istraži.
Druga stvar, dodala je, o kojoj se manje govori jesu preporuke iz Pribeovog izveštaja na kojima je insistirao Klemen Grošelj.
“Tu postoje konkretni koraci kako da se radi, da se upravlja onim sistemima koji su najsenzitivniji uoči samih izbora, resor bezbednosti, državne uprave, preporuke koje su bile prvo primenjene u Severnoj Makedoniji nakon njihove vrlo slične političke krize“, kaže ona.
Upravo je ogromnom većinom u Evropskom parlamentu usvojena Rezolucija kojom je potvrđena izborna krađa u Srbiji!
Rezolucijom se traži međunarodna misija i istraga.Od 557 prisutnih
461 ZA
53 protiv
43 nije glasaloHvala svima koji su verovali u nas!
Vredelo je. Svake žrtve! pic.twitter.com/UIafgA3Lqm— Marinika Tepić (@MarinikaTepic) February 8, 2024
Ništa od dogovora
Evroposlanica Viola fon Kramon rekla je na panelu da „sve što je vlada prihvatila, na kraju nije primenjeno“.
„Posle masovne krađe na poslednjim izborima, bilo je potpuno jasno da moramo da se potrudimo da pravna država, vladavina prava ne bude potpuno napuštena. Zbog toga smo napravili jedan dug spisak predloga. Danas je sve u našim rukama, ne samo našim, već i u rukama ljudi kojima je stalo do principa pravne države“, kaže ona.
Vlast pozvana na suštinsku saradnju
Vlast se poziva i da u potpunosti i suštinski sarađuje sa OEBS-om, Evropskom unijom i Savetom Evrope.
“Sa zabrinutošću primećujemo da Srbija nije primenila mnoge dugogodišnje preporuke OEBS-a u vezi sa glavnim pitanjima izbornog procesa, uprkos tome što je na to više puta pozivana, uključujući i od strane Evropske komisije”, navodi se u rezoluciji.
Takođe se konstatuju brojni problemi izbornog procesa, poput odsustva medijskog pluralizma u kampanji i pasivne uloge Regulatornog tela za elektronske medije, kao i dominantnu ulogu predsednika Republike koji nije bio kandidat.
“Ukupnu kampanju karakterisala je jača polarizacija nego ranije, agresivna retorika, diskreditacija na ličnom nivou, verbalno nasilje i zapaljivi jezik; slučajevi pritiska na zaposlene u javnom sektoru, zloupotreba javnih resursa i šeme podsticanja birača izazvali su zabrinutost u pogledu sposobnosti birača da naprave slobodan izbor; ove prakse stvorile su nejednake uslove i zamaglile granicu između države i stranke, u suprotnosti sa međunarodnim standardima”, stoji u tekstu rezolucije.
Fantomski glasači
Posebna pažnja posvećuje se fenomenu takozvanih fantomskih glasača iz opština u kojima se nisu održali lokalni izbori, kao i drugih država, prvenstveno Bosne i Hercegovine, koji su navodno organizovano dovoženi na glasanje u Beograd.
“Nakon duboke analize, veoma konzervativna procena Crte zasnovana samo na ograničenim podacima i resursima, je da netačnost biračkog spiska doprinosi razlici od najmanje 30.000 birača”, stoji u tekstu.
Rezolucija se takođe se osvrće na reakciju vlasti na kritike upućene nakon izbora.
“Evropski parlament osuđuje orkestrirane napade srpskih zvaničnika na posmatrače izbora, uključujući članove Evropskog parlamenta, i poziva na povratak uvažavajućim i konstruktivnim diskursima, naglašavajući važnost međusobnog poštovanja u demokratskom procesu… oštro osuđuje nepotkrepljenje tvrdnje srpskih vlasti da su države članice EU bile umešane u organizovanje postizbornih protesta; žali što su protesti iskorišćeni kao povod za širenje anti-EU narativa u medijima bliskim vladajućoj stranci”, navodi se u rezoluciji.
Godišnjica studentskih blokada u Beogradu obeležena je protestnom šetnjom, odavanjem pošte stradalima i simboličnim zaustavljanjima na mestima koja su obeležila proteklu godinu studentskog otpora
Službena beleška tužiteljke Prvog osnovnog javnog tužilaštva otkriva da joj je 5. novembra onemogućeno da izvrši uviđaj na prostoru Ćacilenda, iako je postojala prijava o teškom krivičnom delu. Dokument baca novo svetlo na postupanje policije tokom protesta
Korisnici Orion telekoma ponovo su izgubili N1. Da li je ovo trajno isključenje i ima li veze sa time što je pretplatnike ove firme preuzela firma koju treba da kupi Telekom - pre samo nedelju dana
Prema najnovijem izveštaju platforme CIVICUS Monitor, Srbija je u 2025. godini pala iz kategorije „opstruiranog” u status države „pod represijom”, što podrazumeva ozbiljna ograničenja slobode izražavanja, okupljanja i udruživanja
Vlada je pokrenula izradu plana koji obuhvata prostor Avala Filma, Kinoteke i RTS-a. Iz inicijative Beograd ostaje upozoravaju da je reč o pokušaju legalizacije investitorske gradnje u jednom od ključnih zelenih pojaseva Beograda
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
