Dodikov senator Vulin: Sitna provokacija Zapada

Aleksandar Vulin nije dugo bio bez funkcije, pošto je u sredu objavljeno da ga je predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik imenovao za senatora.

Senat RS, telo koje je za većinu građana misterija, broji do 55 članova i uloga mu je da savetuje institucije. Članove isključivo imenuje predsednik RS i to iz „reda istaknutih ličnosti iz javnog, naučnog i kulturnog života“.

Nije rečeno u koju od ovih kategorija se broji bivši srpski ministar policije, vojske i šef BIA, no sam Vulin se posebno zahvalio Dodiku na imenovanju.

„Biti senator slobodne Republike Srpske, zemlje mojih predaka, velika je čast, obaveza i znak da su svi Srbi zapravo jedno i da je srpski svet tu, da je živ, da se stvara, da se razvija, bez obzira na silu kojom se preti svakome od nas koji smo život posvetili služenju srpskom svetu“, rekao je Vulin agenciji Srna.

Jedna „porukica“ Zapadu

Tako je Vulin, ni dva meseca pošto je dao ostavku na čelo BIA, došao na novu funkciju, ovoga puta u Banjaluci. Ostavku je bio podneo kad je stavljen na američku crnu listu zbog navodne umešanosti u međunarodnu trgovinu drogom i oružjem te omogućavanja „malignog ruskog uticaja“.

Dodikovo imenovanje Vulina je „guranje prsta u oko, pre svega Zapadu“, kaže za „Vreme“ banjalučki socijalni psiholog i bloger Srđan Puhalo.

„U januaru je Dodik odlikovao Putina. To je mnogo veći šamar Zapadu nego ovo sada. Ovo sa Vulinom je porukica ‘baš nas briga šta Zapad misli’, ali nisam siguran da će Dodik trpeti ikakvu štetu zbog toga“, dodaje Puhalo.

Sam Vulin je još eksplicitnije poručio da ga baš briga šta Zapad misli. „Srbija nije deo EU i, iskreno, zabole me šta misle o nama“, rekao je on za ruski RT International.

„Vulin realno ne ispunjava nijedan kriterijum za Senat“, nastavlja Puhalo. „Zato je ovo politička poruka. Dodik i Vulin su bliski otkako Vulin rukovodi ministarstvima sile, dolazio je u Republiku Srpsku, išli su na Manjaču da pevaju, odatle su Vulini rodom“, podseća naš sagovornik.

Sme li to bez Vučića?

U srpskoj javnosti se u vezi sa liderom Pokreta socijalista često postavljalo pitanje koliko je on odani sluga Aleksandra Vučića, a koliko postoje situacije u kojima je nenavođeni projektil koji možda i šteti Vučiću.

Puhalo misli da je Vulinova uloga da bude „glasnogovornik“ onoga što Srbija ne želi jasno i glasno da kaže. Da Vučić ima nešto posebno protiv Vulinovog angažmana u Banjaluci, onda Vulin ne bi bio angažovan.

„Mislim da Vučiću trenutno to nije ni važno. Važno mu je da ga je formalno skinuo sa funkcija u Beogradu. Sad Vulin može da radi šta hoće, samo da ne može mnogo da našteti Vučiću“, priča Puhalo.

Štaviše, kaže on, Vučić može da kaže „evo ja sam normalan, vidite kakve budale imamo u Bosni – ja sam glas razuma“.

Šta radi taj Senat, ako radi?

Senatori se imenuju na sedam godina i mogu imati još jedan uzastopni mandat. Predsednik RS automatski postaje član Senata, i to ostaje i kad prestane da bude predsednik.

„Predsednik dakle ima savetodavno telo po svojoj volji. Ne pamtim da je neko primljen, a da je bio veliki kritičar predsednika koji ga predlaže“, pojašnjava Puhalo.

Zabeležena je samo jedna kontroverza, kad je bivši predsednik RS Dragan Čavić, po sili zakona član Senata, kritikovao Dodika pa ga je ovaj izbacio iz Senata 2011. godine. Do danas su njih dvojica postali koalicioni partneri.

Malo je poznato koliko se Senat često sastaje, tek to da im po sednici sleduje naknada od pola prosečne plate u RS, što je sada nešto više od trista evra. Plus putni troškovi.

Biva i da se Senat sastane jednom godišnje, pred kontroverzni Dan RS koji se obeležava 9. januara. Po zakonu, senatori savetuju institucije o nekoliko pobrojanih pitanja i „drugim važnim pitanjima od značaja za RS i njene narode i građane“, dakle teoretski o svemu.

„Oni se možda i sastaju, ali niko ne zna šta rade, kakve su im odluke i zaključci niti kakav je uticaj na Dodika“, rezimira Puhalo. „Verovatno postoje pojedinci do čijeg mišljenja drži, ali nisam siguran da mnogo vodi računa o predlozima Senata.“