Evropska unija jedan je od najvećih svetskih potrošača litijuma. Međutim, problem EU je što ga ne proizvodi, već litijum uvozi, pre svega iz Kine.
Zbog toga, kako piše Demostat, u Evropi raste pritisak da samostalno razvija sopstvena nalazišta litijuma, kao i da se sirovina za litijumske baterije proizvodi lokalno.
Cilj EU je jasan. Potrebno je smanjiti zavisnost Evrope od Kine kada je reč o ključnoj sirovini za baterije, a da bi se to postiglo, Evropa mora da eksploatiše i sopstvena nalazišta litijuma.
Među kandidatima su Nemačka, Češka, Francuska i Portugal, ali EU računa i na Srbiju.
Iskopavanje litijuma u dolini Jadra i šta se na kraju dešava sa kompanijom Rio Tinto, ekološka je tema broj jedan u Srbiji već dugo vremena.
Nakon protesta i blokada auto-puta u Beogradu, premijerka Ana Brnabić saopštila da je na Rio Tinto stavljena tačka, te da je ukinut je Prostorni plan za projekat „Jadar“.
Sve ovo desilo na početku izborne godine, te se od tada neprestano ponavlja pitanje da li je Rio Tinto zaista otišao iz Srbije.
Međutim, sve je više pokazatelja da nije. Jedna od poslednjih vesti koja ukazuje na to jeste i da je Rio Tinto već više od dve godine pokušava da pribavi odobrenje za eksploataciono polje, dokument koji joj omogućava da započne sa iskopavanjem litijuma u Srbiji, uprkos tome što uz zahtev nije priložila neophodnu dokumentaciju.
U Srbiji jedinstveno i veliko nalazište
Stručnjak Nemačke agencije za mineralne resurse Mihael Šmit kaže za Demostat da je trenutnno u Evropi u različitim fazama razvoja više od 15 projekata koji se tiču eksploatacije litijuma u više od 10 zemalja.
Među njima, Šmit pominje i Srbiju, navodeći da bi projekat Jadar mogao da bude od suštinskog značaja za evropsku šemu snabdevanja u pogledu nezavisnosti od Kine.
Njegova procena je da bi Evropa u 2030. godini u značajnoj meri mogla da se snadbeva litijumom iz svojih nalazišta i to čak do 40 odsto.
Govoreći o Srbiji, Šmit kaže da naša zemlja ima jedinstvena i velika nalazišta litijuma i bora i dodaje da je projekat Jadar, koji je, kako kaže, ranije razvijala velika rudarska kompanija Rio Tinto, među najvećim nalazištima tvrdih stena u Evropi.
„Ovaj projekat i proizvodi koji se tamo generišu mogli bi biti od suštinskog značaja za evropsku šemu snabdevanja u pogledu nezavisnosti od Kine”, istakao je Šmit.
Dodaje i da bi ovaj projekat mogao da podstakne razvoj industrije za preradu u širem području oko nalazišta.
Već neko vreme govori se da Vlada Srbije pregovara sa nemačkim automobilskim gigantom Mercedesom, australijsko-britanskom kompanijom Rio Tinto i Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) o realizaciji projekta koji podrazumeva izgradnju fabrike električnih automobila.
Potencijalna investicija, kako se navodi, zavisi od toga da li će se litijum eksploatisati u našoj zemlji, ali i od spoljnopolitičke orijentacije vlasti u narednom periodu.
Međutim, kako je „Vreme“ pisalo u tekstu „Da li će jadarit biti naš kriptonit“, bogatstvo litijumom zaista predstavlja stratešku prednost za osiromašenu zemlju kao što je Srbija.
Nažalost, svi preduslovi poput korupcije, netransparentnosti vlasti i kompanija te zakonska regulativa bliži su onim na Papui Novoj Gvineji nego Norveškoj gde se takođe masovno rudari. Zato ostaje bojazan da će od rudnog bogatstva Srbiji i njenim građanima ostati samo jalovišta.
Zaista je opravdano pitanje da li je iskopavanje litijuma u Srbiji šansa za razvoj ili katastrofa u najavi?
„Ako se ostvari projekat, selo više neće postojati“, tvrdi Zlatko Kokanović, 46-godišnji veterinar i poljoprivrednik iz Gornje Nedeljice, 12 kilometara udaljene od Loznice.
Ekološki prihvatljivo iskopavanje
Takođe jedno od glavnih pitanja jeste i da li postoji ekološki prihvatljiva eksploatacija litijuma. Za stručnjaka Nemačke agencije za mineralne resurse postoji mnogo načina za implementaciju održivog rudarstva i rudarskih operacija.
„Dakle, moraju postojati strogi regulatorni i ekološki okviri da bi se to osiguralo”, ističe Šmit i dodaje da se mora shvatiti da će rudarstvo uvek imati uticaj na životnu sredinu.
Na pitanje kada se može očekivati ekološki prihvatljiva eksploatacija litijuma, Šmit odgovara da je taj proces otpočeo i da će se sve više sprovoditi.
Međutim, sa Šmitom se ne bi složili brojni stručnaci i aktivisti iz Srbije koji se protive otvaranju rudnika litijuma.
U samoj studiji Rio Tinta o uticaju na životnu sredinu, do koje je „Vreme“ došlo, detaljno se navode hazardi koji prete od rudnika, kako kompanija misli da ih spreči i priznanje brojnih negativnih uticaja na životnu sredinu uz navode da iskustvo pokazuje kako je „ekonomsko-sociološki uticaj“ na stanovništvo jedino što donosi benefite. Ali, i te „benefite“ neće imati svi.
B.G./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
