Foto: AP
Očekuje se da će u oktobru početi procedura za ukidanje viznog režima za građane Kosova. Francuska i Holandija koje su bile protiv, popuštaju. Biće to „ključni elemenat procesa integracije Kosova u EU koji je odavno zakasnio“, piše u češkom pismu članicama EU
Češko predsedništvo Evropskom unijom (EU) će pokušati da već u oktobru pokrene proceduru kojom bi se donela odluka o ukidanju viznog režima za građane Kosova.
Prema Radio slobodna Evropa (RSE) u dokumentu koje je Češko predsedništvo poslalo zemljama članicama EU, piše da je „liberalizacija viznog režima ključni elemenat procesa integracije Kosova u EU koji je odavno zakasnio.“
U saopštenju se podseća da je Kosovo jedina država Zapadnog Balkana (i jedna od retkih zemalja u Evropi) koja još nije dobila bezvizni režim sa EU. „Ova činjenica ima značajan negativan uticaj na atmosferu u zemlji i na stav građana Kosova o pravičnosti i kredibilitetu EU“.
Kredibilitet Brisela u svetlu ruske agresije u Ukrajini smanjen je u zemljama regiona, pa se smatra da je vizna liberalizacija ključni element po ovom pitanju.
Kosovo je 2012. godine dobilo Mapu puta za viznu liberalizaciju, a 2018. Evropska komisija je potvrdila da je zemlja ispunila sve kriterijume za ukidanje viznog režima. O tome odlučuju Evropski parlament i Savet ministara EU. Ova druga institucija je zaustavila proces zbog nedovoljne političke volje da se ide dalje sa procesom.
Naime, protiv liberalizacije viznog režima za Kosovo bile su Holandija a najviše Francuska. Međutim, ima naznaka da obe države počinju da menjaju svoj stav o ovome.
Činjenica da Kosovo nije priznalo pet država članica EU – Španija, Grčka, Kipar, Slovačka i Rumunija, neće uticati na konačnu pozitivnu odluku, upravo zato što se ova odluka ne donosi konsenzusom već kvalifikovanom većinom.
Kosovo je jedina zemlja Zapadnog Balkana čiji građani ne uživaju slobodu kretanja u šengen zoni.
Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija imaju viznu liberalizaciju od decembra 2009. godine, a Bosna i Hercegovina i Albanija su to dobili godinu dana kasnije, u decembru 2010. godine.
S.Ć./RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Nakon što je svedočila o nasilju komandanta JZO Marka Krička, Nikolina Sinđelić postala je meta napada i pritisaka. Ona je sa protesta na Mostarskoj petlji poručila da će u svojoj borbi istrajati do kraja
Osvrćući se na nedavne događaje u Valjevu i drugim gradovima, Srđan Milivojević iz DS-a poručuje da se policija ponaša kao stranačka vojska, a ne kao služba građana i države
Jutro posle demoliranja prostorija Srpske napredne stranke u Cvijićevoj ulici u Beogradu, staklo još uvek štrči iz izloga i leži rasuto po trotoaru. Koliko je lako poseći se, najbolje zna predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Čitav kordon Žandarmerije priveo je u Novom Sadu pokrajinskog poslanika PSG-a Radivoja Jovovića i strpao u policijsku maricu. Sve se odigralo pred građanima koji prostestuju ispred zgrade suda
Blokada zgrade pravosudnih organa u Novom Sadu počela je jutros, nakon što su studenti i građani zauzeli sve ulaze, zahtevajući puštanje na slobodu svojih kolega i prijatelja za koje tvrde da su pritvoreni bez dokaza
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Predsednik svih batinaša Srbije upravo ispisuje istorijsku grotesku: od batinaša pokušava, procesom baljezganja, da načini građane, a građane da pretvori u batinaše
Mnoge od onih koje su do juče hapsili, policajci danas štite. Tako su postali privatno batinaško obezbeđenje MUP Srbije d.o.o. Zato je za novinare mnogo važnije da znaju ko je ko u podzemlju, nego u policiji ili strankama na vlasti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
