U nacrtu godišnjeg izveštaja Evropske komisije o Srbiji koji će biti objavljen sutra, a u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, podvlači se da se Srbija nije uskladila sa sankcijama Rusiji koje je Evropska unija uvela Moskvi kao odgovor na agresiju u Ukrajini.
„Niz akcija i izjava Srbije je bio u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavom EU. Od Srbije se očekuje da kao prioritet ispuni svoje obaveze i progresivno se uskladi sa restriktivnim merama EU u skladu sa pregovaračkim okvirom Srbije“, ističe se u dokumentu.
Regionalna saradnja
Što se tiče regionalne saradnje, u izveštaju o Srbiji se ocenjuje da je zemlja ostala posvećena unapređenju bilateralnih odnosa. Međutim, spominje se da su odnosi s Hrvatskom „sve više zategnuti uz povremene političke sukobe“, a odnosi Srbije sa Crnom Gorom se ocenjuju kao „izazovni“ ali se naglašava da su obe strane nagovestile veću spremnost za resetovanje odnosa i napore da rešavaju otvorena pitanja.
Poseban odlomak se odnosi na proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine, pri čemu se ocenjuje da nema konkretnog napretka u pregovorima o sveobuhvatnom i zakonski obaveznom sporazumu, pa se Beograd i Priština pozivaju da se „bez daljeg odlaganja“ konstruktivno angažuju i unaprede pregovore o sveobuhvatnom, pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji. Postizanje takvog sporazuma je „hitno i ključno“, stoji u izveštaju, kako bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju na evropskom putu.
Korupcija i kriminal
Po pitanju borbe protiv korupcije, prema nalazima Evropske komisije, naglašava se da je Srbija učinila samo „ograničeni napredak“. S tim u vezi se spominje da je broj novih istraga i konačnih presuda povećan u 2021. u poređenju sa prethodnom godinom, međutim da je pao broj prvostepenih optužnica. Navodi se da Srbija treba da pojača prevenciju i suzbijanje korupcije i poveća konačnu konfiskaciju imovine u predmetima visokog profila.
Lošu ocenu je Srbija dobila i po pitanju borbe protiv organizovanog kriminala gde se kaže da je obeležen samo „ograničen napredak“. Spominje se da je u proteklom periodu, povećan broj novih istraga i konačnih presuda ali da je opao broj optužnica i prvostepenih presuda. Kaže se takođe da je ograničen broj zaplena i konačnih konfiskacija. Priznaje se da je nivo razumevanja i pristup konfiskaciji poboljšan što bi, kako se kaže u izveštaju, trebalo da dovede do boljih rezultata u budućnosti.
Sloboda izražavanja
Nikakav napredak nije zabeležen u slobodi izražavanja, stoji u izveštaju Evropske komisije o Srbiji. Stručnjaci Komisije u izveštaju podvlače da su zabrinjavajući slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima i naglašva da treba dodatno ojačati u praksi nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja.
U poglavlju koje se odnosi na osnovna prava, veliki deo se posvećuje organizaciji „Europrajda“ u Srbiji, 17. septembra i podseća da je održavanje manifestacije bilo neizvesno do poslednjeg trenutka. S tim u vezi se ocenjuje da je komunikacija vlasti oko ove manifestacije bila „kontradiktorna“. „Dok su vlasti održavale kontakte sa organizatorima kako bi pronašli nekakvo rešenje, ostali su neobavezni u pogledu održavanja parade sa zvaničnom dozvolom“, navodi se u izveštaju Evropske komisije o Srbiji.
Paket proširenja zajedno sa odvojenim izveštajima za svaku državu treba da usvoji kolegijum Evropske komisije.
M.N./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
