Da li je 830.000 glasova maksimum proevropske opozicije?

Lista „Srbija protiv nasilja“, na kojoj su se našle stranke za koje se veže epitet proevropske opozicije, na ovim parlamentarnim izborima osvojila je nešto više od 830.000 glasova.

Među biračima se može naslutiti razočaranje. Ali, da li proevropska opozicija uopšte može više od ovog rezultata?

Kad se pogledaju rezultati predsedničkih izbora iz 2022. godine, predsednički kandidati proevropske opozicije Zdravko Ponoš i Biljana Stojković u zbiru su osvojili takođe oko 800.000 glasova.

Slična paralela se može povući i sa predsedničkim izborima 2017. Saša Janković tada je osvojio oko 600.000 glasova, a Vuk Jeremić, koji je u to vreme ipak više naginjao Evropi, 200.000 glasova.

Ima prostora za rast, ali sporo

Vanredni profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Vučićević kaže za „Vreme“ da proevropska opozicija ima prostora za rast i osvajanje više glasova, ali da se ne može očekivati da se to desi ogromnom brzinom.

„Možda nije dobro da se kaže proevropska, jer među tim biračima sigurno ima evroskeptika“. kaže on.

„Možda je bolja podela biračkog tela na konzervativniji deo i drugi, koji je vrednosno liberalniji. Ovaj drugi kreće se od 20 do 25 odsto. Oko 70 odsto su konzervativniji birači i 5 odsto su birači koji pripadaju manjinskim narodima i glasaju za manjinske partije.“

Prostor za rast podrške liberalnijem spektru Vučićević vidi u biračima koji tek stiču pravo glasa.

„Ali, taj procenat ne može da raste ogromnom brzinom već više zbog toga što neminovno sledi prirodni odliv jednog dela birača, a biračko pravo sticaće neki novi birači. To je potencijal za rast. Ne preveliki, ali postoji“, kaže sagovornik „Vremena“.

U stvari je desnica podbacila?

Kako zaključuje Vučićević, građanska opcija nema uslova da ikada pobedi Naprednjake i Socijaliste ukoliko ne sarađuje sa desnom opozicijom.

Nekadašnji lider Demokratske stranke Bojan Pajtić napisao je na društvenoj mreži Iks da građanski birači nemaju razloga da budu razočarani.

„SPN je, praktično, animirala sve potencijalne glasače te opcije, što je u Srbiji do 25 posto. U 2016. je to bilo svega petnaestak posto“, naveo je Pajtić.

Prema njemu, problem je bila desna opozicija u kojoj je, zbog „zbunjenosti birača“, profitirao Nestorović.

„Da je desna parlamentarna opozicija učinila ono što i leva, u Beogradu ne bi bilo dileme da opozicija ima većinu, a u Srbiji bi u zbiru opozicija imala oko 40 odsto. Ovo je recept sa lokalne izbore na proleće: ‘Srbija protiv nasilja’ u istom formatu, desna opozicija takođe na jednoj listi“, napisao je Pajtić.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com