Foto: Marija Janković
Kakav god bio i kako god da je prošao, najvažnija stvar u vezi sa Evroprajdom 2022 jeste to što je održan. Jer, ovo je bio prvi Evroprajd u Jugoistočnoj Evropi i prvi do sada u zemlji u kojoj je opasno biti LGBT osoba
Nikada ni na jednom Prajdu do sada održanom u Srbiji nije bilo više ljudi, a bilo ih je, kažu procene, između dve i tri hiljade. Nakon događaja usledile su brojne analize, pa i kritike, o tome kako je atmosfera bila sumorna, kako je ruta skraćena zbog bezbednosti učesnika i kako je šetnja više ličila na policijsko sprovođenje nego na šetnju. Sve i da jeste tako bilo, nije važno. Bitno je da je šetnja u okviru Evroprajda uopšte održana. Nikada nijedan Prajd u Srbiji nije bio u potpunosti razdragan i veseo, naprotiv. Svaki osmeh koji se vidi u toj masi krije blagu zabrinutost: šta ako ih policija pusti na nas, šta ako nam porazbijaju glave…
Kako god, prvi Evroprajd u Jugoistočnoj Evropi je – održan. Šta god ko rekao o tome kako je prošao, to je najvažnije. “Nemojte nikad da potcenjujete ono što mala grupa ljudi može da uradi. Verovatno nije moglo bolje u Beogradu, ali uspeli smo nekako”, izjavio je za Dojče vele na kraju šetnje koordinator Evroprajda Goran Miletić.
Ili kako je na Tviteru napisao koordinator nemačke vlade za LGBTIQ-osobe Sven Leman koji je učestvovao u šetnji, “Evroprajd u Beogradu je održan. Uz ogromno prisustvo policije i uz kontrademonstracije, ali je održan. To je važan signal za LGBTIQ-zajednicu na Balkanu i širom Evrope. I za ljudska prava”…
Ponašanje nosilaca vlasti nakon održanog Evroprajda u najmanju je ruku neobično. Iako je država uradila sve da se završna šetnja ovog događaja ne održi, odjednom sebi pripisuju zasluge što je ipak održana. To se pre svih odnosi na Anu Brnabić. Aleksandar Vučić jedva da je pomenuo Evroprajd nakon što je održan.
Pročitajte ceo tekst Jovane Gligorijević u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (22. septembra)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kako je moguće da je „Informer" znao do detalja šta je Zdravko Ponoš rekao u policiji čim je saslušanje završeno? Kako su tačno znali kada će policija upasti u zgradu Rektorata u martu ove godine? Zašto se krivična dela curenja informacija iz istražnih postupaka ne gone po službenoj dužnosti
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović pozvao je političke lidere i poslanike svih političkih stranaka da pokažu državničku odgovornost i okupe se oko pitanja koja određuju evropsku budućnost Crne Gore
Očekivana taktika je počela da se sprovodi. Formalni predsednik SNS-a Miloš Vučević izjavio je da u stranci žele da Aleksandar Vučić bude nosilac njihove liste i kandidat za premijera
Dokle god nema Saveta REM-a režimski, propagandni mediji mogu do mile volje da krše zakon, šire rasnu, versku i nacionalnu mržnju i svakodnevno targetiraju nepodobne građane. Sagovornici „Vremena“ saglasni su da nekonstituisanje Saveta ovog tela ide na ruku samo aktuelnom režimu
Miloš Medenica, kriminalac u bekstvu, u epizodama iznosi šta sve „zna“ o kriminalnim poslovima vlasti u Beogradu i Podgorici. I postao je stvarno „uticajan“. To je naslovne tema novog broja „Vremena“
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
