Muzej žrtava genocida u Beogradu danas (u petak) obeležava 30 godina postojanja. To je jedinstvena ustanova u jugoistočnoj Evropi, referentna u međunarodnoj naučnoj zajednici. Osnovana je, podseća direktor Dejan Ristić, „radi trajnog sećanja na žrtve genocida počinjenog nad Srbima na celokupnoj teritoriji NDH, prikupljanja, obrade i korišćenja podataka o njima i ostvarivanju obaveza iz Međunarodne konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.“
Zbog rata u Ukrajini reč „genocid“ postala je česta u javnom diskursu, a takođe je aktuelizovano istorijsko iskustvo ljudi s ovog područja. U tom kontekstu, Dejan Ristić definiše genocid „kao najbrutalniji i najdramatičniji pojavni oblik ratnog zločina koji se sistematski vrši nad pripadnicima jednog naroda“ kakav je bio „između 1941. i 1945. godine počinjen nad Srbima na celokupnoj teritoriji Nezavisne Države Hrvatske, čije zastrašujuće višedecenijske posledice osećamo i u ovo naše vreme.“
Ristić podseća da smo „tokom prethodnih nekoliko decenija, ali i u ovo naše vreme, svedoci nekolikih pokušaja zloupotrebe pojma genocid što sa sobom nosi dugoročno veoma opasne i potencijalno tragične posledice“ i insistira da se o tome govori „sa povišenom svešću o odgovornosti za izgovoreno i učinjeno, da se veoma pažljivo vaga kontekst u kome se pojam genocid može koristiti. Sve drugo jeste (ne)svesna zloupotreba koja nikome dobra ne može doneti.“
Jasenovac, epicentar genocida počinjenog nad Srbima
Jasenovac, zbog kog je Muzej žrtava i osnovan, Ristić određuje kao „sistem koncentracionih i logora smrti NDH, epicentar genocida počinjenog nad Srbima na celokupnoj teritoriji te države.“
„Jasenovac je, na opomenu svima i za sva vremena, bez ikakve sumnje, bio najbrutalnije i najmonstruoznije gubilište u čitavoj Evropi tokom sveukupnog trajanja Drugog svetskog rata. Bio je to prostor gde se u sveukupnoj povesti ljudske vrste otelotvorio istinski pakao ispunjen mržnjom, nasiljem i apsolutnom destrukcijom usmerenom, pre svega, prema pripadnicima srpskog naroda.“
U doba socijalističke Jugoslavije, kaže Ristić, Jasenovac „nije predstavljao tabu-temu, ali da je u odnosu na njega, kao i na istorijsku pojavu genocida počinjenog nad Srbima na celokupnoj teritoriji NDH, postojao potpuno ideologizovan tabu-pristup. Srpske žrtve genocida bile su obezličene korišćenjem naziva žrtve fašizma, dok su njihovi hrvatski, i delom muslimanski, dželati u jugoslovenskoj verziji socijalizma preimenovani u fašiste iako oni to ni po čemu nisu bili. Naime, ustaštvo je autohton hrvatski anticivilizacijski, destruktivni, ultrakonzervativni i kleronacionalistički pokret kome je pristupio i deo izvorno muslimanskog življa.“
Nezainteresovani, bez znanja i saosećanja
Ako smo saglasni da u vreme Jugoslavije istoriografija jeste bila pod ideološkim nadzorom, kaže Ristić, „Muzeju žrtava genocida ostaje da zajedno sa naučnom zajednicom analiziramo teme, istoriografske radove i obim istraživanja u prethodnih tridesetak godina“.
U tom kontekstu, „saznanje da na univerzitetima u Republici Srbiji, počev od 1945. godine do danas, nije odbranjen nijedan doktorat na temu Jasenovca moglo bi biti poražavajuće po srpsku istorijsku nauku i kreatore naučne politike. Istovremeno, ne verujem da je država sprečavala ili otežavala ta istraživanja, makar u prethodne tri decenije.“
A što se pamćenja tiče: „Osvrnimo se oko sebe na čas i razmislimo kakav je naš odnos prema stratištima i gubilištima iz perioda Drugog svetskog rata. U tom osvrtu, kao odraz u ogledalu, ugledaćemo sebe – nezainteresovane, lišene osnovnih istorijskih znanja i potrebe za saosećanjem u odnosu na nedužne žrtve našeg, kao i drugih naroda.“
Muzej žrtava genocida danas (u petak) obeležava 30 godina postojanja. Genocid, termin koji se danas olako koristi, je „najbrutalniji i najdramatičniji pojavni oblik ratnog zločina koji se sistematski vrši nad pripadnicima jednog naroda“, a koji je „nesumnjivo u NDH bio počinjen nad Srbima“.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com