Foto: Promo
Srbija, nekada lider u proizvodnji industrijske konoplje, sada ima zakone koji ne podstiču njenu proizvodnju iako se od ove biljke dobila 75.000 proizvoda, pa I kuće. U takvoj nepovoljnoj situaciji izgrađena je prva kuća od konoplje, a uskoro će početi i zanimljiv eksperiment kojim će se istraćiti kvalitet života u ekološkoj kući
Rast cena nekretnina i građevinskog materijala, a i povećanje ekološke svesti, naveo je svet da potraži alternativne načine zidanja, pa je na svim kontinentima počeo razvoj modernih, jeftinijih, prirodnih i ekoloških materijla. Danas, umesto konvencionalnog cementa, blokova i betona na velika vrata ulaze industrijska konoplja, zemlja, slama, bambus i drugi prirodni materijali.
Osnovni argumenti u korist novih materijala su: proizvodnja sirovina je moguća u lokalu, ne mora da se uvozi, ne zagađuje prirodu, a važno je što u trci za boljom tehnologijom i male i velike kompanije imaju šansu da postanu pioniri u ovom poslu.
Građevinski materijali od industrijske konoplje napravili su pravi bum u svetu, od ove biljke prave se blokovi, prirodna plastika, ugradni elementi, parket, stolarija, sanitarni delovi pa čak i baterije. U Evropi u tome prednjače Italija, Francuska, Nemačka i Španija. Srbija gotovo da još nije ni krenula u tom pravcu.
Šezdesetih godina, Srbija je proizvodila konoplju na preko 60.000 hektara, imala industriju koja je zapošljavala desetine hiljada ljudi –bila je lider u proizvodnji konoplje i plasiranju proizvoda od nje. Ova industrija u svetu važi za najbrže rastuću industriju u poslednjih tri godine i danas je poznato da se od idustrijske konoplje može dobiti više od 75.000 proizvoda.
Zakon o bezbednosti hrane koji se bavi konopljom,, ne podstiče gajenje ove biljke. Šta je to što u našem zakonu koči poljoprivrednike da ulože kapital u proizvodnju konoplje, inače izuzetno profitabilne biljke, komplikovano je objasniti i tiče se dozvoljenog procenata psihoaktivne supstance u konoplji koji je po našem zakonu manji nego u drugim zemljama.
Sadnju i seme koje će biti posejano, odobrava Ministarstvo poljoprivrede Srbije, a ono je nadležno i za nadzor proizvodnje konoplje.
Elem, u situaciji kad u Srbiji retko koga zanima proizvodnja konoplje, maja prošle godine izgrađena je prva ekološki pametna kuća od konoplje. Nalazi se na farmi Bela reka, na Homoljskim planinama. Arhitekte projekta su srpsko-španski tim Ljubica Arsić i Daniel Fuchs, a idejni tvorac je Predrag Milosavljević.
Kuća je sagrađena od industrijske konoplje na 260 kvadratnih metara. Ima dva sprata i staklenik ukopan u zemlju.
Jedno od glavnih svojstava konoplje kao građevinskog materijala je da upija vlagu iz prostora, i što je otporna na požar.
Prema rečima Predraga Milosavljevića, gradnja podrazumeva kombinaciju industrijske konoplje, kreča i vode, čime se dobija prirodan material odlične izolacije koji vremenom postaje sve čvršći, poput stene, pa je životni vek takve kuće između 600 i 800 godina.
Milosavljevič kaže da se prvo uradi konstrukcija kuće, može biti drvena, čelična ili beton ska. On preporučuje drvenu. Oplata se pravi od konoplje kreča i vode. Za jednu kuću potreban hektar konoplje. Zidove za kuću od 100 kvadratnih metara moguće je napraviti za nedelju dana.
Od konoplje se dobija zid koji diše.
Drugi primer ekološke gradnje u Srbiji je zanimljiv eksperiment, a osmislili su ga članovi Ekološkog udruženja održivog graditeljstva (EUOG).
Sastoji se u sledećem: projektovaće se I izgraditi četiri kuće. Jedna će biti od cigle, betona, armature i cementa, druga od balirane slame, treća od industrijske konoplje, i čletvrta od zemlje.
U njima će dve godine stanovati ljudi. Za svo to vreme, pratiće se uticaj pomenutih materijala na ljude koji će u njima stanovati, i porediti sa rezultatima iz one koja je zidana od tradicionalnih materijala. Meriće se na primer uticaj materijasla od kojih su kuće zidane na kvalitet vazduha u njima, kontrolisaće se kako material utiče na zdravlje njihovih stanara, upoređivaće se i cena gradnje.
Očekuje se da će stanari u tim jedinicama biti doktoranti različitih
nauka koji su svojim disertacijama delom ili u potpunosti vezani za održivu ekonomiju i zelenu gradnju.
S.Ć./ NovaS/ Gradnja/24 sedam
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kome smeta kultura, pitali su okupljeni na protestu ispred Narodnog pozorišta, građani ispred TV Informera tražili da se Dragan J. Vučićević izvini zato što je novosadske žrtve nazvao „šatro žrtve“, u Novom Sadu je bio „Marš slobode“, u Kraljevu je govorio Jovo Bakić
Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović rekla je da bi Predlog izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku mogao da se nađe pred poslanicima „jako brzo“
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je one koji hoće da prisustvuju komemorativnom skupu u Novom Sadu 1. novembra nazvao „satanistima“. Najavio je i naprednjački komemorativni kontraskup
Berlinski list „Taz“ analizira kako srpska desnica koristi lik Čarlija Kirka da se približi američkom predsedniku Trampu
Kada govori o zloupotrebi ovlašćenja policije predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne pominje ni divljačko pendrečenje demonstranata, ni to što Marko Kričak preti silovanjem, ni desetine izjava svedoka o prekoračenju policijskih ovlašćenja, nego slučaj bivšeg fudbalera Crvene zvezde Vujadina Savića
Svetislav Bule Goncić, koji podržava SNS i Vučića, solidarisao se sa zaposlenima Narodnog pozorišta koji traže smenu Dragoslava Bokana, uprave, i ministra kulture Nikole Selakovića
Od pouzdanog stabilokrate, Aleksandar Vučić je postao najveća pretnja stabilnosti u vlastitoj zemlji i time, čitavom regionu. Sada mu je to i Ursula rekla
Predsednikova savetnica za medija Suzana Vasiljević je kao novinarka „izmislila rat“ kako bi se što duže brčkala u moru u Crnoj Gori. Zato sada, kada je na drugoj strani, ima rešenje za sve one koji mora izmišljaju kao što je to ona činila
Kako je pukla Vučićeva politika vrdanja I: Srbija–SAD
Pet znakova neuzvraćene Trampove ljubavi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
