Proslavi ispred Starog dvora prethodio je prijem srpskih olimpijaca kod predsednika Srbije Aleksandra Vučića na Andrićevom vencu. Njihova slava je i njegova slava. Lepa je to bila slika normalnosti jedne zemlje. Za razliku od protesta protiv rudarenja litijuma održanom u subotu
Svaka čast srpskim olimpijcima na rezultatima ostvarenim u Parizu. Čestitke od srca. Mukotrpan je put pun odricanja i unutrašnjeg rvanja koji vodi do vrhunskih rezultata, zna to svako ko se makar malo oprobao u takmičarskom sportu. Svi srpski sportisti koji su se kvalifikovali za Olimpijske igre zaslužuju da ih se slavi, naročito oni koji su osvojili medalje. Nastupali su za svoju zemlju i doneli joj još jedan deo večne slave. One sportske.
Hiljade građana upriličilo je u ponedeljak uveče našim olimpijskim šampionima, vicešampionima i trećeplasiranima tradicionalan doček ispred Starog dvora. Slavilo se, radovalo, pevalo, uzvikivalo „živela Srbija!“, bilo se patriotski raspoloženo, izjavljivana je međusobna ljubav između sportista i njihovog naroda – prvi drugima donose radost, drugi prvima daju snagu da izdrže iscrpljujuće izazove sportskih nadmetanja.
Mala, malecna mrlja u narodnom veselju bili su neki aktivisti Kreni-promeni koji su razvili transparent „Nećeš kopati“, pa još i uzvikivali „Rio Tinto, marš iz Srbije“. Bili su privedeni, pravni osnov je valjda bio remećenje ugođaja prilikom proslave.
Grupni portret sa Vučićem
Proslavi ispred Skupštine Beograda prethodio je prijem kod predsednika Srbije Aleksandra Vučića na Andrićevom vencu. Predsednik je malo predsednički, malo onako u svom give me five maniru stečenom na tribinama čestitao zlatnim, srebrnim i bronzanim srpskim junacima, sa nekima rukovanje, sa nekima zagrljaj, sa svima grupni portret. Srpski olimpijci su posle uspeha u Parizu došli kod svog predsednika na pohvale.
Njihova slava je i njegova slava jer on je predsednik svih građana Srbije. Lepa je to bila slika jedinstva najvišeg na državnom vrhu sa sportistima, slika normalnosti jedne zemlje i skromnosti čoveka koji je vodi pred ostvarenjima atleta koji su među najboljima ili najbolji na svetu.
Produžilo se potom do Skupštine Beograda da se slavi malo opuštenije, jer ipak ne bi bilo primereno davati sebi glasnog slavljeničkog oduška pred predsednikom.
Dve slike Srbije
Bilo je to drugo masovno okupljanje građena Srbije u centru Beograda za samo dva dana – u subotu pod parolom „Rudnika neće biti“, protiv rudarenja litijuma, Rio Tinta i predsednika koji je baš zalegao za to da srpski litijum u dolini Jadra što pre ugleda svetlost dana i evropskih tržišta.
Subotnje okupljanje je pratilo celovečernje iživljavljavanje kontrolisanih medija nad demonstrantima, nebulozne izjave predsednika i svih njegovih ljudi o stranim plaćenicima i stranim tajnim službama koje rovare Srbijom, optuživanje za izdaju. Uobičajna reakcija partijsko-državne mašinerije na javno izražavanje bilo kakvog negodovanja usmerenog protiv predsednika.
Usledila su hapšenja trojice ekoloških aktivista (za sada) i ekspresne presude na 40 i 30 dana zatvora.
Dok se u ponedeljak uveče slavilo sa i bez Vučića, isticao je rok do utorka u 12 sati koji su ekološki aktivisti predsedniku dali da se njihovi saborci puste iz zatvora. U suprotnom će, kažu, biti novih blokada.
Te dve slike Srbije u Beogradu u roku od dva dana otvaraju dilemu Fausta iz Geteovog „Fausta“, koja u slobodnom prevodu glasi: dve duše žive, ah, u mojim grudima, jedna hoće da se odvoji od druge.
Ispostavlja se da je Vučić ipak govorio istinu kada je pričao o pripremama za obojenu revoluciju, ali čini se da nije na pravi način čitao ono što su mu domaće i strane službe dostavljale: u Srbiji se pripremala obojena revolucija, ali je to radila ruska obaveštajna zajednica pod okriljem delova srpske “udbe”, a sve u cilju promene vlasti u zemljama kandidatima za EU i članicama EU
Navršava se jedanaest meseci od pada nadstrešnice nedavno rekonstrusane Železničke stanice u Novom Sadu, koja je usmrtila 16 osoba i jednu teško povredila. U više gradova širom Srbije održani su skupovi u znak sećanja na stradale
Vukašin Milićević iz Demokratske stranke i Đorđe Pavićević iz Zeleno-levog fronda za naredni broj „Vremena“ govore kako misle da opozicija treba da se postavi na narednim parlamentarnim izborima
Šta bi Aleksandra Vučića moglo da primora da raspiše vanredne parlamentarne izbore? I, ako ništa od toga ne bude, kada padaju redovni parlamentarni i predsednički izbori
Stefan Simić iz Pokreta slobodnih građana u intervjuu za „Vreme“ govori o korupciji u prestonici, poput „Obezbeđenja Beograda“ i „besplatnog“ javnog prevoza
Bitka između protivnika i pobornika vlasti, pravne države i bezakonja, dobra i zla, svela se na dokazivanje koga ima više. Ne bez razloga
To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Kriminalni klanovi, tajne službe, režimski batinaši
Ko sve vršlja po Srbiji Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
