Foto: Tanjug
Ni posle sedam sastanaka Radne grupe o registarskim tablicama u Briselu i šest meseci pregovora između Beograda i Prištine, rešenje kako će se u budućnosti putovati i sa kakvim registarskim tablicama nije poznato. U četvrtak ističe rok, a dok kosovska strana ostaje pri stavu „reciprociteta“, srpska naginje da privremeno rešenje ostane još neko vreme na snazi
U četvrtak 21. aprila ističe rok da Beograd i Priština trajno reše problem registarskih tablica i slobodnog putovanja između Kosova i Srbije. Iako se pregovaralo šest meseci u sedam navrata sa predstavnicima EU taj rok će, kako sada stvari stoje, biti probijen. Kako će izgledati registarske tablice u budućnosti jedan je od elemenata Briselskog sporazuma. Kao i obično, strane se međusobno optužuju za njegovo kršenje.
Kosovski premijer Aljbin Kurti ponovio je u ponedeljak da Kosovo neće odustati od principa „reciprociteta“ u pregovorima o registarskim tablicama jer je reciprocitet „srž svakog rešenja“. Kada Priština kaže reciprocitet to znači ukidanje srpskih tablica sa oznakama kosovskih gradova i uvođenje probnih tablica za vozila iz Srbije.
Nakon eskalacije sukoba u septembru prošle godine dogovoreno je privremeno rešenje a to je da se na graničnim prelazima simboli Srbije i Kosova prelepljuju „stikerima“. Kancelarija za Kosovo i Metohiju saopštila je danas da će se „rešenje stikera primenjivati dok se ne postigne dogovor o trajnom rešenju“ i dodaju da u sporazumu nema odredbi da će nalepnice važiti šest meseci, ali ni reciprociteta koji spominje Priština. Iz Kancelarije su pozvali Prištinu da ne koristi temu tablica za „pokušaj generisanja nove destabilizacije prilika na terenu“.
Ono što se za sada zna, a što je postignuto na dosadašnjim susretima dve strane u Briselu, je da su na stolu tri predloga. Prvi je zadržati sistem bez nalepnica što podržava kosovska strana što je kako navode u Prištini „najjeftinije rešenje u skladu sa evropskim standardima“. Druga dva se tiču „modifikacija“ i srpskih i kosovskih tablica. Prema jednoj varijanti zadržaće se nacionalni simboli a promeniti skraćenice, dok bi prema drugoj trebalo da bude obrnuto.
Na jednom od takvih susreta sredinom aprila izaslanik EU za Zapadni Balkan i dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak pozvao je dve strane da pošto se „rok približava“ postignu kompromis za „poboljšanje slobode kretanja u regionu“.
„Dogovor oko rešenja je odgovornost obe strane“, rekao je Lajčak.
Kako je to zamenik premijera Kosova Besnik Bisljimi rekao „ukoliko se ne dođe do rešenja, EU će morati da identifikuje koja strana ometa i tu stranu okarakteriše kao stranu koja blokira celokupni dijalog“. „Ako ne možete da napraviti kompromis povodom tako male stvari, postaće sve teže pronaći konstruktivnost“.
Iako su kosovske vlasti godinama najavljivale da će primeniti deo sporazuma koji se odnosi na registarske tablice, odnosno da nijednom vozilu na Kosovu neće biti dozvoljeno da posedu ’KS’ tablice već će vlasnici automobila morati da ih zamene sa ’RKS’, reakcija iz Beograda gotovo da nije bilo. Kada je ova odluka i sprovedena 18. septembra prošle godine, političari Srpske liste zajedno sa građanima blokirali su granične prelaze Jarinje i Brnjak
S.P./ KoSSev/ N1/ FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
