Nemačka čini sve da olakša procedure za dolazak stranih radnika. Smanjuju se i birokratija i kriterijumi za dobijanje radne dozvole. A postoji i specijalno „Zapadnobalkansko pravilo“ – radnici iz našeg regiona imaće specijalne olakšice
U Nemačkoj 18. januara stupa na snagu zakon koji olakšava useljavanje stranih radnika, piše Dojče Vele.
Ovj zakon predviđa uvođenje „kartice mogućnosti“ (Chancenkarte) zasnovane na sistemu bodovanja koja omogućuje jednogodišnju boravišnu dozvolu. Za to vreme vlasnici kartice mogu mogu da traže posao. Uslovi za dobijanje su: poznavanje nemačkog ili engleskog jezika, radno iskustvo i lična veza s Nemačkom.
Manjak radne snage u Nemačkoj vidljiv je golim okom: u bolnicama nedostaje lekara svih fela i medicinskih sestara, u restoranima kuvara i kvalifikovanih kelnera.
„Vreme“ je već pisalo o tome da su mnoge firme spremne da radnicima plaćaju premije od 300 do 4000 evra samo da bi prihvtili posao.
Analiza platforme za zapošljavanje Indeed pokazuje da su premije prilikom promene posla značajno porasle. U 2019. godini, od milion oglasa za posao na ovoj platformi, u 3050 oglasa je obećavana premija. 2023. je takvih oglasa bilo 7129, što je više nego dvostruko. Čak i ako njihov udeo ostaje nizak, taj trend se jasno može prepoznati.
Uslovi za kvlifikovane radnike
Strani kvalifikovani radnici ubuduće će morati da imaju minimalnu bruto platu od oko 43.800 evra godišnje (do sada je bilo 58.400 evra), piše Dojče Vele.
Potražioci azila koji su u zemlju ušli pre 29. marta 2023. i imaju kvalifikacije i ponudu za posao, moći će da podnesu zahtev za boravišnu dozvolu kao kvalifikovani radnici ako povuku svoj zahev za azil. Do sada su prvo morali da napuste zemlju, a zatim da podnesu zahtev za radnu vizu iz inostranstva.
Svako ko dolazi u Nemačku kao visokokvalifkovani stručnjak iz neke zemlje izvan Evropske unije može da povede supružnika, decu i roditelje. Međutim, preduslov je da je egzistencija porodice osigurana. Roditelji se ne mogu prijaviti za socijalnu pomoć.
Plava karta EU i pravilo za Zapadni Balkan
Postojeća regulativa za kvalifikovane radnike s visokom stručnom spremom, poput plave karte EU, se nastavlja – proširena je lista tzv. deficitarnih zanimanja. Dok su to pre bili samo matematika, informatika, inženjerska zanimanja i medicina, sada se to odnosi i na farmaceute, vaspitače i negovatelje.
Ako poslodavci u Nemačkoj i kandidati iz zemalja izvan EU sklope tzv. ugovor o priznavanju kvalifikacije, strani radnici će od marta 2024. moći da dođu i rade u Njemačkoj dok proces priznavanja kvalifikacija traje. Boravak se može produžiti do tri godine.
Ako žele da dovedu i supružnike ili maloletnu decu, kvalifikovani radnici moraju da dokažu da mogu sami da ih izdržavaju, ali više ne moraju da dokazuju da raspolažu s dovoljno stambenog prostora.
Takozvano Zapadnobalkansko pravilo za zapošljavanje radnika iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije sada važi na neograničeno vreme. Od juna 2024. godišnja kvota će se udvostručiti na 50.000 radnika.
Više deportacija
Ubuduće se deportacije više neće najavljivati unapred, a maksimalno trajanje pritvora osoba koje se deportiraju produžuje je s deset na 28 dana – a policija dobija šire ovlasti i pri pretresu izbegličkih domova, stoji u novom zakonu.
Predviđaju se i strože kazne za krijumčare ljudima, mogućnost pretraživanja telefona potražioca azila i mogućnost deportacije osumnjičenih za članstvo u nekoj kriminlanoj organizaciji čak i ako nisu počinili krivično delo.
Očekuje se da će se o zakonu u Bundestagu glasati tokom januara, te da će stupiti na snagu krajem aprila 2024, prenosi Dojče vele.
Više sporazuma o vraćanju migranata
Gruzija, Moldavija, Kenija, Kolumbija, Uzbekistan i Kirgistan – šest je zemalja s kojima se pregovara o sklapanju sporazuma o vraćanju migranata. Prvi ugovor s Gruzijom potpisan je sredinom decembra.
Osim toga, više zemalja bi trebalo da budu klasifikovane kao sigurne zemlje porekla, kao što je to učinjeno s Gruzijom i Moldavijom u novembru. Tamo je onda lakše moguće vraćanje osoba kojima je odbijen zahtev za azil. Vlada također želi da reaktivira sporazum EU i Turske o ponovnom prihvatu izbeglica. Većina izbeglica koje dolaze u Nemačku su iz Sirije, Afganistana i Turske.
Brže odluke o azilu
Postupci o zahtevu za azil na upravnim sudovima u Nemačkoj traju u proseku 26,6 meseci. Ubuduće bi to trebalo da se znatno ubrza.
Postupci za državljane zemalja za koje je stopa priznavanja manja od pet posto trebalo bi da budu okončani za tri meseca. U svim ostalim slučajevima – maksimalno šest meseci.
Manja socijalna davanja
Do sada su potražioci azila imali pravo na posebnu naknadu za izbeglice, a posle 18 meseci pravo na socijalnu pomoć, što je viši iznos. Ubuduće bi se niže naknade za potražioce azila primale dvostruko duže, odnosno 36 meseci. Osim toga, umesto dosadašnjeg isplaćivanja naknade u gotovini uvodi se tzv. „Socialcard” – platna kartica kojom potražioci azila mogu da kupuju samo hranu i druge savodneven potrepštine. Cilj ove mere je da se ograniči mogućnosti slanja novca šalju rodbini u domovini.
Dokle god nema Saveta REM-a režimski,propagandni mediji mogu do mile volje da krše zakon, šire rasnu, versku i nacionalnu mržnju i svakodnevno da targetiranje nepodobne građana. Sagovornici „Vremena“ saglasni su da nekonstituisanje Saveta ovog tela ide na ruku samo aktuelnom režimu
Miloš Medenica, kriminalac u bekstvu, u epizodama iznosi šta sve „zna“ o kriminalnim poslovima vlasti u Beogradu i Podgorici. I postao je stvarno „uticajan“. To je naslovne tema novog broja „Vremena“
Kako predsednik Aleksandar Vučić unosi novu zbunjenost i razdor najavom „ostavke“? I da li opozicioni front zna šta će i kako će? O tome „Vreme“ piše u novom broju
Aleksandar Vučić možda koristi najave o ostavci i izborima kako bi testirao političku klimu i da bi mogao da odustane od obećanja da će se povući ako proceni da tajming nije povoljan, piše Fajnenšel tajms
Studenti su istakli da je Jelena Pavlović samostalna poslanica, ali i advokat u postupcima koji se vode protiv studenata, te da njen govor ne predstavlja kršenje principa studentskog pokreta
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
