Predsednici normalnih država retko se obraćaju naciji. Čine to u vanrednim situacijama. U Francuskoj već mesecima vlada vanredna situcija. Neki komentatori čak govore o najvećoj krizi otkako je De Gol bio prelomio i 1962. priznao izvojevanu nezavisnost Alžira. Sada se radi o reformi penzionog sistema protiv koje istrajno, iz nedelje u nedelju, demonstriraju milioni Francuza. A koju je predsednik države Emanuel Makron rešen da izgura.
Makron je odabrao udarni termin u 20 časova da se u ponedeljak iz Jelisejske palate obrati naciji i pokuša da umanji bes radnog naroda. „Možda to i ne bi bilo tako teško. Možda je samo trebalo da pokaže da je razumeo šta se poslednih meseci dešava u Francuskoj. Da prizna da mu nešto možda i nije pošlo za rukom“, pisao je nemački „Špigel“.
Jer, piše portal nemačkog nedeljnika, odavno se ne radi samo o dizanju godina za odlazak u penziju sa 62 na 64, nitii o tome da šačica radikalnih levičara hoće da zapali zemlju.
Ali, nakon nekoliko prvih rečenica koje su zvučale pomirljivo, Makron je naprosto bio Makron – četrdesetpetogišnji predsednik Republike u drugom mandatu koji sebe, nakon penzionisanja Angele Merkel, vidi kao lidera Evrope i koji je politički eksponent krupnog kapitala i teške industrije.
Bez dijaloga sa sindikatima
A bes kod Francuza, čak i kod onih koji penzionu reformu smatraju smislenom, izaziva arogancija sa kojom predsednik reaguje na javno mnjenje i što odbija pravi dijalog sa sindikatima. Od 10. januara, kada je najavljena penziona reforma, Makron nije razgovarao ni sa jednim predstavnikom sindikata. To bi u Nemačkoj bilo „nezamislivo“, konstatuje „Špigel“.
Primedbu prestavnika sindikata da je u Francuskoj „na delu kriza demokratije“ Makron je odbacio izjavom da kada se izabrani predsednik namerači da jedan projekat izgura do kraja to nije kriza demokraije.
Međutim, 76 odsto Francuza smatra da demokratija u njihovoj zemlji ne funkcioniše kako treba, a 64 odsto da treba nastaviti sa protestima, iako je penziona reforma u međuvremenu bržee-bolje pretočena u zakon.
Plan predsednika kao spisak lepih želja
Nakon što je u ponedeljak uveče zaključio da penziona reforma očigledno i nije baš najbolje prihvaćena, Makron je govorio, kao da je ta stvar za njega jednom zauvek završena i da mu sindikati i demonstracije ne mogu ništa, o „novom projektu“, o narednih 100 dana „smirenja, jedinstva i akcije u službi Francuske“.
A predsednički plan glasi: uslovi za rad moraju da budu bolji, rad mora da bude bolje plaćen, a bogatsvo ravnomernije da se raspodeli; usput bi trebalo da se poboljšaju i pravosuđe i bezbednosni sistem – da se zaposli 10.000 novih sudija i oforme 200 novih brigada žandarmerije.
I kontrola ilegalne imigracije mora da se poboljša, rekao je Makron.
I dalje: U škole hoće da uvede više sporta, nadoknadu propuštenih časova, nastavnici bi trebalo da budu bolje plaćeni.
A na prijem u prenatrpanim hitnim službama u bolnicama do kraja 2024. ni jedan pacijent ne bi više smeo da čeka.
Kada je na sve to rekao i da Francuskinje i Francuzi neće morati da plaćaju nadoknadu za naočare za vid i slušne aparate zvučao je „očajno“, piše „Špiegl“. Govor je zvučao kao spisak obećanja koja bi trebalo da kompenzuju nezadovoljstvo koje izaziva penziona reforma.
Makron ne razume Francuze
Predsednik nije rekao ništa konkretno, već izneo „katalog lepih želja“, „zadrtost predsednika je u velikom raskoraku sa besom Francuza“, „Francuzi ne veruju više svom predsedniku“, „Makron ne razume Francuze“, „uopšte se nije izjasnio o zahtevima ljudi na ulicama“, neke su od raekacije na Makronovo obraćanje naciji.
Nekoliko minuta nakon njegovog nastupa ponovo su goreli kontenjneri u Parizu, Marseju, Renu… Dok je govorio, ljudi su u gadovima lupali u lonce i šerpe.
Makron računa na to da će se protesti svom protivljenju penzionoj reformi uprkos kad-tad izjalovoti. Sindikati izgledaju nepopustljivo. Makron je već izgurao odgovarajući zakon. Odmeravanje snaga ulazi u drugu fazu.
J.H./Spiegel/BBC
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
