Dve slike Srbije: Protest protiv rudarenja litijuma i grupni portret sa Vučićem

Svaka čast srpskim olimpijcima na rezultatima ostvarenim u Parizu. Čestitke od srca. Mukotrpan je put pun odricanja i unutrašnjeg rvanja koji vodi do vrhunskih rezultata, zna to svako ko se makar malo oprobao u takmičarskom sportu. Svi srpski sportisti koji su se kvalifikovali za Olimpijske igre zaslužuju da ih se slavi, naročito oni koji su osvojili medalje. Nastupali su za svoju zemlju i doneli joj još jedan deo večne slave. One sportske.

DOČEK SRPSKIH OSVAJAČA OLIMPIJSKIH MEDALJA

Hiljade građana upriličilo je u ponedeljak uveče našim olimpijskim šampionima, vicešampionima i trećeplasiranima tradicionalan doček ispred Starog dvora. Slavilo se, radovalo, pevalo, uzvikivalo „živela Srbija!“, bilo se patriotski raspoloženo, izjavljivana je međusobna ljubav između sportista i njihovog naroda – prvi drugima donose radost, drugi prvima daju snagu da izdrže iscrpljujuće izazove sportskih nadmetanja.

Mala, malecna mrlja u narodnom veselju bili su neki aktivisti Kreni-promeni koji su razvili transparent „Nećeš kopati“, pa još i uzvikivali „Rio Tinto, marš iz Srbije“. Bili su privedeni, pravni osnov je valjda bio remećenje ugođaja prilikom proslave.

Grupni portret sa Vučićem

Proslavi ispred Skupštine Beograda prethodio je prijem kod predsednika Srbije Aleksandra Vučića na Andrićevom vencu. Predsednik je malo predsednički, malo onako u svom give me five maniru stečenom na tribinama čestitao zlatnim, srebrnim i bronzanim srpskim junacima, sa nekima rukovanje, sa nekima zagrljaj, sa svima grupni portret. Srpski olimpijci su posle uspeha u Parizu došli kod svog predsednika na pohvale.

Olimpijci_docek_21

Njihova slava je i njegova slava jer on je predsednik svih građana Srbije. Lepa je to bila slika jedinstva najvišeg na državnom vrhu sa sportistima, slika normalnosti jedne zemlje i skromnosti čoveka koji je vodi pred ostvarenjima atleta koji su među najboljima ili najbolji na svetu.

Produžilo se potom do Skupštine Beograda da se slavi malo opuštenije, jer ipak ne bi bilo primereno davati sebi glasnog slavljeničkog oduška pred predsednikom.

Dve slike Srbije

Bilo je to drugo masovno okupljanje građena Srbije u centru Beograda za samo dva dana – u subotu pod parolom „Rudnika neće biti“, protiv rudarenja litijuma, Rio Tinta i predsednika koji je baš zalegao za to da srpski litijum u dolini Jadra što pre ugleda svetlost dana i evropskih tržišta.

Foto: AP/Darko Vojinović

Subotnje okupljanje je pratilo celovečernje iživljavljavanje kontrolisanih medija nad demonstrantima, nebulozne izjave predsednika i svih njegovih ljudi o stranim plaćenicima i stranim tajnim službama koje rovare Srbijom, optuživanje za izdaju. Uobičajna reakcija partijsko-državne mašinerije na javno izražavanje bilo kakvog negodovanja usmerenog protiv predsednika.

Usledila su hapšenja trojice ekoloških aktivista (za sada) i ekspresne presude na 40 i 30 dana zatvora.

Dok se u ponedeljak uveče slavilo sa i bez Vučića, isticao je rok do utorka u 12 sati koji su ekološki aktivisti predsedniku dali da se njihovi saborci puste iz zatvora. U suprotnom će, kažu, biti novih blokada.

Te dve slike Srbije u Beogradu u roku od dva dana otvaraju dilemu Fausta iz Geteovog „Fausta“, koja u slobodnom prevodu glasi: dve duše žive, ah, u mojim grudima, jedna hoće da se odvoji od druge.