FOTO: AP Photo/Darko Vojinovic
Evropska unija „duboko žali“ zbog političke krize u Bosni i Hercegovini, a sve veće trenje između tri etničke zajednice odvlači pažnju sa reformi koje su vitalne za život svih građana BiH, poručeno je na raspravi u Evropskom parlamentu
Potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis istakao je da će EU pratiti situaciju u BiH, pozivajući države članice na jedinstven odgovor. „Od vitalnog značaja je osigurati jedinstvo EU i dosledno slanje poruka svim stranama u Bosni i Hercegovini“, ocenio je on.
Šef slovenačke diplomatije Anže Logar je u istom tonu istakao da je svaka blokada u Bosni neprihvatljiva. „Građane BiH brinu problemi koji su ključni za njihove živote. Politički čelnici moraju premostiti ovu sitauciju te se fokusirati na zajedničke napore koji će omogućiti reforme i ubrzati evropski put“, izjavio je Logar.
Diskusija o BiH inicirana je zbog retorike koja dolazi iz Republike Srpske o prenosu nadležnosti sa državnih na entitetske institucije, proglašenju nezavisnosti i osnivanju sopstvene vojske. Početkom septembra srpski član Predsedništva Milorad Dodik najavio je da će Skupština RS predložiti izlazak iz sporazuma o Oružanim snagama BiH i poništavanje ingerencija Uprave za indirektno oporezivanje u BiH u Republici Srpskoj.
Poslanici EP su tokom debate izrazili zabrinutost zbog stanja u zemlji i pozvali na uvođenje sankcija Dodiku kako bi se osigurili teritorijalni integritet i mir u regionu.
Bugarski poslanik iz redova Evropske narodne partije (EPP) Andrej Kovačev upozorio je da stanje u Bosni ne preti samo građanima te zemlje, nego i regionu i EU, dodajući da se mora naglasiti evropska perspektiva BiH.
Deo poslanika Evropskog parlamenta tokom debate je ocenio da zapaljiva retorika ne dolazi samostalno iz Banjaluke, već uz podršku Moskve i Beograda. Tako je Angel Džambazki iz redova Evropskih konzervativaca i reformista za probleme u BiH okrivio je Kremlj i Beograd, ocenjujući da ono što Dodik kaže nije on sam pokrenuo.
Sa njim je se saglasio i hrvatski poslanik iz grupacija Socijalista i demokrata Tonino Picula koji je na tu listu dodao i Budimpeštu. „Mi na našim granicama treba da imamo BiH koja funkcioniše, koja je suverena država, a ne nekakav deo ’srpskog sveta’, o čemu se manje-više neskriveno spekuliše pogotovo iz Beograda. Prema tome, svi kontakti sa Miloradom Dodikom moraju voditi o tome računa. Ni na koji način ne treba davati legitimitet njegovim političkim planovima“, izjavio je Picula.
Politička kriza u BiH intenzivirana je nakon što je u julu ove godine bivši visoki predstavnik Valentin Incko u skladu sa svojim ovlašćenjima za donošenje zakonskih rešenja koja ranije nisu usvojili domaći zakonodavci, izmenio odredbe krivičnog zakona. Prema novim zakonskim rešenjima, zabranjeno je negiranje genocida i drugih ratnih zločina.
Predvođeni Miloradom Dodikom, funkcioneri vladajuće SNSD u Republici Srpskoj preduzeli su niz koraka, kao što su bojkot državnih organa i iniciranje novih zakona u Republici Srpskoj, kako bi „odgovorili“ na ono što smatraju napadima na institucije RS-a.
S.P./Al Džazira
Građani Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša obeležavaju na ulici devet meseci od pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, koji je doveo do smrti šesnaest osoba
Prošlo je nekoliko dana otkako su studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru izbačeni iz zgrade. Mnogo je nepoznanica, a iz kraljevačke firme za privatno obezbeđenje koja je angažovana, kažu za „Vreme“ da su ih zvali rukovodioci univerziteta
Među uhapšenima su bivši ministar, pomoćnica ministra, te osobe povezane sa firmama koje su izvodile radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, za nekima se i dalje traga, a postupkom je obuhvaćen i Goran Vesić, kome je sinoć pozlilo
Organizacija „Beograd u pokretu“ pozvala je nadležne da trajno zaštite tramvajsku liniju broj dva kao kulturno dobro Beograda, umesto što je ukidaju
Kako je Mladen Nenadić prešao put od „politički kontrolisanog tužioca“ do glavne mete Aleksandra Vučića i njegovih tabloida
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
