Društvo u kandžama desnice: Duga u kavezu

Nikada ni na jednom Prajdu do sada održanom u Srbiji nije bilo više ljudi, a bilo ih je, kažu procene, između dve i tri hiljade. Nakon događaja usledile su brojne analize, pa i kritike, o tome kako je atmosfera bila sumorna, kako je ruta skraćena zbog bezbednosti učesnika i kako je šetnja više ličila na policijsko sprovođenje nego na šetnju. Sve i da jeste tako bilo, nije važno. Bitno je da je šetnja u okviru Evroprajda uopšte održana. Nikada nijedan Prajd u Srbiji nije bio u potpunosti razdragan i veseo, naprotiv. Svaki osmeh koji se vidi u toj masi krije blagu zabrinutost: šta ako ih policija pusti na nas, šta ako nam porazbijaju glave…

Kako god, prvi Evroprajd u Jugoistočnoj Evropi je – održan. Šta god ko rekao o tome kako je prošao, to je najvažnije. “Nemojte nikad da potcenjujete ono što mala grupa ljudi može da uradi. Verovatno nije moglo bolje u Beogradu, ali uspeli smo nekako”, izjavio je za Dojče vele na kraju šetnje koordinator Evroprajda Goran Miletić.

Ili kako je na Tviteru napisao koordinator nemačke vlade za LGBTIQ-osobe Sven Leman koji je učestvovao u šetnji, “Evroprajd u Beogradu je održan. Uz ogromno prisustvo policije i uz kontrademonstracije, ali je održan. To je važan signal za LGBTIQ-zajednicu na Balkanu i širom Evrope. I za ljudska prava”…

Ponašanje nosilaca vlasti nakon održanog Evroprajda u najmanju je ruku neobično. Iako je država uradila sve da se završna šetnja ovog događaja ne održi, odjednom sebi pripisuju zasluge što je ipak održana. To se pre svih odnosi na Anu Brnabić. Aleksandar Vučić jedva da je pomenuo Evroprajd nakon što je održan.

Pročitajte ceo tekst Jovane Gligorijević u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (22. septembra)

Pretplatite se na digitalno izdanje

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com