Foto: AP Photo
Rat Rusije protiv Ukrajine doveo je do kulminacije krizu hrane. Hladni rat svim sredstvima još je više produbio. U pat poziciji rezerve hrane se smanjuju, cene rastu, glad preti najslabijima, izbijaju socijalni neredi
Prema podacima UN-a u zemljama EU cena pšenice je povećana za 70 odsto. Cene žitarica su skočile kada je izbio rat u Ukrajini, pa se malo vratile kako je šok prolazio, a 16. maja, prvog dana trgovanja nakon što je Indija (koju je američko ministarstvo poljoprivrede videlo kao potencijalno velikog izvoznika) ograničila izvoz, cene pšenice su naa berzi u Čikagu porasle za 6 odsto; 18. maja bile su 39 odsto veće nego kada je Rusija započela svoju invaziju. Tona pšenice je 17. maja koštala rekordnih 438,25 dolara.
U razvijenim ekonomijama na hranu se troši manje od petine kućnog budžeta, piše “Ekonomist”. Sa većim problemom suočavaju se mnoge zemlje u razvoju, u kojima hrana čini oko 40 odsto ukupnog indeksa potrošačkih cena, dok se u Indiji i Pakistanu penje na polovinu, pokazuju podaci Međunarodnog monetarnog fonda. U zemljama u razvoju, potrošači se suočavaju sa mnogo višim porastom cena osnovnih namirnica (Egipat +35 odsto, Pakistan +30). Najekstremniji primer je Liban, koji je zabeležio porast indeksa potrošačkih cena hrane čak za 3291,9 procentnih poena od 2020. godine.
Prema Svetskom programu UN-a za hranu, 43 zemlje već su u opasnosti od političke destabilizacije, nereda i protesta. Rojters izveštava da je rast cena osnovnih prehrambenih artikala već podstakao proteste u zemljama širom sveta, uključujući Argentinu, Indoneziju i Grčku. U Iranu su demonstranti izašli na ulice nakon što su cene osnovnih proizvoda na bazi brašna porasle za čak 300 odsto.
Pročitajte ceo tekst Milana Miloševića u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (2. juna)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
