Foto: S. Matić
Komisija za politički sistem Crne Gore usvojila je novi paket sankcija Rusiji koji je usklađen sa sankicjama EU i koji direktno pogađa i Putina, Lavrova i Medvedeva. Samo što Komisija nema ovlašćenja da sankcije sprovede, a u Vladi Zdravka Krivokapića za to nema većine, obaška što nema većinu ni u Parlamentu
Komisija za politički sistem Vlade Crne Gore, kojom predsedava aktuelni potpresednik Dritan Abazović, usaglasila se sa odlukom Saveta Evropske Unije i usvojila novi paket sankcija Rusiji. Pored energetskog i trgovinskog sektora, one podrazumevaju i novo “targetiranje” oligarha koji podržavaju invaziju Kremlja na Ukrajinu. Komisija se ovim paketom priključila diretktnim sankcijama protiv Vladimira Putina, Sergeja Lavrova, Dmitrija Medvedeva, aktuelnog premijera Mihaila Mišustina, ali i, recimo, predsednika Ruske republike Čečenije Ramzana Kadirova.
Međutim, da bi ova odluka Komisije bila sprovedena u delo mora da je potvrdi Vlada prostom većinom ministara, a te većine nema. Sankcije EU zbog ruske invazije na Ukrajinu sa kojima se Crna Gora do sada usaglašavala usvajane su, tako, na nivou komisija, ali nisu zaživele u praksi.
Prema pisanju podgoričkih “Vijesti”, odlazeći premijer Zdravko Krivokapić odugovlači sa stavljanjem sankcija na dnevni red sednica Vlade, jer ne može da obezbedi većinu. Za usvajanje je potrebno da sedam od dvanaest ministara bude za sankcije, a za sada je dvoje uzdržano, a četvoro protiv. Do sada je od mera protiv Rusije prošlo samo zatvaranje crnogorskog neba za ruske avio kompanije i privatne avione.
Kako piše na portalu Radio slobodna Evropa, Krivokapić je početkom marta pokušao da progura zabranu rada ruskih državnih medija Raša Tudej i Sputnjik u Crnoj Gori, ali da ta odluka nije prošla. Takvu zabranu je sprovela EU sa obrazloženjem da šire Putinovu propagandu.
Rusija je još prošle nedelje stavila Crnu Goru na spisak “neprijateljskih zemalja”, jer je uvela sankcije Moskvi.
Crna Gora se prvi put pridružila sankcijama Rusiji još 2014. godine, kada je Moskva anektirala Krim. Od tada sankcije su se, makar deklarativno, samo pooštravale uprkos činjenici da crnogorski turizam u velikoj meri zavisi od ruskih turista. Njihov broj na crnogorskom primorju se smanjio sa godinama, ali je i dalje zančajan – prošle sezone je 12 odsto turista bilo iz Rusije i 10 odsto iz Ukrajine.
Dejan Milovac iz crnogorske nevladine organizacije MANS tvrdi da se i postojeće sankcije u praksi ne sprovode.
Centralna banka Crne Gore je izdala saopštenjeu u kome se kaže da „nije zabranila otvaranje računa fizičkim i pravnim licima sa teritorije Ruske Federacije, jer zato nije nadležna“, te da „odluku o ovođenju svih vrsta restriktivnih mera donosi Vlada Crne Gore na predlog Ministarstva inostranih poslova“.
Trenutni paket sankcija EU predviđa i zabranu svih transakcija sa određenim državnim preduzećima, zabranu pružanja usluga vezanih za kredite svim Rusima ili ruskim entitetima, kao i proširenje liste osoba pod sankcijama povezanim sa ruskom odbranom i industrijom.
Savet EU je ovim sankcijama dao zeleno svetlo Evropskoj Komisiji da se u ime EU oglasi u Izjavi o agresiji Ruske Federacije na Ukrajinu uz podršku Belorusije, koja će biti objavljena na nivou Svetske trgovinske organizacije (STO). Cilj je da se Rusija skine a liste privilegovanih trgovinskih nacija i da države koje ne sprovode sankcije protiv nje zaa robu iz Rusije uvedu veće carinske stope. Srbija u ovom slučaju neće morati da se izjašnjava, jer nije članica STO.
F.M./red/Vijesti/RSE/Al Jazeera
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
