Nemačka čini sve da olakša procedure za dolazak stranih radnika. Smanjuju se i birokratija i kriterijumi za dobijanje radne dozvole. A postoji i specijalno „Zapadnobalkansko pravilo“ – radnici iz našeg regiona imaće specijalne olakšice
U Nemačkoj 18. januara stupa na snagu zakon koji olakšava useljavanje stranih radnika, piše Dojče Vele.
Ovj zakon predviđa uvođenje „kartice mogućnosti“ (Chancenkarte) zasnovane na sistemu bodovanja koja omogućuje jednogodišnju boravišnu dozvolu. Za to vreme vlasnici kartice mogu mogu da traže posao. Uslovi za dobijanje su: poznavanje nemačkog ili engleskog jezika, radno iskustvo i lična veza s Nemačkom.
Manjak radne snage u Nemačkoj vidljiv je golim okom: u bolnicama nedostaje lekara svih fela i medicinskih sestara, u restoranima kuvara i kvalifikovanih kelnera.
„Vreme“ je već pisalo o tome da su mnoge firme spremne da radnicima plaćaju premije od 300 do 4000 evra samo da bi prihvtili posao.
Analiza platforme za zapošljavanje Indeed pokazuje da su premije prilikom promene posla značajno porasle. U 2019. godini, od milion oglasa za posao na ovoj platformi, u 3050 oglasa je obećavana premija. 2023. je takvih oglasa bilo 7129, što je više nego dvostruko. Čak i ako njihov udeo ostaje nizak, taj trend se jasno može prepoznati.
Uslovi za kvlifikovane radnike
Strani kvalifikovani radnici ubuduće će morati da imaju minimalnu bruto platu od oko 43.800 evra godišnje (do sada je bilo 58.400 evra), piše Dojče Vele.
Potražioci azila koji su u zemlju ušli pre 29. marta 2023. i imaju kvalifikacije i ponudu za posao, moći će da podnesu zahtev za boravišnu dozvolu kao kvalifikovani radnici ako povuku svoj zahev za azil. Do sada su prvo morali da napuste zemlju, a zatim da podnesu zahtev za radnu vizu iz inostranstva.
Svako ko dolazi u Nemačku kao visokokvalifkovani stručnjak iz neke zemlje izvan Evropske unije može da povede supružnika, decu i roditelje. Međutim, preduslov je da je egzistencija porodice osigurana. Roditelji se ne mogu prijaviti za socijalnu pomoć.
Plava karta EU i pravilo za Zapadni Balkan
Postojeća regulativa za kvalifikovane radnike s visokom stručnom spremom, poput plave karte EU, se nastavlja – proširena je lista tzv. deficitarnih zanimanja. Dok su to pre bili samo matematika, informatika, inženjerska zanimanja i medicina, sada se to odnosi i na farmaceute, vaspitače i negovatelje.
Ako poslodavci u Nemačkoj i kandidati iz zemalja izvan EU sklope tzv. ugovor o priznavanju kvalifikacije, strani radnici će od marta 2024. moći da dođu i rade u Njemačkoj dok proces priznavanja kvalifikacija traje. Boravak se može produžiti do tri godine.
Ako žele da dovedu i supružnike ili maloletnu decu, kvalifikovani radnici moraju da dokažu da mogu sami da ih izdržavaju, ali više ne moraju da dokazuju da raspolažu s dovoljno stambenog prostora.
Takozvano Zapadnobalkansko pravilo za zapošljavanje radnika iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije sada važi na neograničeno vreme. Od juna 2024. godišnja kvota će se udvostručiti na 50.000 radnika.
Više deportacija
Ubuduće se deportacije više neće najavljivati unapred, a maksimalno trajanje pritvora osoba koje se deportiraju produžuje je s deset na 28 dana – a policija dobija šire ovlasti i pri pretresu izbegličkih domova, stoji u novom zakonu.
Predviđaju se i strože kazne za krijumčare ljudima, mogućnost pretraživanja telefona potražioca azila i mogućnost deportacije osumnjičenih za članstvo u nekoj kriminlanoj organizaciji čak i ako nisu počinili krivično delo.
Očekuje se da će se o zakonu u Bundestagu glasati tokom januara, te da će stupiti na snagu krajem aprila 2024, prenosi Dojče vele.
Više sporazuma o vraćanju migranata
Gruzija, Moldavija, Kenija, Kolumbija, Uzbekistan i Kirgistan – šest je zemalja s kojima se pregovara o sklapanju sporazuma o vraćanju migranata. Prvi ugovor s Gruzijom potpisan je sredinom decembra.
Osim toga, više zemalja bi trebalo da budu klasifikovane kao sigurne zemlje porekla, kao što je to učinjeno s Gruzijom i Moldavijom u novembru. Tamo je onda lakše moguće vraćanje osoba kojima je odbijen zahtev za azil. Vlada također želi da reaktivira sporazum EU i Turske o ponovnom prihvatu izbeglica. Većina izbeglica koje dolaze u Nemačku su iz Sirije, Afganistana i Turske.
Brže odluke o azilu
Postupci o zahtevu za azil na upravnim sudovima u Nemačkoj traju u proseku 26,6 meseci. Ubuduće bi to trebalo da se znatno ubrza.
Postupci za državljane zemalja za koje je stopa priznavanja manja od pet posto trebalo bi da budu okončani za tri meseca. U svim ostalim slučajevima – maksimalno šest meseci.
Manja socijalna davanja
Do sada su potražioci azila imali pravo na posebnu naknadu za izbeglice, a posle 18 meseci pravo na socijalnu pomoć, što je viši iznos. Ubuduće bi se niže naknade za potražioce azila primale dvostruko duže, odnosno 36 meseci. Osim toga, umesto dosadašnjeg isplaćivanja naknade u gotovini uvodi se tzv. „Socialcard” – platna kartica kojom potražioci azila mogu da kupuju samo hranu i druge savodneven potrepštine. Cilj ove mere je da se ograniči mogućnosti slanja novca šalju rodbini u domovini.
Od osude „prava jačeg” do poređenja sebe sa Miloševićem, Aleksandar Vučić globalnu krizu nakon zarobljavanja Nikolasa Madura tumači kroz prizmu stalne pretnje – po njega samog
Nakon što je raskinuo ugovor sa konzorcijumom četiri kompanije koje su ranije pružale marketinške usluge vredan blizu 16 miliona evra, Ekspo je raspisao novi tender
Masovno nezadovoljstvo građana, sankcije protiv NIS-a i krah spoljne politike u kojoj je Vučić hteo da bude dobar sa svim stranama sveta… To su razlozi ekonomskog posrtanja Srbije, piše Frankfurter algemajne cajtung
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio još jednom silno naoružavanje Srbije. Da li se iza najave o udvostručenju vojnih kapaciteta kriju stvarne bezbednosne pretnje ili je to politički marketing? Ili se režim naoružava protiv sopstvenog naroda?
„Neverovatna razbojnička, gusarska, kriminalna akcija“, uzbuđivao se Dragan J. Vučićević na svojoj TV Informer zbog otmice predsednika Venecuele Nikolasa Madura. Izrazio je bojazan da bi Amerikanci tako i Aleksandra Vučića mogli da ćape. Opleo je D. J. sada najstrašnije po Donaldu Trampu, a toliko se bio radovao kada je ovaj po drugi put ušao u Belu kuću
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
