Revizija pružanja usluga hitne medicinske pomoći za 2025. pokazuje da građani zavise od mesta stanovanja, jer su kapaciteti neujednačeni, a deo resursa odlazi na komercijalna dežurstva. DRI traži od ministarstva i zavoda da otklone nedostatke u roku od 90 dana
DRI je 6. novembra objavila rezultate revizije svrsishodnosti poslovanja „Pružanje usluga hitne medicinske pomoći“ za 2025. godinu, koja je obuhvatila Ministarstvo zdravlja i zdravstvene ustanove u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu i Sjenici. Utvrđeno je da, uprkos nedovoljnom broju timova, zavodi u Beogradu i Novom Sadu angažuju ekipe iz redovnih smena na plaćenim dežurstvima. Beogradski zavod ostvario je 39,5 miliona dinara sopstvenih prihoda, a 67 odsto toga odnosi se na zdravstveno obezbeđenje manifestacija i proslava.
Pravilnik o načinu i organizaciji obavljanja hitne medicinske pomoći donet je tek u septembru 2025, iako je zakonski osnov postojao od 2019. Novi pravilnik iz februara 2026. uveo je vremenske standarde i nacionalne smernice, ali ciljne vrednosti većine pokazatelja kvaliteta još nisu utvrđene.
Dovoljno sanitetskih vozila imaju samo ustanove u Novom Sadu i Sjenici, a u svim ustanovama 80 do 100 odsto vozila premašilo je predviđeni vek trajanja.
Zavodima nedostaje oko četvrtine propisane opreme, a manjak lekova iznosi oko 33 odsto u Novom Sadu i 23 odsto u Beogradu. Podaci o vremenu intervencija beležili su se prema usmenim prijavama ekipa, što ograničava njihovu pouzdanost. U Sjenici se pozivi nisu snimali, a u Kraljevu su se pokazatelji računali ručno.
DRI preporučuje utvrđivanje ciljnih vrednosti pokazatelja kvaliteta, integrisani softver, obuke, nabavku vozila i opreme, kontrolu vremenskih podataka, usklađivanje dežurstava sa obavezama prema RFZO i potpuno uvođenje IZIS-a. U toku revizije Zavod u Novom Sadu je od aprila 2026. započeo redovne unutrašnje provere. Subjekti revizije dužni su da DRI u roku od 90 dana podnesu odazivni izveštaj o otklanjanju nesvrsishodnosti.
Slične nalaze objavili su 2022. godine Pokret „Pravo na život – Meri“ i Građanske inicijative: beogradska hitna pomoć imala je 21 ekipu umesto predviđenih 46 i bila je, prema analizi, oko 40 odsto manje efikasna od zavoda u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Na hiljadu stanovnika, beogradska služba intervenisala je 64 puta, a niška i kragujevačka gotovo dvostruko češće. Osoblje je bilo angažovano u ambulantama u sudovima i na bazenima, koje je inspekcija Ministarstva zdravlja posle prijave Pokreta zatvorila.
Dejan Zejnula iz Pokreta tada je rekao da su analizirali 1.200 javno dostupnih dokumenata, a hitna pomoć, prema analizi, nije bila dostupna za više od milion građana koji žive u sredinama sa manje od 25.000 stanovnika. Pokret je u jesen 2022. predložio Zakon o hitnoj pomoći, a Ministarstvo zdravlja je tada saopštilo da će analizirati rezultate istraživanja.
Brzina hitne pomoći u prvim minutima često odlučuje o ishodu, pa podatak da je u Beogradu jedne nedelje u prvom minutu krenulo samo 13 od 92 najhitnija poziva govori o tome koliko stvarno vreme reagovanja može da odstupa od proklamovanog. Nalaz da se ekipe šalju na utakmice i proslave dok kapaciteti ne zadovoljavaju potrebe otvara pitanje prioriteta, a mala pouzdanost podataka znači da se kvalitet službe ne može ni pravilno meriti.
Revizija potvrđuje ono na šta su ukazivali Pokret Meri i drugi još 2022. i daje ministarstvu i zavodima rok da pokažu šta su uradili. Za građane izvan velikih gradova važan je podatak da u Sjenici pozivi nisu snimani.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Tužilaštvo proverava da li je policija pravovremeno reagovala kada su zaposleni Informera 26. oktobra pozvali pomoć zbog ulaska građana u prostorije televizije. U saopštenju se ne navodi da je pokrenut postupak protiv konkretnih lica
Direktorka državne firme koja je preuzela više od 16 hektara Beogradskog sajma napustila je funkciju, a razlog nije naveden. Firma deli adresu i delatnost sa „Beogradom na vodi“, koji bi trebalo da se proširi na taj prostor
Zvučni udar koji je zatresao Šumadiju bio je posledica presretanja putničkog aviona zbog dojave o eksplozivnoj napravi, objasnilo je Ministarstvo odbrane. Stanovnici Kragujevca, koji pamte nesreću u Medni, bili su posebno uznemireni
Komisija Vrhovnog javnog tužilaštva preuzela je 34 predmeta beogradskog Višeg tužilaštva i proverava predmete koji su poslednjih godina izazvali veliku pažnju javnosti. Izveštaj o prvoj grupi predmeta očekuje se 9. novembra
Redakcije koje su deo iste kompanije traže da im se jasno saopšti kakve planove ima novi vlasnik. Podsećaju da ne žele da o svojoj budućnosti saznaju iz glasina
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Vreme istražuje: Izgradnja Hrama Svetog Save
Da li je novac koji je Vlada uplatila SPC završio u Moskvi preko Alta banke Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
