Foto: S. Matić
Komisija za politički sistem Crne Gore usvojila je novi paket sankcija Rusiji koji je usklađen sa sankicjama EU i koji direktno pogađa i Putina, Lavrova i Medvedeva. Samo što Komisija nema ovlašćenja da sankcije sprovede, a u Vladi Zdravka Krivokapića za to nema većine, obaška što nema većinu ni u Parlamentu
Komisija za politički sistem Vlade Crne Gore, kojom predsedava aktuelni potpresednik Dritan Abazović, usaglasila se sa odlukom Saveta Evropske Unije i usvojila novi paket sankcija Rusiji. Pored energetskog i trgovinskog sektora, one podrazumevaju i novo “targetiranje” oligarha koji podržavaju invaziju Kremlja na Ukrajinu. Komisija se ovim paketom priključila diretktnim sankcijama protiv Vladimira Putina, Sergeja Lavrova, Dmitrija Medvedeva, aktuelnog premijera Mihaila Mišustina, ali i, recimo, predsednika Ruske republike Čečenije Ramzana Kadirova.
Međutim, da bi ova odluka Komisije bila sprovedena u delo mora da je potvrdi Vlada prostom većinom ministara, a te većine nema. Sankcije EU zbog ruske invazije na Ukrajinu sa kojima se Crna Gora do sada usaglašavala usvajane su, tako, na nivou komisija, ali nisu zaživele u praksi.
Prema pisanju podgoričkih “Vijesti”, odlazeći premijer Zdravko Krivokapić odugovlači sa stavljanjem sankcija na dnevni red sednica Vlade, jer ne može da obezbedi većinu. Za usvajanje je potrebno da sedam od dvanaest ministara bude za sankcije, a za sada je dvoje uzdržano, a četvoro protiv. Do sada je od mera protiv Rusije prošlo samo zatvaranje crnogorskog neba za ruske avio kompanije i privatne avione.
Kako piše na portalu Radio slobodna Evropa, Krivokapić je početkom marta pokušao da progura zabranu rada ruskih državnih medija Raša Tudej i Sputnjik u Crnoj Gori, ali da ta odluka nije prošla. Takvu zabranu je sprovela EU sa obrazloženjem da šire Putinovu propagandu.
Rusija je još prošle nedelje stavila Crnu Goru na spisak “neprijateljskih zemalja”, jer je uvela sankcije Moskvi.
Crna Gora se prvi put pridružila sankcijama Rusiji još 2014. godine, kada je Moskva anektirala Krim. Od tada sankcije su se, makar deklarativno, samo pooštravale uprkos činjenici da crnogorski turizam u velikoj meri zavisi od ruskih turista. Njihov broj na crnogorskom primorju se smanjio sa godinama, ali je i dalje zančajan – prošle sezone je 12 odsto turista bilo iz Rusije i 10 odsto iz Ukrajine.
Dejan Milovac iz crnogorske nevladine organizacije MANS tvrdi da se i postojeće sankcije u praksi ne sprovode.
Centralna banka Crne Gore je izdala saopštenjeu u kome se kaže da „nije zabranila otvaranje računa fizičkim i pravnim licima sa teritorije Ruske Federacije, jer zato nije nadležna“, te da „odluku o ovođenju svih vrsta restriktivnih mera donosi Vlada Crne Gore na predlog Ministarstva inostranih poslova“.
Trenutni paket sankcija EU predviđa i zabranu svih transakcija sa određenim državnim preduzećima, zabranu pružanja usluga vezanih za kredite svim Rusima ili ruskim entitetima, kao i proširenje liste osoba pod sankcijama povezanim sa ruskom odbranom i industrijom.
Savet EU je ovim sankcijama dao zeleno svetlo Evropskoj Komisiji da se u ime EU oglasi u Izjavi o agresiji Ruske Federacije na Ukrajinu uz podršku Belorusije, koja će biti objavljena na nivou Svetske trgovinske organizacije (STO). Cilj je da se Rusija skine a liste privilegovanih trgovinskih nacija i da države koje ne sprovode sankcije protiv nje zaa robu iz Rusije uvedu veće carinske stope. Srbija u ovom slučaju neće morati da se izjašnjava, jer nije članica STO.
F.M./red/Vijesti/RSE/Al Jazeera
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Penzionisani pešadijski oficir i bivši pripadnik Vojne bezbednosti iznose svoje sumnje u režimsku verziju onoga što se u sredu pre podne odigralo u Ćacilenu ispred Narodne skupštine
Policija je zaustavila studente, koji su iz Novog Pazara pre osam dana krenuli ka Novom Sadu, osam kilometara od Kosjerića. Ovo je prvi put da je policija pretresala studente koji pešače uzduž i popreko Srbije
Ranijom prilikom predsednik Srbije Aleksandar Vučić je neke poslanike Evropskog parlamenta nazvao „evropskim šljamom“. Nakon oštre Rezolucije EP o Srbiji opisuje ih kao „patološke lažove“. Nagrdio ih je i Ivica Dačić
Glavni urednik „Informera“ Dragan J. Vučićević povezao je pucnjavu u Ćacilendu sa premijerom Hrvatske Andrejem Plenkovićem. Konstatovao je da je Hrvatska najaktivija u pomaganju "obojene revolucije" u Srbiji, za šta ima "mnogo dokaza"
Iduće godine turska kompanija MKE planira da na Kosovu izgradi Fabriku za prozvodnju municije koja će moći da prozvodi do dvadeset miliona metaka godišnje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Da li je Aleksandar Vučić ozbiljno shvatio poruku najoštrije Rezolucija Evropskog parlamenta ikada o Srbiji potkrepljenu upozorenjem Evropske komisije
Goruće pitanje nije zašto se šator u Ćacilendu zapalio, već šta šta to šatorsko naselju ima da traži ispred Narodne skupštine već pola godine
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
