Dosije „Vremena“ o krizi hrane: Belo brašno, crni barut

Prema podacima UN-a u zemljama EU cena pšenice je povećana za 70 odsto. Cene žitarica su skočile kada je izbio rat u Ukrajini, pa se malo vratile kako je šok prolazio, a 16. maja, prvog dana trgovanja nakon što je Indija (koju je američko ministarstvo poljoprivrede videlo kao potencijalno velikog izvoznika) ograničila izvoz, cene pšenice su naa berzi u Čikagu porasle za 6 odsto; 18. maja bile su 39 odsto veće nego kada je Rusija započela svoju invaziju. Tona pšenice je 17. maja koštala rekordnih 438,25 dolara.

U razvijenim ekonomijama na hranu se troši manje od petine kućnog budžeta, piše “Ekonomist”. Sa većim problemom suočavaju se mnoge zemlje u razvoju, u kojima hrana čini oko 40 odsto ukupnog indeksa potrošačkih cena, dok se u Indiji i Pakistanu penje na polovinu, pokazuju podaci Međunarodnog monetarnog fonda. U zemljama u razvoju, potrošači se suočavaju sa mnogo višim porastom cena osnovnih namirnica (Egipat +35 odsto, Pakistan +30). Najekstremniji primer je Liban, koji je zabeležio porast indeksa potrošačkih cena hrane čak za 3291,9 procentnih poena od 2020. godine.

Prema Svetskom programu UN-a za hranu, 43 zemlje već su u opasnosti od političke destabilizacije, nereda i protesta. Rojters izveštava da je rast cena osnovnih prehrambenih artikala već podstakao proteste u zemljama širom sveta, uključujući Argentinu, Indoneziju i Grčku. U Iranu su demonstranti izašli na ulice nakon što su cene osnovnih proizvoda na bazi brašna porasle za čak 300 odsto.

Pročitajte ceo tekst Milana Miloševića u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (2. juna)

Pretplatite se na digitalno izdanje

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com