Foto: AP Photo/Thibault Camus
Predsednik Ukrajine je brzinski posetio London, Pariz i Brisel gde je dočekan uz ovacije i najveće počasti. A on je tražio još oružja i pre svega lovačke avione, a u Evropskom parlamentu i prijem Ukrajine u Evropsku uniju
U sredu je predsednik Ukrajine bio u Londonu. U Vestminsterskoj palati ga je klikčući dočekalo oko 2000 britanskih poslanika, duhovnika i ostalih zvaničnika.
Premijer Riši Sunak mu je obećao da će Velika Britanija nastaviti, tamo gde je počela kada je Rusija napala Ukrajinu 24. februra prošle godine: podržavala je Kijev u svakom pogledu i izdvojila do sada 2,3 milijarde funti za vojnu pomoć.
A Zelenski je rekao da je Ukrajina zahvaljujući Britaniji i drugim saveznicima ostvarila „neverovatne uspehe“ u borbi protiv agresora, da je „koalicija sankcija“ protiv Rusije zapravo „koalicija vrednosti“ čiji je cilj „svet koji se drži pravila, u kome se poštuju ljudska prava“.
Govorio je Zelenski da odluka da se njegovoj zemlji isporuče tenkovi „na bojnom polju održava nadu u pobedu“.
A onda je prešao na stvar. Da bi se pobeda ostvarila, kazao je Zelenski, potrebno je formiranje još jedne koalicije – „koalicije lovačkih aviona“. To će u Bakingemskoj palati reći i kralju Čarlsu III koji je obučeni vojni pilot, „a za Ukrajince su trenutno vojni piloti kraljevi“.
Onda je predsednik Ukrajine Sunaku poklonio kacigu ukrajinskog vojnog pilota na kojoj piše: „Imamo slobodu, dajte nam krila da bismo mogli da je branimo“.
Na avione će Ukrajina morati još da sačeka, ali je već sledećeg jutra Sunak rekao da će britanski instruktori od sada obučavati i ukrajinske marince i vojne pilote na lovcima, a posle podne je iz Dauning strita 10 stigla vest da britanska Vlada „aktivno“ razmišlja „na duge staze“ koje bi lovačke avione mogla Ukrajini da stavi na raspolaganje.
Trebaju nam lovci
Iz Londona pravo u Pariz. Bilo je već pola dva ujutru u četvrtak kada je u Jelisejskoj palati predsednik Francuske Emanuel Makron svog ukrajinskog kolegu počastvovao najvišim mogućim priznanjem – Velikim krstom francuske Počasne legije.
“Hvala dragi Emanuel”, rekao je Zelenski pred uključenim kamerama i brojnim fotoreporterima, ali takva počast je prevelika za njega samog, pa će, u dogovoru sa “dragim Emanuelom”, Počasnim krstom biti odlikovan ukrajinski narod. U Sali se prolomio aplauz. Vidan je bio srdačan, čak prisan odnos dvojice predsednika.
Kada je ceremonijalni deo obavljen, dvojica predsednika su se povukla u radni deo Jelisejske palate gde ih je čekao kancelar Nemačke Olaf Šolc – dvojica muškaraca u tamnim odelima, jedna u uobičajnoj maslinasto-zelenoj kombinaciji, piše nemački „Špigel“.
Prilikom zajedničkog javnog obraćanja je Makron naglasio odlučnost Francuke da Ukrajinu „isprati do pobede“ i i dalje je snabdeva oružjem.
A Zelnski se, kao i u Londonu, osvrnuo na zapadne lovačke avione i to “što pre jer nam ne preostaje mnogo vremena”. Pohvalio je Makronov leadership i zahvalio Šolcu na podršci.
Ova dvojica se nisu izjasnila o njegovoj želji da Ukrajina dobije lovce.
Dokažite da ste Evropejci, primite nas u EU
U četvrtak ujutru iz Pariza u Brisel, i to zajedno sa Makronom u francuskom Falkonu-7x.
A u Evropskom parlamentu jednake počasti, jednake garancije svesrdna podrška, jednako emocionalno, jednako rečito.
“Mi se borimo za naša prava, za našu slobodu, za naše živote. A sada se borimo da preživimo”, zvapio je Zelenski na početku svog izlaganja pred evropskim poslanicima.
“Ali se borimo”, rekao je, “i da pstanemo o punopravan član Evrope”, a “Evroska unija bi sa Ukrajinom bila daleko jača, dok bi Ukrajina bez EU bila sama”.
Ukrajina je dokazala svoju snagu pa on moli EU da dokaže da Ukrajinu neće ostaviti na cedilu. “Dokažite, da ste zaista Evropejci!”, uskliknuo je Zelenski. I tada će “život pobediti smrt, a svetlo mrak”.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je govorio o ruskom “geopolitičkom terorizmu”, a što se tiče prijema Ukrajine u Evropsku uniju – ozbiljno će se ispitati zahtev Zelenskog.
Evropski parlament je u neobavezujućoj rezoluciji pozvao evropske institucije da rade na dodeljivanju statusa kandidata Ukrajini. Za je glasalo 637 poslanika, pritiv 13, 20 je bilo uzdržano.
J.H./Spiegel/BBC
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Posle osam decenija će se ponovo iz nemačkih tenkova pucati na Ruse. Mnogi se pitaju šta je zapravo cilj isporuke ubitačnog tenka Leopard 2 ukrajinskoj vojsci: da se Rusija vojno porazi ili da se primora na pregovore? I da li će, posle ritualnog nećkanja, uskoro uslediti i isporuka borbenih aviona?
Prošlog proleća Poljska je prva poslala tenkove kao pomoć ukrajinskoj vojsci. Bili su to njihovim tenkistima dobro poznati sovjetski T-72. Na početku drugog ratnog proleća ukrajinske tenkovske jedinice dobiće po prvi put moderne tenkove koji nisu nasleđe Sovjetske ere - obećani su im nemački Leopard 2 i britanski Čelindžer 2. Da li oni mogu da promene tok rata?
Čini se da ukrajinski Generalštab želi da stvori snažnu svežu rezervu koja će imati naoružanje iz NATO pomoći i moći da se uvede na front tamo gde mora da se drži linija pred ruskim pritiskom. Sada ukrajinska vojska čeka gde će Rusi da nagrnu, pa da vide kako da se front održi, dok je ranije postojala nada da bi mogla da prodre preko ruske linije
