Dvadesetak ljudi dočekalo je jutro uz Dijanu Hrku, dok ona spava na improvizovanom krevetu od drvenih paleta. „Ćacilend“ obezbeđuje policija
Osvanulo je jutro u ruglu Beograda. „Ćacad“ se u velikoj meri povukla iz kampa, a pripadnici policije i dalje obezbeđuju prostor.
Na rubu šatorske baze lojalista i kriminalaca ispred Skupštine, Dijana Hrka spava na improvizovanoj postelji od drvenih paleta i dušeka, prekrivena sa nekoliko ćebadi. Oko nje je dvadesetak ljudi. Čuvaju je ratni vojni veterani.
Grupa azijskih turista pravi selfi ispred improvizovanog šatorskog naselja koje mesecima okupira centar Beograda, dok se radnik gradske čistoće mota okolo sa zelenom kantom i čisti.
Saobraćaj u Takovskoj ulici odvija se kao da se ništa ne događa.
Automobili prolaze na pet metara od majke poginulog mladog čoveka ispod nadstrešnice.
Direktno ispred stepeništa Narodne skupštine takođe su podignuti šatori ispred kojih sede ljudi sa crvenim beretkama.
Potpuno je ogoljena svrha šatorskog naselja ipred Narodne skupštine i u Pionirskom parku: ono služi kao vojna baza za okupljanje Vučićevih lojalista i kriminalaca. Oni čuvaju prostor između Predsedništva, Narodne skupštine i Skupštine Beograda, a po komandi se, u saradnji sa policijom, obračunavaju sa ljudima koji protestuju protiv vlasti kada im se previše približe.
„Ćacilend“ nije ništa drugo, do ilegalni kamp batinaških brigada Aleksandra Vučića.
Proteklih dana za pešake bio je moguć prolaz ispred Narodne skupštine. Više nije. Ne može ni pešice da se prođe: SNS u saradnji s policijom okupirao je taj prostor.
Štrajk glađu Dijane Hrke: Ćacilend krcat muškarcima spremnih za obračun
Burno je protekla prva noć štrajka glađu Dijane Hrke, majke mladića Stefana koji je 1. novembra 2024. poginuo kada se obrušila nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu.
Građani su se okupljani tokom čitavog dana kako bi joj pružili podršku.
Okupili su se s druge strane ograde koja „Ćacilend“ razdrvaja od Takovske ulice i oni koji zauzimaju mesecima Pionirski park.
Dok su građani došli da podrže majku koja traži pravdu i odgovornost za smrt njenog deteta i još 15 ljudi, okupljeni u „Ćacilendu“, ograđeni ogromnim brojem pripadnika policije, pevali su satima patriotske pesme.
Paralelna stvarnost dešavala se protekle noći u centru Beograda, na mestu gde majka stradalog mladića traži pravdu.
Sučeljavanje dve Srbije u malom – one koja tuguje i traži odgovornost i ona koja sa druge strane ograde, iza kordona policije, nešto slave. Ni sami verovatno neznajući šta.
Gruvala je muzika do dva sata iza ponoći u noći između nedelje i ponedeljka. Ljudi su pokušali da prijave uznemiravanje javnog reda i mira nadležnima. Rečeno im je da je tu 300 policajaca i da prijave njima. Onima koji su čitavo veče stajali u niskom startu spremni da rasteraju građane koji su izašli da podrže Dijanu Hrku.
Bilo je i incidenata, kada je prema svedočenju okupljenih građana iz pravca „Ćacilenda“ poletela baklja.
Privedeno je kasnije 37 ljudi, saopštio je MUP.
Dijana Hrka je 2. novembra 2025. godine u 11.52 počela štrajk glađu ne bi li dobila odgovor ko je kriv za smrt njenog sina i još 15 ljudi. Štrajk je najavila prethodnog dana obraćajući se okupljenima na komemorativnom skupu na mestu nesreće u Novom Sadu na godišnjicu obrušavanja armirane betonske konstrukcije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić građane koji podržavaju Dijanu Hrku nazvao je „kukavicama“.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
