Foto: Tanjug
Popisom je potvrđeno, u Srbiji živi 327 Cincara. To je ovom narodu konačno dalo pravo da ga država prizna kao manjinu. Cincari ovde žive vekovima, i jedan su od naroda koji su osnovali modernu Srbiju
Rezultat poslednjeg popisa pokazao je da su Cincari, jedan od naroda koji je osnovao modernu Srbiju, konačno stekli uslov da postanu nacionalna manjina. U Srbiji ih živi više od 300, tačno njih 327!
Lila Cona, predsednica Cincarskog PEN centra kaže za portal „Vremena“ da očekuje da će „ovaj broj biti dovoljan da nam država Srbija omogući da krenemo u proceduru formiranja Nacionalnog saveta Cincara i konačno budemo prepoznatljivi kao manjina koja, na ovim prostorima živi vekovima, i čiji su materijalni, kulturni i drugi tragovi sasvim vidljivi i prepoznatljivi.“
Na prošlom popisu pre deset godina, samo 243 stanovnika Srbije se izjasnilo da je cincarske nacionalnosti, što se svrstava u statističku grešku.
U Srpsko-cincarskom društvu Lunjina, čije ime na srpskom znači svetlost, kažu da u Srbiji živi oko 5000 Cincara, ali su se asimilovali pa se izjašnjavaju kao deo većinskog naroda iako se osećaju Cincarima.
Nakon prethodnog popisa, odlukom Vrhovnog kasacionog suda, 2015. godine Srbija je odbila da Cincarima prizna status nacionalne manjine. Pri donošenju odluke sud se pozvao na Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, po kome „zahtev za obrazovanje posebnog biračkog spiska treba da potpiše pet odsto punoletnih pripadnika nacionalne manjine prema poslednjem Popisu, s tim da njihov broj ne može biti manji od 300“.
Pri tom, član 2. Zakona o zaštiti prava i slobode nacionalnih manjina ne definiše broj pripadnika nacionalne manjine, pa je ovakvom odlukom države u odnosu na Cincare izvršena diskriminacija.
Cincari su jedan od najstarijih autohtonih naroda Balkana. Nemaju državu, žive u raznim delovima sveta. Samo ih je Severna Makedonija priznala kao manjinu, u Albaniji imaju prava jezičke i kulturne manjine, u Grčkoj nemaju iako su oduvek živeli na njenoj teritoriji, u Rumuniji ih smatraju delom većinskog naroda a njihov jezik dijalektom rumunskog, u Bugarskoj su takođe asimilovani.
Cincarski identitet je njihov jezik. Zato kažu da im je jezik i domovina i država.
„Naš jezik jeveoma ugrožen, to je konstatovao i UNESCO, ali to je posledica činjenice što nemamo nikakvu institucionalnu podršku da možemo na mlade naraštaje da prenesemo jezik i kulturu kao što se to radi u uređenim evropskim državama“, kaže Lila Cona.
Prošle godine u Upsali na 88. Kongresu PEN centra, Cincarski PEN centar sa ograncima u zemljama Balkana primljen je u punopravno članstvo ove međunarodne organizacije pisaca. Sedište Cincarskog PEN centra je u Beogradu, a inicijator njegovog osnivanja je Lila Cona.
Takođe prošle godine, u izdanju Srpsko-cincarskog društva „Lunjina“ objavljene su tri knjige: Gramatika cincarskog jezika Mihaila Bojadžija sa srpsko–cincarskim rečnikom, Usta prave – usta kvare zbirka narodnih umotvorina Cincara, i Jezik pamti vekove, antologija savremene cincarske poezije Lile Cone. Sve tri knjige su na srpskom i cincarskom jeziku.
Prvi sastanak predstavnika Cincara i Tomislava Žigmanova ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog očekuje se ovog meseca.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vreme je za pravdu! Vreme je za istinu!“, uzvikivao je Koja 1989. Zeleni Zub sada podržava studente koji traže pravdu i istinu, tišinom i bukom koja je ponovo u modi
„Imamo posla s nekim ko hoće da decu upotrebi u politici, što su neverovatne stvari“, izjavio je premijer Srbije Miloš Vučević.
Studenti u blokadi zahvalili su se svima koji su bili na velikom skupu u nedelju na Slaviji i time ih podržali
Poslanik SNS-a Vladimir Đukanović se ne odriče stava da je dete vlasništvo države, a naknadno je pridodao i boga i roditelje. Socijalni radnici su se ogradili od ovakvih stavova i tvrde da su opasni
Građanima se preporučuje da ostanu kod kuće i izbegavaju sva putovanja koja nisu neophodna. Prvi put je pokrenut sistem SMS hitnih informacija građanima u slučaju nepovoljnih vremenskih prilika
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Cincari nemaju svoju državu, njihova država je svaka ona u kojoj su se odomaćili. Zato imaju jezik i kulturu koja ih čini Cincarima. Ovih dana Agencija za privredne registre prihvatila je registraciju Cincarskog PEN centra, pa su sad i zvanično priznati kao međunarodna neprofitna organizacija u Srbiji. U očekivanju da će ih nakon predstojećeg popisa Srbija priznati i za nacionalnu manjinu, s obzirom da su ostavili velikog traga u njenom nastajanju, podsećamo na tekst objavljen u „Vremenu“ u broju 1573.
Cincari, jedan od naroda koji je osnovao modernu Srbiju, nije nacionalna manjina zato što se na prošlom popisu stanovništva samo njih 263 izjasnilo da je cincarskog porekla, iako ih ima neuporedivo više. Zato su u rezultatu popisa svrstani u statističku grešku. U nadi da se to neće ponoviti ovog oktobra, kada će u Srbiji biti održan popis stanovništva, podsećamo na tekst "Kameleoni Balkana" koji je objavljen 2015. godine u broju 1300
U Srbiji Cincari imaju status etničke i kulturne manjine, a uprkos zahtevu cincarske zajednice, nedavnom odlukom Vrhovnog kasacionog suda, država je odbila da Cincarima prizna status nacionalne manjine. Ko su Cincari, kakav su trag ostavili u istoriji Srbije i kakva im je kultura
Cincari, autohtoni balkanski narod, u Srbiji nema ustavna prava, ali ih to nije omelo da obeleže nemali jubilej svoje "Lunjine"
