Foto: Promo
Veliki jubilej Dvorana Kulturnog centra Beograda u Kolarčevoj 6 obeležiće pokretanjem novog festivala, dodelom počasnih sedišta odabranim filmskim autorima, digitalnom arhivom ličnih priča iz bioskopa, filmskim maratonom, izložbom u Filmskoj galeriji i novim vizuelnim identitetom, a sve pod sloganima „Bolje je u bioskopu” i „Mesta nisu numerisana, ali su neka rezervisana”
Dvorana Kulturnog centra Beograda najstariji je aktivni bioskop u Beogradu. Otvoren je 19. oktobra 1963. godine projekcijama animiranog filma „Solista‟ Nikole Majdaka, „Drugovi” i dugometražnim igranim filmom „Radopolje‟ Stoleta Jankovića, jednog od laureata Festivala u Puli. U tadašnjoj štampi odmah je prepoznat kao „specijalizovana bioskopska dvorana namenjena prvenstveno projekcijama kratkometražnih i dokumentarnih filmova” (Borba i Politika). U narednih šest decenija, DKC je postao mesto susreta publike (upravo oni koji od filma traže nešto više od holivudske filmske konfekcije, koji imaju radoznali duh i želju za drugačijim filmovima koji ne nude laka rešenja), velikih i manjih kinematografija (DKC je dom skoro svim najvažnijim festivalima naše kulturne scene, a neki od njih, poput Festivala autorskog filma i Slobodne zone, nastali su upravo ovde), reditelja i glumačkih veličina.
Veliki jubilej – 60. godina postojanja Dvorana Kulturnog centra Beograda obeležiće pokretanjem novog festivala, dodelom počasnih sedišta odabranim filmskim autorima, digitalnom arhivom ličnih priča iz bioskopa, filmskim maratonom, izložbom u Filmskoj galeriji i novim vizuelnim identitetom, a sve pod sloganima „Bolje je u bioskopu” i „Mesta nisu numerisana, ali su neka rezervisana”!
Počasna bioskopska sedišta biće dodeljena istaknutim autorima koji su obeležili srpsku i jugoslovensku kinematografiju protekle decenije: Đorđu Kadijeviću, Zdravku Šotri, Boro Draškoviću, Milošu Radivojeviću, Želimiru Žilniku, Lordanu Zafranoviću, Srđanu Karanoviću, Goranu Markoviću, Slobodanu Šijanu, Rajku Grliću, Emiru Kusturici i Darku Bajiću. Posebno mesto biće dodeljeno i dugogodišnjoj glavnoj urednici programa, Vesni Danilović. Bioskopska mesta nisu i nikada neće biti numerisana, ali će neka od ove godine biti rezervisana.
Ako je dovoljno dugo u poslu, svaki filmski reditelj ima bar jedan omiljeni projekat na kojem je radio godinama, a koji nikada nije snimio. Inspirisan odeljkom iz knjige Rajka Grlića „Neispričane priče”, Stefan Arsenijević, reditelj, filmski urednik DKC u prethodnom periodu i jedan od glavnih autora koncepcije programa godišnjice, pokreće zajedno sa Kulturnim centrom Beograda festival za koji verujemo da ne postoji nigde u svetu: prvi međunarodni Festival nesnimljenog filma. Tokom tri dana – od 19. do 21. oktoba – reditelji Rajko Grlić, Goran Marković i Srđan Karanović govoriće o svojim filmovima na kojima rade godinama, ali koji nikada nisu videli tamu bioskopskih sala. Filmove ćete doživeti i kroz čitanja delova scenarija. Svako veče biće zaokruženo istaknutim snimljenim filmom ovih reditelja, a ulaz sva tri dana, na sve programe, je slobodan.
U nedelju, 22. oktobra, program jubileja završavamo filmskim maratonom pod nazivom „Non-stop bioskop” kao omaž programu koji je osmislila prva filmska urednica DKC-a, Marija Marinčić Majdak. Od jedanaest do jedanaest sati (11–23) prikazivaće se aktuelni, evropski filmovi po popularnoj ceni od 200 dinara. Kao ekskluzivna poslastica, pre projekcija koje počinju od 15/17/19/21 i 23 sata biće prikazivani filmski žurnali iz oktobra i novembra 1963. godine ljubaznošću Filmskih novosti.
U Filmskoj galeriji dočekaće vas hronologija najznačajnijih datuma iz rada Dvorane Kulturnog centra Beograda.
Bolje je u bioskopu! Dobrodošli u kultni bioskop dobrog filma!
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Nasmejano lice u ubilačkoj euforiji nam sa ekrana poručuje – „Gotov je“ i „Bio je dugačak čovek“… To je, verovatno, najbolja slika želja onih koji već nedeljama, pod plaštom legalizma, brige za institucije i opšte dobro, pokušavaju da sruše demokratski izabranu vlast na ulici”
Odluka o sedmodnevnom štrajku Advokatske komore Srbije kao podrška zahtevima studenata doneta je jednoglasno. Obustava rada počinje u ponedeljak 20. januara. Advokat Marko Pantić rekao je za „Vreme“ da je mu je čast i zadovoljstvo da obustavom rada podrži studente
Nekim roditeljima već su stigla obaveštenja da će neke škole u ponedeljak organizovati zakonski štrajk i skratiti časove na 30 minuta
Bezbednost studenata koji dane provode blokirajući fakultete, kao da nije ničija briga. Napadi na njih su skoro pa svakodnevni. Kakvu ulogu organi reda igraju na blokadama
Mina Đikanović sa Filozofskog fakulteta rekla je da rektor Univerziteta u novom Sadu Dejan Madić „podržava one koji napadaju studente i nasilje crnokapuljaša“. Univerzitetski profesori izrazili su svoju podršku studentima koji blokiraju fakultete
Zahtev studenata je opet bio jednostavan i najnormalniji: aman ljudi, urednici, novinari, radite svoj posao profesionalno, ne zamajavajte više narod
Sveden na pravu meru u studentskom protestu, Aleksandar Vučić ne misli da „proverava“ volju naroda, već da svoje biračko telo uveri kako se on i dalje za sve pita. U suprotnom, SNS nestaje poput kule od karata na košavi
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
