Prema izjavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ostalo je manje od mesec dana da Generalštab Vojske Srbije i Ministarstvo odbrane dostave sve predloge koji bi se ticali ponovnog uvođenja redovnog služenja vojnog roka. Za stručnjake je ideja o vraćanju vojnog roka priznanje kolapsa profesionalne vojske u naprednjačkoj eri.
Vreme ističe, a novih informacija o služenju vojnog roka nema, iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije izjavio da su mu predstavnici Generalštaba Vojske Srbije i Ministarstva odbrane izneli „uverljivu i ubedljivu argumentaciju“ o tome, kao i da rade na pripremi predloga.
Tokom marta predsednik Srbije rekao je da razmišlja o uvođenju vojnog roka u trajanju od tri meseca, a za one koji hoće doborovoljno da služe, šest ili devet meseci.
„Ljudi na tome rade, morate da pripremite mnogo akata, morate da uradite sve planove, pa da vidimo. I kada budemo videli, onda donosimo odluke, idemo pred narod i razgovaramo sa ljudima”, rekao je Vučić.
Ranije tokom januara Vučić je izjavio da će do 1. maja Generalštab Vojske Srbije i Ministarstvo odbrane dostaviti sve predloge koji bi se ticali ponovnog uvođenja redovnog služenja vojnog roka – koliko bi trajalo, koštalo i od kada bi se služio vojni rok.
Nakon toga, će, kaže Vučić, sa svojim kabinetom donositi konačnu odluku, a ukoliko odluka bude pozitivna, predlog ide pred Skupštinu Srbije.
Medijska matrica – mladi podržavaju obavezni rok
Prema dostupnim anketama, preko dve trećine ljudi u Srbiji podržava služenje vojnog roka. To podržava čak i većina mladih. Tako je pre nekoliko godina kružilo istraživanje agencije Haus of vin prema kojem se 72,5 odsto mladih (17 do 30 godina) izjasnilo za obaveznu vojsku.
Radulović smatra da se medijska matrica u Srbiji ponavlja: stalno se govori da, eto, i mladi podržavaju obavezni rok.
„Ali, pitajte njih konkretno da li bi oni išli? Ili, kad neko ima 27 godina, pitajte ga zašto nije već služio dobrovoljno, a mogao je?“, naglašava Radulović.
Kako kaže, postoji realna bojazan da bi deo mladih mogao da izbegne obavezno služenje vojnog roka. Ili pribavljanjem alibija od lekara, što se i ranije radilo, ili čak iseljenjem iz zemlje.
Zato, smatra Radulović, valja biti oprezan i postepeno popularizovati vojsku, privoleti sve više mladih da služe dobrovoljno, pre nego što se uvede neka obaveza.
Kasarne u lošem stanju
Da su kasarne u lošem stanju i da ih je neophodno obnoviti, a da ta infrastruktura košta rekla je ranije za “Vreme” vojna analitičarka Katarina Đokić.
Objašnjava da je tokom reforme sistema odbrane u prvoj deceniji ovog veka broj jedinica smanjen, te je veliki broj vojnih objekata stavljen van upotrebe.
„Iako većina kasarni nije prodata ili razmenjena, one stoje zapuštene već 20 godina i potrebno je uložiti mnogo u njihovu obnovu.“
Ministarstvo odbrane budžetira poslednjih godina projekat obnove vojnih objekata, ali tu je reč o relativno malim sredstvima.
Veći problem je, ukazuje Đokić, raspoloživost podoficirskog kadra koji bi, u slučaju vraćanja vojnog roka, trebalo da obučavaju toliki broj vojnika.
“Od obaveznog vojnog roka neće biti ništa”
Kada je pre nekoliko godina Davor Lukač, komentarišući uobičajene prekomerne najave režimskih tabloida da će na vežbi na Pešteru biti više od 100 tenkova Vojske Srbije, napisao da je to fizički nemoguće, jer u čitavoj vojsci nema 100 tenkovskih posada, naišao je na razne demantije zvaničnika Vojske i Ministarstva.
Pola godine kasnije, Vučić je kao „vrhovni“ izjavio kako nemamo 100 tenkovskih posada, ali imamo 220 tenkova. Sada, kad je evidentno da imamo sveg oružja i oruđa, ali da nema ljudi, ponovo se raspiruje priča o obaveznom služenju vojnog roka.
“Eto, da ponovim – od toga opet neće biti ništa”, napisao je ranije za “Vreme” Lukač.
Kolaps vojske u naprednjačkoj eri
Za stručnjake je ideja o vraćanju vojnog roka priznanje kolapsa profesionalne vojske u naprednjačkoj eri.
Predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić rekao je da niko iz vlasti ne želi da preuzme odgovornost za razaranje Vojske Srbije kao institucije i zbog toga sada pokušavaju da vrate obavezni vojni rok.
Vojni analitičar Aleksandar Radić izjavio je da bi bilo dobro da zaživi inicijativa za obavezno služenje vojnog roka u Srbiji, ali da ljudi koji to treba da sprovedu nisu dorasli zadatku.
Dodao je da su četiri meseca kratak rok za obuku i da je iskustvo u drugim zemljama pokazalo da je potrebno da vojni rok traje barem šest meseci.
„Predlog da vojni rok traje do četiri meseca deluje mi kao kompromis između prepoznavanja potrebe Vojske Srbije i želje da se napravi što manja negativna reakcija u javnom mnjenju“, objasnio je vojni analitičar.
Za penzionisanog brigadnog generala avijacije Sretu Malinovića najava vraćanja obaveznog vojnog roka je na neki način gašenje požara.
„Ovo nije pitanje dnevne politike, hoćemo li ili nećemo. Ovo je pre svega iznuđen potez zbog stanja popunjenosti sastava Vojske Srbije“, rekao je ranije za Malinović za „Vreme”.
Dok predsednica Skupštine Ana Brnabić preti studentima da će zbog blokada izgubiti mesto na budžetu, bivši studenti govore za „Vreme“ šta su izgubili, a šta dobili te zime 1996-97, kada su preskočili jedan rok
Četiri osobe osumnjičene za napad na studente Pravnog fakulteta u Beogradu identifikovane su i zadržane u pritvoru na 48 sati, saopštilo je Prvo osnovno javno tužilaštvo
Čim je Aleksandar Vučić ponovo pokrenuo priču o savetodavnom referendumu, na Instagramu se pojavila stranica sa sloganom za kampanju
Na naslovnim stranama režimske štampe ponovo se fotografije „neprijatelja“ obrađuju tako da izgledaju neljudski i zlo, kao zombiji
Inspekcija socijalne zaštite zatvorila je još jedan nelegalni dom za stare u Beogradu, čime se broj zabranjenih objekata popeo na 157
Čemu služi „savetodavni referendum o poverenju predsedniku Aleksandru Vučiću“ i zašto ga treba ignorisati na svaki mogući način
Studenti su blokirali Mostarsku petlju. Poruka je jasna: niti smo se osuli, niti umorili, ne nameravamo da stanemo, a Aleksandra Vučića ne fermamo ni dva odsto, jer se predsednik države ni za šta ne pita
Ličnosti godine: Pobunjeni studenti, kolektivni intervju
Sada je red i na vas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
