Nemačka čini sve da olakša procedure za dolazak stranih radnika. Smanjuju se i birokratija i kriterijumi za dobijanje radne dozvole. A postoji i specijalno „Zapadnobalkansko pravilo“ – radnici iz našeg regiona imaće specijalne olakšice
U Nemačkoj 18. januara stupa na snagu zakon koji olakšava useljavanje stranih radnika, piše Dojče Vele.
Ovj zakon predviđa uvođenje „kartice mogućnosti“ (Chancenkarte) zasnovane na sistemu bodovanja koja omogućuje jednogodišnju boravišnu dozvolu. Za to vreme vlasnici kartice mogu mogu da traže posao. Uslovi za dobijanje su: poznavanje nemačkog ili engleskog jezika, radno iskustvo i lična veza s Nemačkom.
Manjak radne snage u Nemačkoj vidljiv je golim okom: u bolnicama nedostaje lekara svih fela i medicinskih sestara, u restoranima kuvara i kvalifikovanih kelnera.
„Vreme“ je već pisalo o tome da su mnoge firme spremne da radnicima plaćaju premije od 300 do 4000 evra samo da bi prihvtili posao.
Analiza platforme za zapošljavanje Indeed pokazuje da su premije prilikom promene posla značajno porasle. U 2019. godini, od milion oglasa za posao na ovoj platformi, u 3050 oglasa je obećavana premija. 2023. je takvih oglasa bilo 7129, što je više nego dvostruko. Čak i ako njihov udeo ostaje nizak, taj trend se jasno može prepoznati.
Uslovi za kvlifikovane radnike
Strani kvalifikovani radnici ubuduće će morati da imaju minimalnu bruto platu od oko 43.800 evra godišnje (do sada je bilo 58.400 evra), piše Dojče Vele.
Potražioci azila koji su u zemlju ušli pre 29. marta 2023. i imaju kvalifikacije i ponudu za posao, moći će da podnesu zahtev za boravišnu dozvolu kao kvalifikovani radnici ako povuku svoj zahev za azil. Do sada su prvo morali da napuste zemlju, a zatim da podnesu zahtev za radnu vizu iz inostranstva.
Svako ko dolazi u Nemačku kao visokokvalifkovani stručnjak iz neke zemlje izvan Evropske unije može da povede supružnika, decu i roditelje. Međutim, preduslov je da je egzistencija porodice osigurana. Roditelji se ne mogu prijaviti za socijalnu pomoć.
Plava karta EU i pravilo za Zapadni Balkan
Postojeća regulativa za kvalifikovane radnike s visokom stručnom spremom, poput plave karte EU, se nastavlja – proširena je lista tzv. deficitarnih zanimanja. Dok su to pre bili samo matematika, informatika, inženjerska zanimanja i medicina, sada se to odnosi i na farmaceute, vaspitače i negovatelje.
Ako poslodavci u Nemačkoj i kandidati iz zemalja izvan EU sklope tzv. ugovor o priznavanju kvalifikacije, strani radnici će od marta 2024. moći da dođu i rade u Njemačkoj dok proces priznavanja kvalifikacija traje. Boravak se može produžiti do tri godine.
Ako žele da dovedu i supružnike ili maloletnu decu, kvalifikovani radnici moraju da dokažu da mogu sami da ih izdržavaju, ali više ne moraju da dokazuju da raspolažu s dovoljno stambenog prostora.
Takozvano Zapadnobalkansko pravilo za zapošljavanje radnika iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije sada važi na neograničeno vreme. Od juna 2024. godišnja kvota će se udvostručiti na 50.000 radnika.
Više deportacija
Ubuduće se deportacije više neće najavljivati unapred, a maksimalno trajanje pritvora osoba koje se deportiraju produžuje je s deset na 28 dana – a policija dobija šire ovlasti i pri pretresu izbegličkih domova, stoji u novom zakonu.
Predviđaju se i strože kazne za krijumčare ljudima, mogućnost pretraživanja telefona potražioca azila i mogućnost deportacije osumnjičenih za članstvo u nekoj kriminlanoj organizaciji čak i ako nisu počinili krivično delo.
Očekuje se da će se o zakonu u Bundestagu glasati tokom januara, te da će stupiti na snagu krajem aprila 2024, prenosi Dojče vele.
Više sporazuma o vraćanju migranata
Gruzija, Moldavija, Kenija, Kolumbija, Uzbekistan i Kirgistan – šest je zemalja s kojima se pregovara o sklapanju sporazuma o vraćanju migranata. Prvi ugovor s Gruzijom potpisan je sredinom decembra.
Osim toga, više zemalja bi trebalo da budu klasifikovane kao sigurne zemlje porekla, kao što je to učinjeno s Gruzijom i Moldavijom u novembru. Tamo je onda lakše moguće vraćanje osoba kojima je odbijen zahtev za azil. Vlada također želi da reaktivira sporazum EU i Turske o ponovnom prihvatu izbeglica. Većina izbeglica koje dolaze u Nemačku su iz Sirije, Afganistana i Turske.
Brže odluke o azilu
Postupci o zahtevu za azil na upravnim sudovima u Nemačkoj traju u proseku 26,6 meseci. Ubuduće bi to trebalo da se znatno ubrza.
Postupci za državljane zemalja za koje je stopa priznavanja manja od pet posto trebalo bi da budu okončani za tri meseca. U svim ostalim slučajevima – maksimalno šest meseci.
Manja socijalna davanja
Do sada su potražioci azila imali pravo na posebnu naknadu za izbeglice, a posle 18 meseci pravo na socijalnu pomoć, što je viši iznos. Ubuduće bi se niže naknade za potražioce azila primale dvostruko duže, odnosno 36 meseci. Osim toga, umesto dosadašnjeg isplaćivanja naknade u gotovini uvodi se tzv. „Socialcard” – platna kartica kojom potražioci azila mogu da kupuju samo hranu i druge savodneven potrepštine. Cilj ove mere je da se ograniči mogućnosti slanja novca šalju rodbini u domovini.
Suvlasnik kompanije „Milenijum tim“ Ivan Bošnjak potvrdio je na sudu da je Predrag Mali zaposlen u firmi „KBV datakom“ više od deset godina, ali je odbacio tvrdnje da firma ostvaruje milionske poslove zahvaljujući političkim vezama. Bošnjak je istakao: „Ponosni sam član Srpske napredne stranke, ali firma nema nikakve veze sa državom niti dobijamo poslove preko političkih kontakata“
Kako se 27. januar, od studentskih protesta 1997. do blokade Autokomande 2025. i najave skupa ispred Rektorata 2026, upisao kao datum otpora i građanske solidarnosti
„Mladi policajci su mi rekli da i sami čekaju revoluciju, da će biti uz narod kada stvarno krene", kaže za „Vreme" bivši major Uprave policije Slobodan Pajić
Nastavlja se bojkot nastave visokoškolskih ustanova u Novom Sadu, a ispred Filozofskog fakulteta biće organizovan protest „Empatija kao otpor“
Televizije su u nedelju prenosile „Tematsku sednicu“ Vlade Srbije. Bila je to neka vrsta grupne terapije, s tim što je na sceni bio samo jedan lik, Aleksandar Vučić, psihoterapeut i pacijent u jednoj osobi, dok ga je grupa okruživala kako bi imao na kome da se iživljava i kako bi imao ko da mu klima glavom
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
