Čovek iz radija Dragan Ilić zapravo je pasionirani gledalac televizije. Svi u „Vremenu“ ga zovu naprosto „manijak“, po kolumni TV Manijak. Zato nije bilo bolje osobe da pričamo o medijima pred izbore. Reč je o izbornom danu i noći, šta i kako gledati i – dokle.
O tome je Dragan govorio za naš mesečni njuzleter Redakcija posvećen medijima.
Imaš li neku medijsku rutinu za izborni dan? Recimo, dugo spavati, srkati kafu polako bez medija, jer treba posle do kasno…
Izborni dan je po sebi poseban, jer ste u izvesnom smislu i akter, a ja nisam propustio nijedne izbore, ali i posmatrač, kada počne izborna noć. Prethodi joj sada već bizarna „izborna tišina“ tokom koje se mediji, navodno, ustežu od tema vezanih za rezultate ili kampanju. To liči na porodično okupljanje, recimo sahranu, pri kojoj nećemo govoriti o smrti, već počnu metafizičke teorije o smislu života.
Tu su i one ankete na biračkim mestima gde naši birači kao ne kažu za koga su glasali, ali nam daju hintove, u stilu – ja biram sigurnost, biram dokazano najbolje, ili ja glasam za budućnost, za promene. Televizije će prema preferenciji izabrati one koji favorizuju vlast, naravno, ali su mi smešne te igre asocijacija.
Izlazim prepodne, pratimo koliki je red, a moje biračko mesto je bilo ono na kojem je glasao bivši predsednik. Pošto je u tom vrtiću imao katastrofalne rezultate, većinu nas su pomerili na neuglednije mesto, u depo gradskog saobraćajnog, gde kuliraju šoferi, a u ogromnim kantama sam video najveću količinu opušaka u životu. Ni ta predizborna džentrifikacija nije dovela do pobede, već samo malo manjeg poraza Aleksandra Vučića. Uprkos tome, njegovi su ukupno pobeđivali od 2012.
Postoji još jedan pokazatelj kolika je glad za pojavljivanjem u medijima, a to se dešava pred ponoć kada počinje predizborna tišina – Vučić tada ima žurku na Pinku, kao poselo, kada je, navodno samoironično, izašao iz frižidera. Sujeverje kaže da će birači, ako poslednjeg ugledaju Vučića, pred ponoć, kao omađijani glasati baš za njega.
Ovde bismo mogli napraviti paralelu sa nizom narodnih običaja, gde uoči velikih praznika devojke ili momci gledaju kroz venac ne bi li ugledali suđenika ili suđenicu, ljubav svog života. To nije čudno jer je vreme izbora u medijima mitsko vreme gde prestaje logika – igra se na emocije birača, strah prvenstveno, a onda i ljubav.
Sad je ludilo celog dana, „blogovi uživo“ po portalima, društvene mreže… Kako je bilo nekad sa medijima na izborni dan?
Obično su puštali evergrin narodnjake, domaće filmove i serije. Ja sam, naravno, pokušavao da pronađem simboliku u tom izboru, tajnu poruku, ali to vam je kao kada vidite političara, odnosno Vučića na bilo kojoj televiziji i uključite opciju „info“ da vidite koja emisija je trebalo da ide. Uvek zvuči suludo, ali moguće. Recimo, „Provodadžija“, „Brak na neviđeno“, „Izbor potrčka“, „Ovo je Srbija“… Dopišite sami.
Izborna tišina na društvenim medijima, na internetu načelno, nije regulisana zakonom, pa smo zatrpani predizbornim porukama. Nekada su aktivisti ubacivali liflete u sandučiće, danas vam zatrpaju elektronski inboks, ista stvar. Moram da kažem da su oni najzagriženiji tabloidni TV kanali otvoreno kršili predizbornu tišinu, a verujem da će se osnovni narativ nastaviti i sada. To je plašenje građana promenom režima.
A šta ti pratiš danas dok traje glasanje?
Tokom dana će glavna informacija biti svakako – izlaznost. Ona će nam reći i pre objavljivanja rezultata kakav značaj za građane imaju ovi izbori. Mislim da će i narativ režimskih medija pratiti brojke o broju birača, pa će se u skladu sa tim govoriti o „zlim studentima“, preventivno će se pominjati nepravilnosti, a već nekoliko izbornih ciklusa pratimo takozvane paralelne spiskove, posmatrače, kol-centre, deljenje novca, paketa, organizovano dovođenje birača, pretpostavljam onih koji u adresi imaju kućni broj 0.
Zapravo će biti veoma teško proveriti sve spinove koji će se pojaviti tokom izbornog dana, zato se ne treba primati na svaku senzaciju sa društvenih mreža. Ipak očekujem nove ujdurme, poučen mračnim i gorkim talogom iskustva.
Uveče, kad prođe ćutnja, kreću izborni programi… Kakav si tu gledalac?
Ja sam kao TV Manijak uvek spreman da pratim izbornu noć. Ali, malo je kao dodela Oskara, traje k’o gladna godina, dosadni su oni što prenose i znate da se ništa neće završiti ni posle poslednjih konferencija za štampu. To je najveća prevara televizijskog programa, jer posle matematike dolazi kombinatorika, ko će sa kim i ko ima veći koalicioni potencijal.
To je kao postizborna hemija koja može da prkosi zdravom razumu, ideološkim opredeljenjima i predizbornim obećanjima, tu kreće trgovina. Naravno, osim ako neko ne pobedi natpolovičnom većinom, čemu se nadamo.
Šaltaš li kanale da bi bio bolje informisan ili čisto da vidiš koga je ko doveo u studio i koju priču guraju?
Izborna noć se uvek gleda sa daljinskim, a i program se prilagođava uključenjima iz izbornih štabova. Deo političke strategije vlasti vidi se u određenom tipu narativa.
Evo primera – dok nisu objavljeni rezultati nedavnih izbora u BiH, režimski mediji u Republici Srpskoj su kritikovali elektronske uređaje za glasanje. A kada su sat po zatvaranju birališta proglasili pobedu Mile Dodika, tema tehnologije je isparila i nije se više pominjala.
Tako je bilo i u Crnoj Gori kada su na državnoj televiziji bukvalno u toku noći analitičari promenili retoriku, od podrške Đukanoviću do toga da je pobeda opozicije navodno bila očekivana. Mislim da ćemo i u Srbiji uglavnom u studijima imati navijače, jer su ovi izbori referendumski.
Imamo čudnovatu situaciju: prve rezultate, do sada pouzdane, a videćemo ako bude gusto, saopštava – Vučić. Je li to glavno u izbornoj noći?
Siguran sam da će obe strane proglasiti pobedu, osim ako razlika ne bude baš, baš značajna, ali istraživanja pokazuju da će se tesna bitka voditi između Vučića i Studentske liste.
Već danima mi je u glavi metafora košarkaške utakmice u kojoj jedan od aktera gubi nekoliko sekundi pre kraja. Vučić mi izgleda kao protivnik koji će tu utakmicu, u slučaju da gubi, razvući na još pola sata agonije, faulova, slobodnih bacanja, tajmauta, vraćanja sata za desetinku, a samo se plašim da postoji i opcija da besni navijači ulete na teren i prekinu utakmicu.
Ovaj scenario nikako ne bih želeo da gledam, ali nas opet gorki talog iskustva uči da su pobede nad Miloševićem 1996/97. i 2000. imale produžetke kada je bilo potrebno na ulici odbraniti pobedu sa birališta. Nadam se da će ovaj put biti više pameti.
Kako uopšte da ne bude Vučić taj koji prvi saopštava i određuje tzv. narativ?
Naša kolektivna sramota – to jest sramota političkog sistema u Srbiji – jeste što smo jedina zemlja u okruženju gde se u pitanje dovodi regularnost izbora na sam izborni dan. Svuda vlast ima prednost pre izlaska na birališta, novac, propagandu, ali mi danas imamo ozbiljne sumnje u ispravnost biračkog spiska, izdavanje ličnih karata u stotinama hiljada, blokiranje biračkih mesta u dijaspori, bugarski voz, kupovinu glasova ili famozne kabine na biralištima.
Zato je proglašenje rezultata dobilo element arbitrarnog, jer nema autoriteta institucija, pa čak ni RIK-a.
Za moju generaciju je pouzdano lice izbora bio Zoran Lučić iz CeSID-a. Imaš li ti nekog takvog odranije i zašto takvog nema načelno danas?
Nekada su stranke imale svoje statističare sa vlastitim modelima. U DSS-u je to bio gospodin Šami, u radikalima je tu analizu radio između ostalih i Vučić. Danas te projekcije rade agencije, na dnevnom nivou. Mi još uvek nemamo izlazne ankete, kada se ljudi pitaju pošto glasaju, a one su u svetu pouzdan pokazatelj potencijalnih rezultata.
Sećam se da su po strankama uvek počinjali objavljivanjem preliminarnih rezultata sa izbornih mesta gde su pokidali. Sloba je imao Babušnicu, a slično se danas ponaša i Vučić jer se tako, navodno, stvara „pobednička atmosfera“.
Bude tu u poslednje vreme i novotarija… Možda na ovim izborima budu i AI voditelji. Šta od tih novotarija ima smisla?
Biće ovo prvi izbori gde će vesti, bar na Hepiju, objaviti AI voditelji. Do sada su se televizije, ove komercijalne, nadmetale virtuelnim studijima u izbornoj noći. Na Pinku je ta statistika nalik na ono svakodnevno hvalisanje rejtinzima o gledanosti turskih serija ili Elite.
Imate foru da voditelj hoda kroz virtuelni studio, da se grafički pokazuju glasovi birača, sa glavama i licima, ili se seli ambijent kroz birališta pa predlažem, shodno obećanjima – zemlju čokolade i marmelade, egzotična ostrva, srpski put, Ekspo, delfine, robote Milutina i Dragutina, Milicu i Rastka, pustite mašti na volju, to bar umete.
Na kraju, do koliko sati je preporučljivo da jedan TV manijak prati program? Kako onda zaspati?
Plašim se da ovog puta neće biti spavanja, u iščekivanju ne samo rezultata, već i onoga što dolazi posle brojanja. Vlast unapred pominje otpor priznavanju rezultata, a godinu dana sebe predstavlja kao žrtvu, sama sebi glumi opoziciju. Vrhunac tih sabranih dela je „Državnik“, propagandni dokumentarac u kojem se promena vlasti prikazuje kao smak sveta. Zato se, nažalost, izborna noć neće brzo završiti.
Ovu situaciju vidim kao strah navijača od jedanaesteraca, kada vas preuzme uzbuđenje, ne možete da gledate, a morate… Mislim da će izbori biti mnogo više od promene vlasti, ovi izbori su možda poslednja prilika da društvo odbrani princip smenjivosti i mirne primopredaje vlasti, na kojem se zasniva demokratija. U protivnom bi mogla da nam se desi sudbina Turske, Rusije, Gruzije ili Belorusije, gde su danas demokratski izbori nezamislivi.
_Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru _godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
