Izvor:FoNet/EBS
Iako Srbi na Kosovu od Briselskog sporazuma nisu dobili gotovo ništa, vlast u Srbiji na čelu sa Aleksandrom Vučićem jeste. Najveća nagrada bila je međunarodna validacija da Vučić nije onaj "stari", već da je progresivni evropski političar
Od sjaja do očaja – tako se kratko može opisati sudbina Briselskog sporazuma potpisanog pre deset godina. Iako su tadašnji zvaničnici Kosova i ovi isti u Srbiji obećavali da će dogovor dovesti do „nove ere – ere pomirenja“, od sporazuma koji je trebalo da bude osnova za normalizaciju odnosa nije ostalo gotovo ništa. Odgovornost za potrošenih deset godina uglavnom u tenzijama i zaoštravanju odnosa još uvek ne snosi niko.
Pre tačno deset godina u Briselu su bivši premijeri Srbije i Kosova, Ivica Dačić i Hašim Tači, potpisali „Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa“, u narodu poznatiji kao Briselski sporazum.
Ni normalizacije, ni evrointegracije
Iako su se Dačić, u društvu Aleksandra Vučića, i Tači „kleli“ tadašnjoj Visokog predstavnici EU Ketrin Ešton u normalizaciju odnosa i napredak na putu ka EU, posle deset godina niti ima normalizacije, ni evropskih integracija.
Mada srećne nisu bile ni sve prethodne godišnjice sporazuma kojim su nezadovoljni i Srbi i Albanci. Na prvu deceniju razoreno je sve ono što je trebalo da bude nasleđe ovog dogovora.
Okrugli datumi uvek su dobra prilika da se podvuče crta i sagleda ono što je do sada učinjeno. U slučaju Briselskog sporazuma od 15 tačaka to i nije toliko zahtevno.
Od tih 15, sedam je sprovedeno, dve delimično.
Ove sprovedene odredbe bile su uglavnom domaći zadatak Beograda. One su podrazumevale integraciju policije i pravosuđa na severu u kosovskih pravni sistem, održavanje lokalnih izbora na severu po kosovskim propisima, pitanja koja se tiču telekomunikacija.
Najveći kamen spoticanja
Najveći kamen spoticanja ostalo je šest odredbi koje se tiču okosnice sporazuma – Zajednice srpskih opština (ZSO). Posle deset godina nove vlasti u Prištini na čelu sa Aljbinom Kurtijem odbijaju da formiraju „srpske opštine“, pod argumentom da ne žele novu Republiku Srpsku na teritoriji Kosova.
Tako umesto da Srbi već uveliko budu integrisani u jedinstveni sistem, oni su u novembru su napustili sve institucije. Osim toga, Srbi na severu moneta su za politička potkusurivanja i Beograda i Prištine.
Jednu verziju Statuta ZSO izradio Upravljački tim, uz odobrenje EU i na osnovu sporazuma o ZSO iz 2015. godine, on nikada nije predstavljen javnosti, a svi rokovi za formiranje ZSO su uveliko istekli.
Dijalog bez dijaloga
Posle konstantnih kriza u dijalogu koji je ličio na sve sem na dijalog tokom prethodne dve godine, Beograd i Priština prihvatili su evropski predlog i Aneks njegove imeplementacije.
„Pretnje“ srpskih zvaničnika da neće pristajati ni na šta dok Priština ne ispuni svoj deo posla, pale su u vodu.
Opipljivog napretka u implementaciji ZSO još uvek nema, a srpski predsednik i kosovski premijer sastaće se 2. maja u Briselu gde će tema biti evropskog plana.
Za to vreme, Srbi sa severa još uvek su van institucija, a njihov povratak nije ni na stolu pregovora.
Iako Srbi na Kosovu od Briselskog sporazuma nisu dobili gotovo ništa, vlast u Srbiji na čelu sa Aleksandrom Vučićem jeste.
Najveća nagrada za potpisivanje Briselskog sporazuma bila je definitivna međunarodna validacija da Aleksandar Vučić da nije onaj „stari“, već da je progresivni evropski političar koji može razrešiti kosovski čvor. Na tom stečenom poverenju opstaje i danas.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Aleksandar Vučić za RTS o ostavkama, odgovornosti i sestrinskim televizijama - tužilaštvo je odradilo „nadrealno brzo veštačenje“, kaže predsednik Srbije
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
U ponedaljak 22. aprila 2013. godine .Vlada Srbije je jednoglasno dala saglasnost da se potpiše Sporazum o glavnim principima normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. Tadašnji premijer Ivica Dačić obavestio je šeficu diplomatije EU Ketrin Ešton da je Vlada prihvatila sporazum. SPC je izdao ogorčeno saopštenje o „čistoj predaji“, oko 20.000 Srba je protestovalo u Kosovoskoj Mitrovici. Na šta su se tačno tada u 15 tačaka u “Briselskom sporazumu” obavezali Beograd i Priština
