PIO fond je na sajtu objavio tabelu firmi koje od danas daju popuste imaocima penzionerskih kartica.
Siniša Mali je juče rekao da ih je 650, a Ana Brnabić da ih je 620. Biće da se firme-darodavci brže prijavljuju nego što ministar finansija stiže da apdejtuje premijerku.
Pojašnjeno je da se popusti odnose na razne oblasti, kao što su putovanja, boravak u banjama, apoteke, auto servise, prodavnice, zdravstvene ustanove, ustanove kulture, restorane, bazene, kao da se iznosi popusta kreću od 2 do 66 odsto, uz napomenu da je većina između 5 i 10 odsto.
Nije navedeno do kad važe ti popusti. Do izbora?
Tabela ima 42 strane. Broj firmi nije objavljen. Napominjem da sam spisak gledala očima primaoca penzije ispod srpskog proseka, kao i većina.
Hoću odmah da kažem da je sve što je ponuđeno okej, i da je naravno svaki pa i najmanji popust dobro došao, ali da na spisku ima malo toga što koristim. Kad kažem „koristim“, mislim isključivo na stvari koje često upotrebljavam, što ne znači da nisam videla i sve ono što bi mi dobro došlo, ali…
Već sam prvu ponudu na spisku svrstala u to „ali“: 20 posto popusta na SPA centar, na smeštaj, na terapije u banji u Novom Pazaru. Sledeću, popust za karte za međumesni saobraća, takođe. Do kraja prve strane tabele je bilo još sedam firmi koje nude popuste na tehničke preglede automobila i jedna apoteka.
Nisam vlasnik vozila, a i da jesam, koliko znam, na tehnički pregled se ide samo jednom godišnje, pred registraciju. Apoteka je nudila popuste za pojedine lekove i vitamine, i to jeste nešto što treba penzioneru.
Znači, za sad, jedan od deset.
Na drugoj strani je bila bolja situacija: samo dva auto-servisa a osam trgovina, apoteka i zdravstvenih usluga.
Jedna od tih trgovina je nudila popust na računarsku opremu, 10 posto za kupovinu tastature, miša i ostale periferne opreme što jeste svakom potrebno ali ne više od jednom godišnje, a jedna 10 posto popusta na hleb, mleko i razne druge stvari ali samo između 10. i 12. u mesecu. (Za one koji ne znaju: u tom periodu, u trgovinskim radnjama i apotekama odavno postoji takozvani „penzionerski popust“ . I bez kartice.)
Zatim, jedna medicinska ustanova je nudila popust za pregled za vozače i za držanje oružja – opet ništa, jedna je davala popust od 10 posto na slušne aparate što će sigurno mnogima zatrebati, a treća je nudila besplatno određivanje dioptrije. To treba!
Znači opet jedna od deset.
Do kraja, tabelu sam samo prelistala. Moja baba je govorila „ima svašta a ništa“. Da li nekom treba godišnja karta za kulturno-umetničko društvo iako je 66 posto jeftinija? BTW, da li je to taj popust od 66 posto kojim je Siniša Mali reklamirao kartice? Verujem da ih ima još, samo ja nisam primetila.
Koliko puta u životu kupujete robot usisivač (10%), menjate pločice (5%), kupujete tepihe (10%)? Da li imate novca za letovanje u Grčkoj?
Naravno da uvek ima negde nekog ko ima novca za Grčku i kome baš sad treba šivaća mašina, prevoz kamionom, karaoke set, ili dimničarske usluge – što da ne, možda će baš zbog tih 5 posto pousta odlučiti da očisti dimnjak i tako doprineti čistijem vazduhu u svom gradu.
Naišla sam i na ponude koje većina ne koristi, ali bi mogle da ih navedu da se promene pa da od penzije odvoje makar za jedan odlazak mesečno na bazen, ili na kurs interneta, ili u muzej, pozorište, što bi im sigurno ulepšalo penzionerske dane.
Hoću da kažem, isto koliko „ima svega a ništa“, važi i da „svaka roba nađe kupca“. I to je u redu.
Ali nije u redu da se dva dinara popusta po litru benzina predstavlja kao veliko olakšanje penzionerskog budžeta. Ili da se penzioneri navode da idu u zoološki vrt samo određenog dana u određenom vremenu kao da su kužni, da idu u kupovinu samo subotom kako bi uštedeli pet posto, a naročito da im se nudi popust u trgovinama 10. do 12. u mesecu koji, ponoviću, postoji već godinama. Pa nisu penzioneri glupi!
Ima takvih primera baš previše. A to ponižava.
Možda bi taj osećaj bio manji da prezentacija penzionerske kartice nije bila kakva je bila.
„Sutra je 1. oktobar i imamo dve lepe vesti za naše penzionere. Kreće povećanje penzija i primena penzionerskih kartica!“, rekao je juče u subotu Siniša Mali ministar finansija i potpredsednik Vlade.
Naslov u jednom portalu je bio „Mali obradovao građane: Imamo dve lepe vesti!“
„Na ovaj način pokazujemo ne samo brigu o penzionerima, već i poštovanje prema njima“, istakao je ministar.
Ne verujem da me poštuje onaj ko mi nudi popust za ono što ne smem ni da pogledam a kamoli mogu da platim, za popust koji već imam, i za ono što mi baš nikako ne treba. Zato što to znači da taj koji mi sve to nudi ne zna kako živim.
E, da, ima još nešto:
Tabela PIO fonda ima 42 strane. Na svakoj strani je deset ponuđača popusta, osim na poslednjoj, na kojoj su tri. Kad se sve to pomnoži i sabere, to je – 413. Biće da Siniša Mali i Ana Brnabić imaju neke druge tabele.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
