Cincari u Srbiji: Konačno nas ima više od 300

Rezultat poslednjeg popisa pokazao je da su Cincari, jedan od naroda koji je osnovao modernu Srbiju, konačno stekli uslov da postanu nacionalna manjina. U Srbiji  ih živi više od 300, tačno njih 327!

Lila Cona, predsednica Cincarskog PEN centra kaže za portal „Vremena“ da očekuje da će „ovaj broj biti dovoljan da nam država Srbija omogući da krenemo u proceduru formiranja Nacionalnog saveta Cincara i konačno budemo prepoznatljivi kao manjina koja, na ovim prostorima živi vekovima, i čiji su materijalni, kulturni i drugi tragovi sasvim vidljivi i prepoznatljivi.“

Na prošlom popisu pre deset godina, samo 243 stanovnika Srbije se izjasnilo da je cincarske nacionalnosti, što se svrstava u statističku grešku.

U Srpsko-cincarskom društvu Lunjina, čije ime na srpskom znači svetlost, kažu da u Srbiji živi oko 5000 Cincara, ali su se asimilovali pa se izjašnjavaju kao deo većinskog naroda iako se osećaju Cincarima.

Nakon prethodnog popisa, odlukom Vrhovnog kasacionog suda, 2015. godine Srbija je odbila da Cincarima prizna status nacionalne manjine. Pri donošenju odluke sud se pozvao na Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, po kome „zahtev za obrazovanje posebnog biračkog spiska treba da potpiše pet odsto punoletnih pripadnika nacionalne manjine prema poslednjem Popisu, s tim da njihov broj ne može biti manji od 300“.

Pri tom, član 2. Zakona o zaštiti prava i slobode nacionalnih manjina ne definiše broj pripadnika nacionalne manjine, pa je ovakvom odlukom države u odnosu na Cincare izvršena diskriminacija.

Cincari su jedan od najstarijih autohtonih naroda Balkana. Nemaju državu, žive u raznim delovima sveta. Samo ih je Severna Makedonija priznala kao manjinu, u Albaniji imaju prava jezičke i kulturne manjine, u Grčkoj nemaju iako su oduvek živeli na njenoj teritoriji, u Rumuniji ih smatraju delom većinskog naroda a njihov jezik dijalektom rumunskog, u Bugarskoj su takođe asimilovani.

Cincarski identitet je njihov jezik. Zato kažu da im je jezik i domovina i država.

„Naš jezik jeveoma ugrožen, to je konstatovao i UNESCO, ali to je posledica činjenice što nemamo nikakvu institucionalnu podršku da možemo na mlade naraštaje da prenesemo jezik i kulturu kao što se to radi u uređenim evropskim državama“, kaže Lila Cona.

Prošle godine u Upsali na 88. Kongresu PEN centra, Cincarski PEN centar sa ograncima u zemljama Balkana primljen je u punopravno članstvo ove međunarodne organizacije pisaca. Sedište Cincarskog PEN centra je u Beogradu, a inicijator njegovog osnivanja je Lila Cona.

Takođe prošle godine, u izdanju Srpsko-cincarskog društva „Lunjina“ objavljene su tri knjige: Gramatika cincarskog jezika Mihaila Bojadžija  sa srpsko–cincarskim rečnikom, Usta prave – usta kvare zbirka narodnih umotvorina Cincara, i Jezik pamti vekove,  antologija savremene cincarske poezije Lile Cone. Sve tri knjige su na srpskom i cincarskom jeziku.

Prvi sastanak predstavnika Cincara i Tomislava Žigmanova ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog očekuje se ovog meseca.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com