Foto: AP Photo/Thibault Camus
Predsednik Ukrajine je brzinski posetio London, Pariz i Brisel gde je dočekan uz ovacije i najveće počasti. A on je tražio još oružja i pre svega lovačke avione, a u Evropskom parlamentu i prijem Ukrajine u Evropsku uniju
U sredu je predsednik Ukrajine bio u Londonu. U Vestminsterskoj palati ga je klikčući dočekalo oko 2000 britanskih poslanika, duhovnika i ostalih zvaničnika.
Premijer Riši Sunak mu je obećao da će Velika Britanija nastaviti, tamo gde je počela kada je Rusija napala Ukrajinu 24. februra prošle godine: podržavala je Kijev u svakom pogledu i izdvojila do sada 2,3 milijarde funti za vojnu pomoć.
A Zelenski je rekao da je Ukrajina zahvaljujući Britaniji i drugim saveznicima ostvarila „neverovatne uspehe“ u borbi protiv agresora, da je „koalicija sankcija“ protiv Rusije zapravo „koalicija vrednosti“ čiji je cilj „svet koji se drži pravila, u kome se poštuju ljudska prava“.
Govorio je Zelenski da odluka da se njegovoj zemlji isporuče tenkovi „na bojnom polju održava nadu u pobedu“.
A onda je prešao na stvar. Da bi se pobeda ostvarila, kazao je Zelenski, potrebno je formiranje još jedne koalicije – „koalicije lovačkih aviona“. To će u Bakingemskoj palati reći i kralju Čarlsu III koji je obučeni vojni pilot, „a za Ukrajince su trenutno vojni piloti kraljevi“.
Onda je predsednik Ukrajine Sunaku poklonio kacigu ukrajinskog vojnog pilota na kojoj piše: „Imamo slobodu, dajte nam krila da bismo mogli da je branimo“.
Na avione će Ukrajina morati još da sačeka, ali je već sledećeg jutra Sunak rekao da će britanski instruktori od sada obučavati i ukrajinske marince i vojne pilote na lovcima, a posle podne je iz Dauning strita 10 stigla vest da britanska Vlada „aktivno“ razmišlja „na duge staze“ koje bi lovačke avione mogla Ukrajini da stavi na raspolaganje.
Trebaju nam lovci
Iz Londona pravo u Pariz. Bilo je već pola dva ujutru u četvrtak kada je u Jelisejskoj palati predsednik Francuske Emanuel Makron svog ukrajinskog kolegu počastvovao najvišim mogućim priznanjem – Velikim krstom francuske Počasne legije.
“Hvala dragi Emanuel”, rekao je Zelenski pred uključenim kamerama i brojnim fotoreporterima, ali takva počast je prevelika za njega samog, pa će, u dogovoru sa “dragim Emanuelom”, Počasnim krstom biti odlikovan ukrajinski narod. U Sali se prolomio aplauz. Vidan je bio srdačan, čak prisan odnos dvojice predsednika.
Kada je ceremonijalni deo obavljen, dvojica predsednika su se povukla u radni deo Jelisejske palate gde ih je čekao kancelar Nemačke Olaf Šolc – dvojica muškaraca u tamnim odelima, jedna u uobičajnoj maslinasto-zelenoj kombinaciji, piše nemački „Špigel“.
Prilikom zajedničkog javnog obraćanja je Makron naglasio odlučnost Francuke da Ukrajinu „isprati do pobede“ i i dalje je snabdeva oružjem.
A Zelnski se, kao i u Londonu, osvrnuo na zapadne lovačke avione i to “što pre jer nam ne preostaje mnogo vremena”. Pohvalio je Makronov leadership i zahvalio Šolcu na podršci.
Ova dvojica se nisu izjasnila o njegovoj želji da Ukrajina dobije lovce.
Dokažite da ste Evropejci, primite nas u EU
U četvrtak ujutru iz Pariza u Brisel, i to zajedno sa Makronom u francuskom Falkonu-7x.
A u Evropskom parlamentu jednake počasti, jednake garancije svesrdna podrška, jednako emocionalno, jednako rečito.
“Mi se borimo za naša prava, za našu slobodu, za naše živote. A sada se borimo da preživimo”, zvapio je Zelenski na početku svog izlaganja pred evropskim poslanicima.
“Ali se borimo”, rekao je, “i da pstanemo o punopravan član Evrope”, a “Evroska unija bi sa Ukrajinom bila daleko jača, dok bi Ukrajina bez EU bila sama”.
Ukrajina je dokazala svoju snagu pa on moli EU da dokaže da Ukrajinu neće ostaviti na cedilu. “Dokažite, da ste zaista Evropejci!”, uskliknuo je Zelenski. I tada će “život pobediti smrt, a svetlo mrak”.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je govorio o ruskom “geopolitičkom terorizmu”, a što se tiče prijema Ukrajine u Evropsku uniju – ozbiljno će se ispitati zahtev Zelenskog.
Evropski parlament je u neobavezujućoj rezoluciji pozvao evropske institucije da rade na dodeljivanju statusa kandidata Ukrajini. Za je glasalo 637 poslanika, pritiv 13, 20 je bilo uzdržano.
J.H./Spiegel/BBC
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Ispostavlja se da je Vučić ipak govorio istinu kada je pričao o pripremama za obojenu revoluciju, ali čini se da nije na pravi način čitao ono što su mu domaće i strane službe dostavljale: u Srbiji se pripremala obojena revolucija, ali je to radila ruska obaveštajna zajednica pod okriljem delova srpske “udbe”, a sve u cilju promene vlasti u zemljama kandidatima za EU i članicama EU
Navršava se jedanaest meseci od pada nadstrešnice nedavno rekonstrusane Železničke stanice u Novom Sadu, koja je usmrtila 16 osoba i jednu teško povredila. U više gradova širom Srbije održani su skupovi u znak sećanja na stradale
Vukašin Milićević iz Demokratske stranke i Đorđe Pavićević iz Zeleno-levog fronda za naredni broj „Vremena“ govore kako misle da opozicija treba da se postavi na narednim parlamentarnim izborima
Šta bi Aleksandra Vučića moglo da primora da raspiše vanredne parlamentarne izbore? I, ako ništa od toga ne bude, kada padaju redovni parlamentarni i predsednički izbori
Stefan Simić iz Pokreta slobodnih građana u intervjuu za „Vreme“ govori o korupciji u prestonici, poput „Obezbeđenja Beograda“ i „besplatnog“ javnog prevoza
Bitka između protivnika i pobornika vlasti, pravne države i bezakonja, dobra i zla, svela se na dokazivanje koga ima više. Ne bez razloga
To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Kriminalni klanovi, tajne službe, režimski batinaši
Ko sve vršlja po Srbiji Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Posle osam decenija će se ponovo iz nemačkih tenkova pucati na Ruse. Mnogi se pitaju šta je zapravo cilj isporuke ubitačnog tenka Leopard 2 ukrajinskoj vojsci: da se Rusija vojno porazi ili da se primora na pregovore? I da li će, posle ritualnog nećkanja, uskoro uslediti i isporuka borbenih aviona?
Prošlog proleća Poljska je prva poslala tenkove kao pomoć ukrajinskoj vojsci. Bili su to njihovim tenkistima dobro poznati sovjetski T-72. Na početku drugog ratnog proleća ukrajinske tenkovske jedinice dobiće po prvi put moderne tenkove koji nisu nasleđe Sovjetske ere - obećani su im nemački Leopard 2 i britanski Čelindžer 2. Da li oni mogu da promene tok rata?
Čini se da ukrajinski Generalštab želi da stvori snažnu svežu rezervu koja će imati naoružanje iz NATO pomoći i moći da se uvede na front tamo gde mora da se drži linija pred ruskim pritiskom. Sada ukrajinska vojska čeka gde će Rusi da nagrnu, pa da vide kako da se front održi, dok je ranije postojala nada da bi mogla da prodre preko ruske linije
