Foto: Tanjug / Sava Radovanović
Evropska CASE koalicija (Coalition against SLAPPs in Europe) koja se bori protiv takozvanih SLAPP tužbi pokrenula je i ove godine "takmičenje" za SLAPP političara i SLAPP državu godine, odnosno za one koji imaju najviše tužbi protiv medija, a među predloženima je i Dijana Hrkalović, nekadašnja visoka funkcionerka Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.
Kako su naveli na društvenoj mreži Iks, Dijana Hrkalović, koja je osumnjičena za saradnju sa organizovanim kriminalnim grupama, podnela je 11 tužbi protiv novinara i urednika KRIK-a.
Dijana Hrkalović je među 77 osoba za koje se sumnja da su bili deo kriminalne grupe koja je izvršila četiri ubistva, navodi se u dokumentu tužilaštva koji je nastao tokom istrage „vračarskog” klana. Ona, međutim, do danas nije optužena za zločine opisane u tom dokumentu niti za saradnju sa kriminalcima, piše KRIK
Osim nje, među kandidatima su i italijanska premijerka Đorđa Meloni, kao i gruzijski ministar za interno raseljene osobe Davit Patsatsia.
📢Introducing SLAPP Country of the Year nominees!#SLAPP litigants use their deep pockets & influence to abuse the law to bankrupt and harass activists, journos & anyone who dares to expose harm, corruption & injustice.
💥They shall not evade public scrutiny! pic.twitter.com/pLM0dEGKRU
— The CASE (@CASECoalition) January 18, 2024
Kada je reč o državama, nominovane su Hrvatska, Malta i Poljska.
Hrvatsko novinarsko društvo, navela je CASE koalicija, registrovalo je 935 aktivnih tužbi protiv novinara u toj zemlji.
Dodali su da je Malta među zemljama koje imaju najviše tužbi protiv novinara i podsetili na ubistvo istraživačke novinarke Dafne Karuana Galicije (Daphne Caruana Galizia), koja je bila i žrtva najviše SLAPP tužbi.
Naveli su da je među nominovanima i Poljska, zemlja u kojoj političari podnose višestruke tužbe protiv novinara o istim medijskim prilozima.
Među nominovanim kompanijama su GAZ Sistem koji je u poljskoj tužio aktiviste zbog članka u kojem se kritikuje odluka o izgradnji LNG terminala, zatim osiguravajuća kompanija LEV INS u Bugarskoj koja je tužbom tražila pola miliona evra od medija zbog članka o dugovanjima osiguravača, kao i austrijski SPAR, koji je tužio borce za zaštitu životinja.
SLAPP tužbe (u prevodu sa engleskog znači „šamar“) predstavljaju zloupotrebu prava i cilj im nije zadovoljenje pravde nego „zatrpavanje“ medija i aktivista tužbama kako bi ih finansijski i vremenski iscrpili i onemogućili da se bave svojim poslom.
„Cilj tužilaca nije da opovrgnu nešto što je objavljeno i izrečeno, već da ućutkaju one koji kritički istupaju u javnosti. A sloboda govora i pravo na informisanje su temeljne vrednosti demokratije“, objasnila je ranije predstavnica Nezavisnog društva novinara Vojvodine Branka Dragović Savić.
NDNV je bio prva organizacija iz Srbije koja je pristupila CASE koaliciji.
Penzionisani pešadijski oficir i bivši pripadnik Vojne bezbednosti iznose svoje sumnje u režimsku verziju onoga što se u sredu pre podne odigralo u Ćacilenu ispred Narodne skupštine
Policija je zaustavila studente, koji su iz Novog Pazara pre osam dana krenuli ka Novom Sadu, osam kilometara od Kosjerića. Ovo je prvi put da je policija pretresala studente koji pešače uzduž i popreko Srbije
Ranijom prilikom predsednik Srbije Aleksandar Vučić je neke poslanike Evropskog parlamenta nazvao „evropskim šljamom“. Nakon oštre Rezolucije EP o Srbiji opisuje ih kao „patološke lažove“. Nagrdio ih je i Ivica Dačić
Glavni urednik „Informera“ Dragan J. Vučićević povezao je pucnjavu u Ćacilendu sa premijerom Hrvatske Andrejem Plenkovićem. Konstatovao je da je Hrvatska najaktivija u pomaganju "obojene revolucije" u Srbiji, za šta ima "mnogo dokaza"
Iduće godine turska kompanija MKE planira da na Kosovu izgradi Fabriku za prozvodnju municije koja će moći da prozvodi do dvadeset miliona metaka godišnje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Da li je Aleksandar Vučić ozbiljno shvatio poruku najoštrije Rezolucija Evropskog parlamenta ikada o Srbiji potkrepljenu upozorenjem Evropske komisije
Goruće pitanje nije zašto se šator u Ćacilendu zapalio, već šta šta to šatorsko naselju ima da traži ispred Narodne skupštine već pola godine
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
