Foto: FoNet/APCrnogorci prete Rusiji, a Moskva uzvraća počasnom titulom “neprijateljska država”. Nema više ruskih jahti na lusksuznim crnogorskim dokovima, a i oni “obični” Rusi neće ove sezone puniti crnogorsku turističku kasu
U popularnoj pesmi grupe Zana Priča se priča da Rusi dolaze, a u Crnoj Gori sada već odlaze. Bogati građani Ruske Federacije, a pogotovo oni sa vrećama novca koji je valjalo “oprati” rado su se nekad upućivali na crnogorsko primorje. Danas su ruski oligarsi pod pretnjom da će im biti zaplenjena imovina, a pitanje je dana kada će se formirati nova – manjinska Vlada koja će tu pretnju i zvanično realizovati.
Porto Montenegro, nekadašnji mornarički arsenal u Tivtu pretvoren u luskuznu marinu za još luksuznije jahte, bio je do skoro stecište i za ruske luksuzne jahte. Jahta dužine 75 metara u vlasništvu milijardera Vagita Alekperova zaputila se početkom marta upravo ka Portu Montenegro. Čim se deo crnogorske Vlade bar načelno usaglasio sa sankcijama protiv Rusije, jahta je nestala sa radara. Kažu da je na putu prema Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Kupovali su Rusi u protekle dve decenije i šakom i kapom u Crnog Gpri, digli cene nekretnina u nebesa, a većina nepokretnosti ostajala je da zjapi prazna. Od aneksije Krima 2014. godine, crnogorska vlast uzela je na zub Kremlj i uvela sankcije Rusiji koje, iako tada nisu direktno pogađale “obične” Ruse, bile crveno svetlo da više nisu toliko dobrodošli. Oni su ipak, iako u manjem broju, nastavili da dolaze.
Tokom prošle godine ruski državljani su i dalje bili prvi po stranim direktnim investicijama u Crnoj Gori. Prema podacima Centralne banke, u 2021. godini uložili su skoro 40 miliona evra samo u crnogorske nekretnine.
Crna Gora je zbog procesa za fromalnim prihvatanjem sankcija trenutno na listi neprijateljskih zemalja koju je objavila zvanična Moskva. Izostanak ruskih turista će itekako pogoditi crnogorsku privredu, jer su po prošlogodišnjim podacima oni činili 12 odsto od broja ukupnih turista. Tu su naravno i Ukrajinci kojih je bilo oko 2 odsto manje nego Rusa.
Još uvek nije poznato kakav će odnos nove crnogorske vlasti imati prema onim građanima Rusije koji žive u Crnoj Gori.
F.M.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Vanredni parlamentarni izbori održavaju se u nedelju, 25. oktobra. Pravo glasa ima 6.451.292 birača, a glasaće se na 8.392 biračka mesta. Izborna tišina traje do zatvaranja biračkih mesta u 20 časova
Publicista Dejan Lučić uhapšen je zbog sumnje da je tvrdnjama o izbornom danu izazvao paniku i nerede, saopštilo je tužilaštvo
Može li lista sa 45 odsto glasova da dobije većinu u Skupštini? Može. Ključ je u cenzusu i raspodeli mandata. Evo kako to radi u Srbiji
Oko 90 aktivista i prevodilaca iz Mađarske i Vojvodine planira da prati izbore u Srbiji. Organizacija DE! Akcióközösség oslanja se na mobilne timove, snimanje događaja na terenu i brzo objavljivanje informacija o dešavanjima
Članice Stalne radne grupe za bezbednost novinara zahtevaju hitnu reakciju Republičke izborne komisije zbog uskraćivanja pristupa novinarima u Pančevu i Vranju i traže odgovornost onih koji ih sprečavaju da prate rad izbornih komisija
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
