Od pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra i pogibije 15 ljudi ne staju protesti u Srbiji. Opozicione političke partije, nevladine organizacije i grupe građana ponovo deluju koherentno. Jedan za drugim studenti blokiraju fakultete, srednjoškolci izlaze iz svojih škola da izraze saučešće porodicama žrtava i negodovanje postojećim stanjem u Srbiji.
Vlast je na to reagovala ubacivanjem naprednječkih batinaša među demonstrante, režimski mediji optužuju opoziciju za “izazivanje nereda i haosa”, hapse se učesnici protesta, podižu optužnice.
VREME: U sredu su na protestu u Beogradu na vodi prvi put pohapšeni batinaši Srpske napredne stranke. Da li to nešto znači?
Ne znam da li su zadržani ili ne. Suština je da je tužilac Nikola Pantelić podigao krivične prijave protiv Mile Popović i Marinike Tepić zbog stajanja na mostu, a nije podigao krivične prijave zbog ljudi koji su napadali studente ispred Fakulteta dramskih umetnosti ili tukli ljude na pretposlednjoj blokadi u Beogradu na vodi.
Nemam poverenja u taj deo države zbog svega što smo videli, ne samo u ovih mesec dana, nego i u raznim situacijama na prethodnim protestima. Mislim da sve može doći na svoje mesto tek nakon promene vlasti – da ti ljudi, batinaši, budu u zatvorima.
Da li je najznačajnije ono što se sada dešava na fakultetima? Mnogo njih je u blokadi.
Ovog puta su se angažovali mladi ljudi za koje su mnogi pričali da ih ne interesuje ono što se dešava u njihovoj zemlji. Za razliku od nas koji smo kao studenti protestovali pre dve, tri decenije i želeli da promenimo zemlju u kojoj živimo, o današnjoj omladini se pričalo da imaju nameru da promene adresu, da odu iz zemlje.
Uvek sam govorio da energija nikada ne može da nestane, što je i naučno dokazano. Da će se pojaviti sve veći broj ljudi koji će razumeti šta se dešava. I da to što omladina ima svoje mikrosvetove, zahvaljujući kojima preživljavaju ovo ludilo, njih neće zaštiti od toga da ih na kraju pogodi ono što se u ovoj zemlji dešava. Ovog puta se, osim starijih ljudi na protestima, pojavio i veliki broj mladih ljudi koji su i u prethodnim protestima učestvovali, ali se nisu organizovali na ovaj način.
Sada imamo i decu od 16 godina koja u nekim zemljama već mogu da glasaju i koja sigurno razumeju šta se dešava. Koja odaju počast stradalima u Novom Sadu i traže odgovore. Imamo i studente koji su se aktivirali. To nismo imali na prethodnim protestima.
Usuđujete li se da date savet studentima, s obzirom na to da ste i sami vodili studentske demonstracije devedesetih?
Mislim da bi svaki moj savet vlast iskoristila da kaže da utičemo na studente. A i kada sam ja imao dvadeset i nešto i vodio demonstracije protiv Miloševića nisam voleo da me neki političari savetuju. Mislim da ni današnji studenti ne bi voleli da im dajem savete.
Šta vi, konkretno, sada hoćete?
Hoćemo promenu sistema u Srbiji. Hoćemo da ljudi žive normalno. Da oni koji su kršili zakone završe u zatvoru. Da stručni ljudi dođu na neka mesta koja su važna za ovu državu.
To zvuči dugoročno. Šta hoćete, konkretno, sada, u vezi sa padom nadstrešnice?
To je konkretno. To je naš zahtev svaki dan, i naravno, da Srbija bude deo Evropske unije. To je stav stranke koju ja vodim.
U ovom trenutku, zahtev je da se krivično odgovorni privedu pravdi, a da politički odgovorni snose političke posledice. Tu ne mislim samo na dvojicu ministara koji su podneli ostavke, već i na Anu Brnabić koja je bila premijerka kada su potpisivani svi ti ugovori sa Kinezima i izvođeni radovi. I na Miloša Vučevića koji je tada bio gradonačelnik Novog Sada.
Ovi protesti izgledaju kao ubodi pčele. Malo blokade, malo na jednom mestu, pa na drugom… Koliko to može da traje?
To traje već mesec dana i ljudi ne odustaju. Oni su postali svesni da sistem, koji je uveo korupciju u sve pore života, sada ubija ljude. Svaki put kada se desi ovako nešto, pokaže se šta sve ne valja u sistemu u kojem živimo. Onda se pojave problemi u svim mogućim oblastima i ljudi postanu svesniji. Mislim da je osnovna stvar na kojoj opozicija treba da insistira – istina. To je jedino oružje koje mi imamo.
Pričali ste i ranije o tom „širenju istine“ kao konceptu. Kako vam ide?
Ako neko misli da se vlast menja na ulici, ja se sa tim ne slažem. Ne mislim da se vlast ikada menja na ulici niti da je to moguće sa režimom koji je stavio u pogon veliki deo policije, kriminalce, batinaše, veliki deo tužilaštva. Mi sa njima ne možemo da se borimo u medijskoj borbi pošto oni kontrolišu 80 odsto informacija i lansiraju šta hoće. Ali oni sa nama ne mogu da se bore samo u jednoj stvari – to je istina. Sve na čemu počiva ovaj sistem je laž. Laž oko tragedije koja se desila, ekonomije, važnosti Srbije, našeg ugleda u svetu…
Kako se širi istina, ako ne medijima?
To jeste najveći problem. Da imamo iole slobodne medije ili da je urađeno bilo šta da se dugogodišnje preporuke ODIHR-a sprovedu, danas bismo imali bar neke objektivne televizije sa nacionalnom frekvencijom. Imali bismo mogućnost da sa njima komuniciramo i ne bi Vučić mogao da 365 dana gostuje na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, a ljudi iz opozicije takoreći nijednom.
Jedini način jeste da profesionalni mediji prenose ono što se dešava, da koristimo društvene mreže i razgovaramo sa ljudima širom Srbije. To jeste dugačak proces, ali ja ne vidim drugi način. U tome nam pomažu i sam Vučić i ovi njegovi, jer oni toliko lažu da će i ljudi koji gledaju tu vrstu medija, ako žele da otvore oči, videti da to što govore nema nikakve veze sa Srbijom.
Imate li neke podatke o tome kako vam ide širenje istine? S obzirom na to da iz Faktor plusa, koji radi istraživanja, kažu da rejting vlasti i Vučića uopšte ne pada.
Odgovoriću logičkim pitanjem. Da li može rejting da mu raste nakon što se shvatilo da hoće da vadi litijum protiv čega je 70 odsto ljudi? Kad je veliki deo ljudi shvatio da je Vučić izdao nacionalne interese na Kosovu i Metohiji da bi opstao na vlasti? Kad ljudi ginu zbog infrastrukturnih projekata koji se nestručno rade bez tendera? Kad se u Beogradu ruši most? Kad je ovolika inflacija?
Naravno da ne može da ima veći rejting nego što je imao. Ti podaci nisu istiniti. Ima mnogo drugih istraživanja koja pokazuju sasvim druge podatke.
Jedan od Vaših argumenata za bojkot izbora u junu bio je da u Evropskoj uniji ne mogu više da se prave da ne vide šta se dešava u Srbiji. Od tada ste se više puta ljutili na zapadne ambasadore i zvaničnike jer dvore Vučića.
Taj argument je bio više 2020. tokom bojkota. Ove godine nismo ni bojkotovali, nismo pozivali na neizlazak, već smo samo rekli da nećemo da učestvujemo. Imali smo jasnu rezoluciju Evropskog parlamenta na kojoj je trebalo insistirati. Tada je Vučić više puta popustio. Trebalo je samo pomeriti izbore za jesen i izboriti se barem za sređivanje biračkog spiska i izbacivanje ljudi koji nemaju pravo glasa u Beogradu. Jer, i neki analitičari su govorili, na izborima pod postojećim uslovima opozicija u Beogradu formalno nije mogla da pobedi.
Što se tiče Zapada i Evrope, moramo da shvatimo da je došlo do promena u svetu. Vrednosti na kojima je počivao taj deo svetske civilizacije izgubile su značaj i sve se pretvorilo u goli interes. To košta te zemlje, ali koštaće i nas.
Koliko Vi uopšte iz jedne Srbije možete da branite evropske vrednosti od Evropljana?
Mi možemo da se borimo za te vrednosti bez obzira šta rade drugi. Jer, na tom Zapadu je odustao politički estasblišment, ali ljudi u EU i dalje žive mnogo bolje jer sve počiva na tim vrednostima. U te vrednosti ja verujem. Ko prestane da veruje u nešto, malo gubi i smisao života.
A drugo je to da li će gospođa Merkel ili sada gospodin Makron podržavati Vučića iz ekonomskih ili drugih interesa, ili će neko treći da uzme pare od srpskih vlasti. I dalje verujem da je šansa za svet da se vrati tim vrednostima, ali je malo glupo da nešto ja poručujem velikim zemljama.
Rekli ste da se vlast ne menja na ulici. Kad-tad će Vas opet sačekati pitanje izlaska ili bojkota, uslova… Šta sa tim?
Treba insistirati ne preporukama ODIHR-a. Naš saveznik jeste Evropski parlament i mnogi Evropljani koji žele Srbiju u EU. Činjenica je da su sada uslovi još gori nego pred izbore – tada smo barem formalno imali REM, sad ga nema ni formalno. Vučić više gostuje po televizijama. Ljudi se više vređaju, batinaju, hapse, kordoni su na ulicama.
Ali, ljudi koji žele da otvore oči, a ima ih puno, mogu da vide šta se dešava. Mi ćemo insistirati barem na minimalnim promenama.
Hoćete li sesti za sto sa vlastima?
Ne vidim što bismo. Da se samo oni pitaju, ništa se ne bi promenilo. Možemo da pričamo u prisustvu delegacije Evropskog parlamenta i ODIHR-a. Razgovori bez njih nemaju smisla. Jer, da Vučić želi da primeni preporuke ne bi svakog dana sa televizije vređao protivnike. On zna da bi, kada bi primenio preporuke, izgubio bi izbore.
Jeste jedan od najvećih problema što nema pritiska iz Evrope koji je decenijama postojao na sve koji su ovde bili vlast da se neke stvari menjaju. Jer, Vučićeva politika je da udovoljava svima, Zapadu, Rusima, Kinezima, Emiratima… Cenu plaća Srbija.
