Foto: Promo
Srbija, nekada lider u proizvodnji industrijske konoplje, sada ima zakone koji ne podstiču njenu proizvodnju iako se od ove biljke dobila 75.000 proizvoda, pa I kuće. U takvoj nepovoljnoj situaciji izgrađena je prva kuća od konoplje, a uskoro će početi i zanimljiv eksperiment kojim će se istraćiti kvalitet života u ekološkoj kući
Rast cena nekretnina i građevinskog materijala, a i povećanje ekološke svesti, naveo je svet da potraži alternativne načine zidanja, pa je na svim kontinentima počeo razvoj modernih, jeftinijih, prirodnih i ekoloških materijla. Danas, umesto konvencionalnog cementa, blokova i betona na velika vrata ulaze industrijska konoplja, zemlja, slama, bambus i drugi prirodni materijali.
Osnovni argumenti u korist novih materijala su: proizvodnja sirovina je moguća u lokalu, ne mora da se uvozi, ne zagađuje prirodu, a važno je što u trci za boljom tehnologijom i male i velike kompanije imaju šansu da postanu pioniri u ovom poslu.
Građevinski materijali od industrijske konoplje napravili su pravi bum u svetu, od ove biljke prave se blokovi, prirodna plastika, ugradni elementi, parket, stolarija, sanitarni delovi pa čak i baterije. U Evropi u tome prednjače Italija, Francuska, Nemačka i Španija. Srbija gotovo da još nije ni krenula u tom pravcu.
Šezdesetih godina, Srbija je proizvodila konoplju na preko 60.000 hektara, imala industriju koja je zapošljavala desetine hiljada ljudi –bila je lider u proizvodnji konoplje i plasiranju proizvoda od nje. Ova industrija u svetu važi za najbrže rastuću industriju u poslednjih tri godine i danas je poznato da se od idustrijske konoplje može dobiti više od 75.000 proizvoda.
Zakon o bezbednosti hrane koji se bavi konopljom,, ne podstiče gajenje ove biljke. Šta je to što u našem zakonu koči poljoprivrednike da ulože kapital u proizvodnju konoplje, inače izuzetno profitabilne biljke, komplikovano je objasniti i tiče se dozvoljenog procenata psihoaktivne supstance u konoplji koji je po našem zakonu manji nego u drugim zemljama.
Sadnju i seme koje će biti posejano, odobrava Ministarstvo poljoprivrede Srbije, a ono je nadležno i za nadzor proizvodnje konoplje.
Elem, u situaciji kad u Srbiji retko koga zanima proizvodnja konoplje, maja prošle godine izgrađena je prva ekološki pametna kuća od konoplje. Nalazi se na farmi Bela reka, na Homoljskim planinama. Arhitekte projekta su srpsko-španski tim Ljubica Arsić i Daniel Fuchs, a idejni tvorac je Predrag Milosavljević.
Kuća je sagrađena od industrijske konoplje na 260 kvadratnih metara. Ima dva sprata i staklenik ukopan u zemlju.
Jedno od glavnih svojstava konoplje kao građevinskog materijala je da upija vlagu iz prostora, i što je otporna na požar.
Prema rečima Predraga Milosavljevića, gradnja podrazumeva kombinaciju industrijske konoplje, kreča i vode, čime se dobija prirodan material odlične izolacije koji vremenom postaje sve čvršći, poput stene, pa je životni vek takve kuće između 600 i 800 godina.
Milosavljevič kaže da se prvo uradi konstrukcija kuće, može biti drvena, čelična ili beton ska. On preporučuje drvenu. Oplata se pravi od konoplje kreča i vode. Za jednu kuću potreban hektar konoplje. Zidove za kuću od 100 kvadratnih metara moguće je napraviti za nedelju dana.
Od konoplje se dobija zid koji diše.
Drugi primer ekološke gradnje u Srbiji je zanimljiv eksperiment, a osmislili su ga članovi Ekološkog udruženja održivog graditeljstva (EUOG).
Sastoji se u sledećem: projektovaće se I izgraditi četiri kuće. Jedna će biti od cigle, betona, armature i cementa, druga od balirane slame, treća od industrijske konoplje, i čletvrta od zemlje.
U njima će dve godine stanovati ljudi. Za svo to vreme, pratiće se uticaj pomenutih materijala na ljude koji će u njima stanovati, i porediti sa rezultatima iz one koja je zidana od tradicionalnih materijala. Meriće se na primer uticaj materijasla od kojih su kuće zidane na kvalitet vazduha u njima, kontrolisaće se kako material utiče na zdravlje njihovih stanara, upoređivaće se i cena gradnje.
Očekuje se da će stanari u tim jedinicama biti doktoranti različitih
nauka koji su svojim disertacijama delom ili u potpunosti vezani za održivu ekonomiju i zelenu gradnju.
S.Ć./ NovaS/ Gradnja/24 sedam
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kada bi se govorilo o školskim ocenama, ima 43 odsto jedinica, 13 odsto više jedinica nego što ima četvorki i petica, pokazalo je istraživanje NSPM
Dekan Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Vladan Bogdanović rekao je, nakon današnjeg sastanka rektora univerziteta u Srbiji i premijera Đure Macuta, da je u ovom trenutku svima potrebno postizanje dogovora u znaku dobre volje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da na studentskom protestu zakazanom Vidovdan u Beogradu neće biti tolerisano bilo kakvo nasilje. Najavio je da će, u slučaju incidenata, bezbednosne snage reagovati, iako, kako je istakao, ne priželjkuje takav razvoj događaja
Dugoročna analiza minimalnih proticaja reka u Srbiji i regionu pokazuje jasan trend opadanja vodostaja, posebno tokom leta. Suše više nisu izuzetak već pravilo, a posledice se osećaju u snabdevanju vodom, energetici i očuvanju ekosistema
Sa Aerodroma „Nikola Tesla“ je 24. juna poleteo izraelski kargo avion. Da li je u njemu bio tovar municije
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Pretnje Aleksandra Vučića i njegovi pokušaji da obeshrabri građane da se priključe Vidovdanskom protestu zvuče kao zviždanje u mraku
Zaposleni u prorežimskim propagandnim glasilima osnovali su svoje udruženje – Asocijaciju novinara Srbije, još jednu tvorevinu paralelnog kosmosa odlazećeg režima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
