Tamara Džamonja Ignjatović je, kao članica Vladine Radne grupe za podršku mentalnom zdravlju, nedavno obišla sela pored Mladenovca pokušavajući da stekne poverenje porodica koje su izgubile voljene.
„Ogroman problem je nepravda koja se nadovezala na njihov bol. Ima tu raznih situacija i momenata koje njih dodatno povređuju, od toga da se, recimo, ljudi nisu potrudili da zapamte ni imena njihovih sela, preko toga da se i inače mnogo više i detaljnije govorilo o ‘Ribnikaru’ što je ostavilo utisak kao da su njihova deca ‘manje važna’, a na sve to se nadovezuju i individualni problemi svake od tih porodica“, kaže profesorka psihologije.
Objašnjava da tim porodicama „najteže pada što se ta nesreća mogla izbeći da se na nasilje koje je ubica dugo ispoljavao reagovalo na vreme umesto što su institucije okretale glavu“.
Nuđeno im po 60.000 dinara
Praktične probleme, dodaje, psiholozi ne mogu da reše. A meštani imaju utisak da su ih svi zaboravili. „To su ljudi koji žive od svog fizičkog rada, neki od njih su se istrošili, razboleli“, priča Džamonja Ignjatović u intervjuu za „Vreme“.
Dolazila je na početku, kaže, socijalna služba i nudili su im po 60.000 dinara jednokratne pomoći. A ti ljudi su zdravstveno ugroženi, imali su pomoć svoje dece u poslovima, a njih sada više nema. Njima treba mesečna, redovna pomoć, ne jednokratna. To im deluje „kao milostinja koja ih vređa“.
Navršilo se i pola godine od masovnog ubistva u Duboni i Malom Orašju 4. maja. Na optuženičkoj klupi je Uroš B. koji je tog dana pobio devetoro mladih ljudi.
Samo dan ranije je u beogradskoj školi „Vladislav Ribnikar“ jedan učenik usmrtio devetoro učenika i čuvara.
Ceo intervju sa Tamarom Džamonjom Ignjatović pročitajte u štampanom izdanju Vremena koje na kioske stiže u četvrtak (16. novembar).
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
