Dijaspora na izborima: Paranoja, strahovi i nada

Jelena Radivojčević je inače „lovac na glave“ u Frankfurtu. Kad nekome treba zaposleni određenog profila, ona ga pronađe, takav je posao. I na nemačkom se za to koristi engleski izraz „headhunter“.

Poslednjih sedmica Radivojčević pak lovi zemljake da se prijave za glasanje na izborima u Srbiji krajem oktobra. „Neke prijatelje sam udavila, ali svi su se prijavili“, kaže uz smeh za Dojče vele.

Iako je tri decenije u Frankfurtu i ima i nemački pasoš, vrlo je zanima kako će se odigrati izbori u Srbiji koje smatra odsudnim.

Učestvuje u grupi „Frankfurt za studente“, te je sada u medijskom timu inicijative ukljucise.info. Tamo srpski građani koji žive u inostranstvu mogu da pročitaju kako se tačno proverava da li su u biračkom spisku i kako onda da se prijave za glasanje u inostranstvu. Mogu da se povežu sa drugima u svojoj sredini.

To nije bezazleno jer biračko mesto u dijaspori obavezno se otvara tek ako ima barem sto prijavljenih. Ako je manje, onda o tome odlučuje Republička izborna komisija. Vremena za prijavu ima do ove subote 3. oktobra u ponoć.

Foto: Ana Paunković/FoNet

Muke s konzulatima

Nervoza sa izborne kampanje u Srbiji prenosi se i daleko od te prve domovine, kroz grupe na Fejsbuku i prepiske na Viberu. „Ljudi pišu konzulatima da se prijave za glasanje u inostranstvu, ali ne dobijaju nikakve potvrde“, kaže Radivojčević za DW.

Redakcija DW ima uvid u više takvih primera. Ima i u one koji su ipak dobili potvrdu. Deluje da različiti konzulati različito rade, a sagovornici sumnjaju na sve – od javašluka do opstrukcije vlasti u Srbiji.

„Sada su ljudi naravno paranoični – jer sigurno postoje opstrukcije“, kaže i Radivojčević. „Doduše, konzulati ni ranije nisu slali te potvrde. Za prošle izbore sam se prijavila petnaest minuta pre isteka roka, nisam dobila nikakvu potvrdu, ali sam uredno mogla da glasam.“

Za tezu o „opstrukciji“ nema dokaza, ali ljudi dele nedavnu tvrdnju Pokreta Kreni-Promeni da je navodno generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Dušan Kozarev (SNS) izdao „usmeno uputstvo“ da se minira otvaranje biračkih mesta posebno u Nemačkoj i SAD.

Šef diplomatije Marko Đurić to je odbacio kao nepotrebno unošenje nemira u dijasporu i produbljivanje podela zarad „politikantskih interesa“.

Po forumima, ljudi za svaki slučaj savetuju jedni druge da se konzulat „pritisne“, zove, da se proveri.

Već premašen broj prijava iz 2023. godine

Interesovanje za glasanje u inostranstvu je poraslo. Prema poznatim informacijama, već se do utorka 29. septembar prijavilo oko 55.000 ljudi, a ima još par dana.

„To su samo pozitivno rešeni zahtevi koji su pristigli“, kaže nam Marko Dimić koji je u ime Stranke slobode i pravde pri Komisiji za reviziju biračkog spiska. Odbijenih zahteva za sada nema.

Raspodela je klasična – najviše prijavljenih je iz Bosne i Hercegovine, ubedljivo druga je Nemačka. Onda redom Austrija, SAD, Italija, Švajcarska, Kanada, Crna Gora…

Ukupan broj bi, procenjuju neki članovi Komisije, mogao da dođe i do 80.000, a to bi bilo gotovo spektakularno. Jer, na prošlim parlamentarnim izborima se u inostranstvu prijavilo 39.270 birača, a glasala su 31.552.

Foto: Vladimir Šporčić / Tanjug

Kako glasa dijaspora

Izborna lista Aleksandra Vučića tada je osvojila 56,41 odsto glasova dijaspore naspram 48,07 u ukupnom skoru.

Ima bitnih razlika. Dok je Vučićeva lista dominirala recimo u BiH ili Austriji, u Nemačkoj je samo u Štutgartu prišla granici od 50 odsto, dok je u Hamburgu, Minhenu, Diseldorfu i Frankfurtu ostala na ispod 30 odsto. Tamo je ubedljivo pobedila lista „Srbija protiv nasilja“.

To ima veze s podelom između tradicionalnih bastiona iseljenika i onih novijih, gde češće ima visoko obrazovane i urbanije radne snage.

„Brojka sada prijavljenih mora da se stavi u poređenje s onim ranije. Ogroman je rast“, kaže Dimić. „To znači da ljudi prepoznaju trenutak. Shvataju da se režimu bliži kraj.“

Teško je reći, ali mnogima deluje da povećano interesovanje u inostranstvu pre svega ide u prilog Studentskoj listi.

Ljudi povezani u grupe tvrde da su već prikupili dovoljno zahteva da se u Nemačkoj otvore još četiri glasačka mesta – u Kelnu, Hanoveru, Nirnbergu i Karlsrueu. Konačno će znati tek kada se zaključi birački spisak.

Niko ne zna kolika je dijaspora

Pa opet, u inostranstvu će glasati možda tek svaki deseti ili petnaesti građanin Srbije koji živi između Aljaske i Australije.

Koliko je tačno ljudi „napolju“, to niko ne može da kaže, niti se precizno utvrđuje popisom u Srbiji. Većina procena kaže da ih je nešto više od milion, od oko 6,7 miliona ljudi u biračkom spisku za koji i opozicija i međunarodni posmatrači kažu da je nesređen.

Nemačka je krajem 2024. prebrojala 273.000 srpskih građana (tu se ne broje ljudi srpskih korena bez državljanstva). Tome treba dodati one s dvojnim državljanstvom koje je omogućeno od juna te godine. Tada jeste porastao broj zahteva pa je cele 2024. godine 4.675 srpskih građana dobilo (i) nemačko državljanstvo.

Ali, kao i drugde, niko ne zna koliko njih stalno živi u Nemačkoj. Ili koliko ima onih koji rade i borave na crno.

„Problem za ljude u inostranstvu povezan je i s pitanjem prebivališta. Ko odjavi prebivalište u Srbiji, taj se skroz briše iz biračkog spiska, iako zakon kaže drukčije. A mora onda da bude dosta motivisan da prođe brokatske rukavce kako bi se vratio“, kaže Dimić.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Možda vrlo bitni

Psiholog Dragan Radovančević, koji je dugo živeo i radio u Berlinu, za DW kaže da ni neizvesnost izbora ne briše birokratske prepreke. Ali misli da ovaj veliki skok prijava nešto govori:

„Za mnoge ljude u dijaspori glasanje nije administrativna navika, već povremena potvrda veze sa zemljom iz koje potiču. Ta veza se najviše pokrene u trenucima političke napetosti, kada ljudi steknu utisak da njihov glas zaista može nešto da promeni“, navodi on.

Ako bi se rast prijava nastavio do subote, moguće da će u dijaspori biti više glasača nego što ih je recimo u Srbiji na prošlim izborima imao Savez vojvođanskih Mađara (65.000). Ta manjinska stranka osvojila je šest mandata. A ovoga puta i relativno mali broj glasova moždamože da bude preloman.

Konačno, niko ne može da zna koliko ljudi misli da iz inostranstva otputuje u Srbiju, da tamo glasa. „Meni je samo juče troje ljudi reklo da su kupili kartu. Nemaju poverenje prema konzulatima, ali hoće i da osete atmosferu koja će biti 25. oktobra u Beogradu.“

Kakvu to atmosferu očekuju? „Ne znam šta da Vam kažem. Nadam se dobru. Može da ide u jednu ili drugu stranu. Daleko bilo da dođe do nekih nereda.“

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!