Foto: Dragan Kujundžić/Tanjug
„Genocid je najbrutalniji i najdramatičniji pojavni oblik ratnog zločina koji se sistematski vrši nad pripadnicima jednog naroda“, a između 1941. i 1945. godine „bio je počinjen nad Srbima na celokupnoj teritoriji Nezavisne Države Hrvatske“
Muzej žrtava genocida u Beogradu danas (u petak) obeležava 30 godina postojanja. To je jedinstvena ustanova u jugoistočnoj Evropi, referentna u međunarodnoj naučnoj zajednici. Osnovana je, podseća direktor Dejan Ristić, „radi trajnog sećanja na žrtve genocida počinjenog nad Srbima na celokupnoj teritoriji NDH, prikupljanja, obrade i korišćenja podataka o njima i ostvarivanju obaveza iz Međunarodne konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.“
Zbog rata u Ukrajini reč „genocid“ postala je česta u javnom diskursu, a takođe je aktuelizovano istorijsko iskustvo ljudi s ovog područja. U tom kontekstu, Dejan Ristić definiše genocid „kao najbrutalniji i najdramatičniji pojavni oblik ratnog zločina koji se sistematski vrši nad pripadnicima jednog naroda“ kakav je bio „između 1941. i 1945. godine počinjen nad Srbima na celokupnoj teritoriji Nezavisne Države Hrvatske, čije zastrašujuće višedecenijske posledice osećamo i u ovo naše vreme.“
Ristić podseća da smo „tokom prethodnih nekoliko decenija, ali i u ovo naše vreme, svedoci nekolikih pokušaja zloupotrebe pojma genocid što sa sobom nosi dugoročno veoma opasne i potencijalno tragične posledice“ i insistira da se o tome govori „sa povišenom svešću o odgovornosti za izgovoreno i učinjeno, da se veoma pažljivo vaga kontekst u kome se pojam genocid može koristiti. Sve drugo jeste (ne)svesna zloupotreba koja nikome dobra ne može doneti.“
Jasenovac, epicentar genocida počinjenog nad Srbima
Jasenovac, zbog kog je Muzej žrtava i osnovan, Ristić određuje kao „sistem koncentracionih i logora smrti NDH, epicentar genocida počinjenog nad Srbima na celokupnoj teritoriji te države.“
„Jasenovac je, na opomenu svima i za sva vremena, bez ikakve sumnje, bio najbrutalnije i najmonstruoznije gubilište u čitavoj Evropi tokom sveukupnog trajanja Drugog svetskog rata. Bio je to prostor gde se u sveukupnoj povesti ljudske vrste otelotvorio istinski pakao ispunjen mržnjom, nasiljem i apsolutnom destrukcijom usmerenom, pre svega, prema pripadnicima srpskog naroda.“
U doba socijalističke Jugoslavije, kaže Ristić, Jasenovac „nije predstavljao tabu-temu, ali da je u odnosu na njega, kao i na istorijsku pojavu genocida počinjenog nad Srbima na celokupnoj teritoriji NDH, postojao potpuno ideologizovan tabu-pristup. Srpske žrtve genocida bile su obezličene korišćenjem naziva žrtve fašizma, dok su njihovi hrvatski, i delom muslimanski, dželati u jugoslovenskoj verziji socijalizma preimenovani u fašiste iako oni to ni po čemu nisu bili. Naime, ustaštvo je autohton hrvatski anticivilizacijski, destruktivni, ultrakonzervativni i kleronacionalistički pokret kome je pristupio i deo izvorno muslimanskog življa.“
Nezainteresovani, bez znanja i saosećanja
Ako smo saglasni da u vreme Jugoslavije istoriografija jeste bila pod ideološkim nadzorom, kaže Ristić, „Muzeju žrtava genocida ostaje da zajedno sa naučnom zajednicom analiziramo teme, istoriografske radove i obim istraživanja u prethodnih tridesetak godina“.
U tom kontekstu, „saznanje da na univerzitetima u Republici Srbiji, počev od 1945. godine do danas, nije odbranjen nijedan doktorat na temu Jasenovca moglo bi biti poražavajuće po srpsku istorijsku nauku i kreatore naučne politike. Istovremeno, ne verujem da je država sprečavala ili otežavala ta istraživanja, makar u prethodne tri decenije.“
A što se pamćenja tiče: „Osvrnimo se oko sebe na čas i razmislimo kakav je naš odnos prema stratištima i gubilištima iz perioda Drugog svetskog rata. U tom osvrtu, kao odraz u ogledalu, ugledaćemo sebe – nezainteresovane, lišene osnovnih istorijskih znanja i potrebe za saosećanjem u odnosu na nedužne žrtve našeg, kao i drugih naroda.“
Muzej žrtava genocida danas (u petak) obeležava 30 godina postojanja. Genocid, termin koji se danas olako koristi, je „najbrutalniji i najdramatičniji pojavni oblik ratnog zločina koji se sistematski vrši nad pripadnicima jednog naroda“, a koji je „nesumnjivo u NDH bio počinjen nad Srbima“.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Do danas je policija u Rigi zabeležila jedan incident do koga je došlo između navijača Srbije, a koji su se odnosili na navijačke povike tokom utakmice“, navedeno je u saopštenju policije Rige.
„Pitam gradonačelnika Dragoslava Pavlovića zašto je išao da promoviše firmu koja je očigledno povezana s kriminalom? Ko ga je poslao tamo, da li ima dublje veze s ljudima koji su bili bliski s narko-kartelom“, pita poslanik Narodnog pokreta Srbije iz Niša Đorđe Stanković
Predsednik Srbije u poseti je Kini, gde će prisustvovati obeležavanju 80. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu. Predviđeni su sastanci za diplomatama, a već je održan razgovor sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom
Više izvora iz policije potvrdilo je za Danas da je načelnik PU Novi Sad Nevenko Marić lično komandovao sinoćnom intervencijom policije ispred Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja. Video snimci takođe pokazuju da je upravo on bio prisutan u kordonu neposredno pre upotrebe sile
Prema proceni MUP-a, sinoć je u gradovima Srbije na ulice izašlo pet puta manje ljudi nego dan pre, kada su pristalice vlasti održale šetnje protiv blokada
Nezamislivo je da građani i studenti priznaju pobedu izvojevanu krađom. A sasvim je izvesno da će da krade. S druge strane da li iko veruje da bi Vučić, ukoliko izgubi izbore, priznao izbore? Naravno da ne bi, ali ovoga puta ne pita se on
Jednog dana, koji nije daleko, Vučić je moći još samo da piše odjeke i reagovanja, u nadi da će ih neko objaviti. Jedino bitno pitanje za društvo u Srbiji jeste: odakle će ih pisati
Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
