Čemu služi izborna tišina u eri društvenih mreža

Kad je otkucala ponoć između četvrtka i ovog petka, počela je izborna tišina. Trajaće do zatvaranje biračkih mesta, odnosno 20 časova u nedelju.

Za to vreme je na javnim skupovima i u medijima zabranjeno da se objavljuju procene rezultata izbora, javno predstavljaju kandidati i njihovi izborni programi, a zabranjeno je i pozivanje birača da glasaju ili ne glasaju za određene izborne liste ili kandidate.

Svi mediji – radio-stanice, televizije, novine ili portali – takođe ne smeju da objavljuju predizbornu propagandu.

Zabranjena je i funkcionerska kampanja, dakle nije dozvoljeno izveštavanje o aktivnostima funkcionera koji su i kandidati na izborima.

Zakon o izboru narodnih poslanika za kršenje pravila izborne tišine predviđa novčane kazne za pravna i fizička lica.

Društvene mreže van zakona

Međutim, promocija na društvenim mrežama nije regulisana zakonom. Političke kampanje su ove godine posebno „zapalile“ društvene mreže. Političari su se utrkivali za glasove birača na Fejsbuku, X-u, Jutjubu, a za glas najmlađih na TikToku.

Projektna koordinatorka CeSID-a Slađana Komatina kaže za „Vreme“ da izborna tišina treba da čuva integritet izbornog procesa, sprečavajući nepravednu prednost određenih kandidata ili stranaka tokom ključnih trenutaka pre glasanja.

Pročitajte još Vučić na naslovnim stranama u izbornoj tišini

„U doba društvenih mreža, međutim, gde informacije brzo putuju i dostupne su širokom auditorijumu, postavlja se pitanje efikasnosti tradicionalnih pravila izborne tišine“, kaže Komatina.

Dodaje da bi zakonske odredbe trebalo da obuhvate i društvene mreže, kao i da bi medijima trebalo dati jasnije smernice, a sve edukovati o važnosti poštovanja izborne tišine.

„Takođe, kako je Srbija u rangu zemalja u kojoj izborna tišina dugo traje, možda treba razmišljati o skraćenju tišine“, kaže Komatina.

Prakse zemalja su različite, pa tako tišina u Hrvatskoj i Rusiji traje 24 sata, a u Slovačkoj čak sedam dana.