Elektronske cigarete: U nikotinskom isparenju

Početkom aprila Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine obavestilo je javnost da će izmeniti Zakon o zaštiti potrošača u delu koji se odnosi na prodaju elektronskih cigareta maloletnicima. Prodaja cigareta je zabranjena licima mlađim od 18 godina, međutim, u Srbiji se elektronske cigarete  još uvek ne svrstavaju u proizvode koje maloletnici ne smeju da kupuju.

Ovu nedoslednost u Upravi za duvan objašnjavaju činjenicom da pojedine vrste elektronskih cigareta imaju nikotin, ali ne i duvan, pa se zato i ne pominju u postojećem Zakonu o duvanu koji se bavi samo duvanskim proizvodima.

Na osnovu toga, maloletnici u Srbiji sve vreme zapravo mogu da kupuju elektronske cigarete, jer im to ni u jednom zakonu nije izričito zabranjeno.

Glo uređaji za zagrevanje duvana pojavili se u Srbiji pre četiri godine. Ovaj uređaj je na sajtu svetzdravlja.rs predstavljen kao deo nove generacije duvanskih proizvoda. Funkcionišu tako što zagrevaju duvan, odnosno Neo cigarete na najmanjoj mogućoj temperaturi.

Na taj način ispuštaju manje štetnih i kancerogenih materija od drugih, sličnih uređaja i tradicionalnih cigareta. Sa druge strane, Iqos uređaji, prema njihovom zvaničnom sajtu, stvaraju manje ugljen monoksida od “običnih” cigareta. Iako se naglašava da Iqos takođe stvara zavisnost, opet postoji dominantni narativ da manje šteti od klasičnih cigareta.

U tekstu “Vremena” Pušenje ubija: Ćeif koji se graniči sa porokom navedeno je da 15,8 odsto Srba puši više od dvadeset cigareta dnevno.

Cene cigareta, od sredine februara kad su poslednji put poskupele, kreću se od 310 do 440 dinara. Najskuplje cigarete na našem tržištu su marke Sobranje, a najjeftinije su LD i Monte Karlo.

Ako kupujete jednu paklu takozvane “šarene” Karelije za 360 dinara dnevno, nedeljno čete potrošiti 2.520 dinara. Poređenja radi, toliko novca student na budžetu u Beogradu mesečno plaća 20 ručkova u menzi.

Jeftinija opcija su Neo cigarete, duvanske patrone za Iqos uređaje ili vejpove.

Među mladima su sve popularniji vejpovi, koji se od skora mogu kupiti na većini trafika. Recimo, jedan jednokratni vejp sa oko 2.500 pafova (kupac može oko 2.500 puta da “povuče” dim iz uređaja) na zvaničnom sajtu prodaje se za samo 1.200 dinara. Kako je navedeno, takav vejp je zamena za šest paklica cigareta.

Dakle, umesto da potrošite 2.520 dinara nedeljno na paklice “šarene” Karelije,  trošak je samo 1.200 dinara na jednokratnu elektronsku cigaretu koja ostavlja kiselkasto sladak ukus sočne jabuke.

Zamene za tradicionalne cigarete se reklamiraju kao “zdrava” alternativa, ili makar pružaju uvid u zdravu izmenu nezdrave zavisnosti.

Međutim, i elektronske cigarete su štetne po zdravlje.

Takođe, ove cigarete mogu da se koriste tamo gde je pušenje zabranjeno.

Prema istraživanju „Evropsko školsko istraživanje o upotrebi psihoaktivnih supstanci među učenicima u Srbiji 2019“ koje je sproveo Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ svaki peti učenik prvih razreda srednjih škola je bar jednom probao e-cigarete, najčešće iz radoznalosti.

Studentkinja završne godine u Beogradu Natalija Ćojbašić za portal “Vreme” priča kako od treće godine srednje škole intenzivno kupuje cigarete, ali u poslednjih šest meseci pokušava da ih ostavi.

“Kupujem cigare samo kada izlazim. Preko dana uopšte više ne pušim, zbog čega manje pijem kafu. Ranije sam pušila po jednu paklu cigareta dnevno. Prošle godine sam prešla na elektronske cigarete, prvo na Glo pa onda Iqos. Sada s vremena na vreme kupujem jednokratni vejp, nekako mi je to najbolja alternativa za cigarete”, kaže Natalija.

Uređivanje zakona po pitanju elektronskih cigareta otvara mnoga nova pitanja. Da li će u nekom trenutku cena ovih proizvoda porasti, pa više neće biti jeftinija opcija od “običnih” cigareta?

U tekstu  Cigareta, objavljenom u “Vremenu”, Dubravko Kolendić napisao je kako medicina objašnjava šta je to što izaziva radost kod pušenja – pošto se dim uvuče duboko u pluća, prvo nakratko skaču krvni pritisak i puls, zatim ubrzo opadaju i pušača oslobađaju njegove napetosti. Popušta pritisak koji su on sam ili njegova okolina stvorili, njegove misli slobodnije lutaju i sve to liči na približavanje nirvani – čemu i teži progonjeni savremenik.

A.B./N1

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com