Foto: Dragan Kujundžić/Tanjug
„Genocid je najbrutalniji i najdramatičniji pojavni oblik ratnog zločina koji se sistematski vrši nad pripadnicima jednog naroda“, a između 1941. i 1945. godine „bio je počinjen nad Srbima na celokupnoj teritoriji Nezavisne Države Hrvatske“
Muzej žrtava genocida u Beogradu danas (u petak) obeležava 30 godina postojanja. To je jedinstvena ustanova u jugoistočnoj Evropi, referentna u međunarodnoj naučnoj zajednici. Osnovana je, podseća direktor Dejan Ristić, „radi trajnog sećanja na žrtve genocida počinjenog nad Srbima na celokupnoj teritoriji NDH, prikupljanja, obrade i korišćenja podataka o njima i ostvarivanju obaveza iz Međunarodne konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.“
Zbog rata u Ukrajini reč „genocid“ postala je česta u javnom diskursu, a takođe je aktuelizovano istorijsko iskustvo ljudi s ovog područja. U tom kontekstu, Dejan Ristić definiše genocid „kao najbrutalniji i najdramatičniji pojavni oblik ratnog zločina koji se sistematski vrši nad pripadnicima jednog naroda“ kakav je bio „između 1941. i 1945. godine počinjen nad Srbima na celokupnoj teritoriji Nezavisne Države Hrvatske, čije zastrašujuće višedecenijske posledice osećamo i u ovo naše vreme.“
Ristić podseća da smo „tokom prethodnih nekoliko decenija, ali i u ovo naše vreme, svedoci nekolikih pokušaja zloupotrebe pojma genocid što sa sobom nosi dugoročno veoma opasne i potencijalno tragične posledice“ i insistira da se o tome govori „sa povišenom svešću o odgovornosti za izgovoreno i učinjeno, da se veoma pažljivo vaga kontekst u kome se pojam genocid može koristiti. Sve drugo jeste (ne)svesna zloupotreba koja nikome dobra ne može doneti.“
Jasenovac, epicentar genocida počinjenog nad Srbima
Jasenovac, zbog kog je Muzej žrtava i osnovan, Ristić određuje kao „sistem koncentracionih i logora smrti NDH, epicentar genocida počinjenog nad Srbima na celokupnoj teritoriji te države.“
„Jasenovac je, na opomenu svima i za sva vremena, bez ikakve sumnje, bio najbrutalnije i najmonstruoznije gubilište u čitavoj Evropi tokom sveukupnog trajanja Drugog svetskog rata. Bio je to prostor gde se u sveukupnoj povesti ljudske vrste otelotvorio istinski pakao ispunjen mržnjom, nasiljem i apsolutnom destrukcijom usmerenom, pre svega, prema pripadnicima srpskog naroda.“
U doba socijalističke Jugoslavije, kaže Ristić, Jasenovac „nije predstavljao tabu-temu, ali da je u odnosu na njega, kao i na istorijsku pojavu genocida počinjenog nad Srbima na celokupnoj teritoriji NDH, postojao potpuno ideologizovan tabu-pristup. Srpske žrtve genocida bile su obezličene korišćenjem naziva žrtve fašizma, dok su njihovi hrvatski, i delom muslimanski, dželati u jugoslovenskoj verziji socijalizma preimenovani u fašiste iako oni to ni po čemu nisu bili. Naime, ustaštvo je autohton hrvatski anticivilizacijski, destruktivni, ultrakonzervativni i kleronacionalistički pokret kome je pristupio i deo izvorno muslimanskog življa.“
Nezainteresovani, bez znanja i saosećanja
Ako smo saglasni da u vreme Jugoslavije istoriografija jeste bila pod ideološkim nadzorom, kaže Ristić, „Muzeju žrtava genocida ostaje da zajedno sa naučnom zajednicom analiziramo teme, istoriografske radove i obim istraživanja u prethodnih tridesetak godina“.
U tom kontekstu, „saznanje da na univerzitetima u Republici Srbiji, počev od 1945. godine do danas, nije odbranjen nijedan doktorat na temu Jasenovca moglo bi biti poražavajuće po srpsku istorijsku nauku i kreatore naučne politike. Istovremeno, ne verujem da je država sprečavala ili otežavala ta istraživanja, makar u prethodne tri decenije.“
A što se pamćenja tiče: „Osvrnimo se oko sebe na čas i razmislimo kakav je naš odnos prema stratištima i gubilištima iz perioda Drugog svetskog rata. U tom osvrtu, kao odraz u ogledalu, ugledaćemo sebe – nezainteresovane, lišene osnovnih istorijskih znanja i potrebe za saosećanjem u odnosu na nedužne žrtve našeg, kao i drugih naroda.“
Muzej žrtava genocida danas (u petak) obeležava 30 godina postojanja. Genocid, termin koji se danas olako koristi, je „najbrutalniji i najdramatičniji pojavni oblik ratnog zločina koji se sistematski vrši nad pripadnicima jednog naroda“, a koji je „nesumnjivo u NDH bio počinjen nad Srbima“.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Tražiti da nam otkriju svoje istine o njihovoj listi ne odgovara pravu studenata na sopstvenu odluku kada će listu sastaviti ili objaviti", istakao je advokat Zdenko Tomanović
Više opozicionih stranaka i grupa građana formiralo je savez „Ujedinjeni za Negotin” pred lokalne izbore u tom gradu, koji se održavaju u novembru
Poljoprivrednicima uhapšenim tokom protesta u Novom Sadu ukinut je kućni pritvor. U toku je postupak protiv njih, a dozvoljeno im je da se brane sa slobode
Studenti u blokadi deluju izvan političkog sistema. Opozicione partije preživljavaju unutar sistema. Samo zajednički mogu da se izbore za revolucionarne promene
Ko podržava proteste, studenske akcije ili je učestvovao u generalnom štrajku - ne može da drži baštu u Beogradu, tvrde iz pokreta „Kreni-promeni“. Ovaj scenario je već viđen u avgustu u Pančevu
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
