Foto: Strahinja Aćimović / tanjug
Vlasti su prihvatile da se po strožim kriterijumima biraju članovi Saveta tela koje treba da kontroliše srpske televizije, ali su onda počele opstrukcije. Pitanje je da li će do ovog izbora uopšte doći, na radost Pinka, Hepija i vladajuće stranke
Na papiru, moć Regulatornog tela za elektronske medije (REM) je ogromna. REM određuje koje televizije će imati nacionalne frekvencije, može da ih kažnjava za prestupe ili im čak zatamni ekrane.
No, Savet REM-a, najviše telo, već godinama je čvrsto pod kontrolom vladajuće Srpske napredne stranke.
Novi Zakon o elektronskim medijima, usvojen prošle godine, predvideo je da članovi Saveta budu smenjeni i da njihove pozicije zauzmu novi članovi do 4. novembra ove godine. No, od toga možda ne bude ništa.
REM je pred Ustavnim sudom zatražio ocenu ustavnosti novog Zakona o elektronskim medijima koji nalaže smenu članova Saveta.
Sada iz Ustavnog suda stiže poruka da je „formiran predmet“ i da je postupak „u navedenom predmetu u toku“.
To Sud odgovara na upit Verana Matića, predsednika Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija. Matić se kod Suda raspitao pošto je što je sveži ministar informisanja Dejan Ristić rekao da skupštinski Odbor za kulturu i informisanje neće raspisati izbor novih članova REM-a sve dok se ne okonča postupak pred Ustavnim sudom.
U prevodu – Savet REM-a neće biti menjan dok, ko zna kad, Ustavni sud ne donese odluku. Kako je saopštila Asocijacija nezavisnih medija, tako se „vladajuća elita“ zapravo „izruguje“ zakonu.
Očekivano odugovlačenje
Rade Veljanovski, član Radne grupe za izradu nacrta Zakona o elektronskim medijima i profesor FPN-a, kaže za „Vreme“ da je očekivao odugovlačenje.
„Ustani sud nema rokove u kojima mora da deluje, to može da traje i dve, tri godine i onda imamo zamrznuti konflikt, kao na Kosovu“, priča Veljanovski.
„A to njima odgovara. Ako pogledate samo proslavu trideset godina Željka Mitrovića i Pinka, vidite da je teško i zamisliti način da se naša medijska scena vrati u normalu. Mi smo totalno iskočili iz šina“, kaže Veljanovski.
Izbor novih ljudi u Savet REM-a morao je da otpočne najkasnije 27. septembra, tri meseca pre nego što sadašnjem Savetu istekne mandat 27. decembra. Ali, nije počeo.
Veljanovski kaže da je država, posle mnogo natezanja, donela poboljšani zakon o izboru članova Saveta, ali to ništa ne vredi. „Kada je došao trenutak da se pokrene procedura, a nju pokreće nadležni odbor Skupštine Srbije, odbor za kulturu i informisanje, REM je pokrenuo inicijativu za ocenu ustavnosti.“
On ističe da, prema novim kriterijumima za izbor članova Saveta REM-a, nijedan od aktuelnih članova ne bi mogao da zadrži svoju poziciju, uključujući i predsednicu Saveta Oliveru Zekić.
„REM mora biti neprikosnoven, kada radi po zakonu“
Sagovornik „Vremena“ kaže i da je reč je o tome da evropski standard jeste da se regulatorna tela moraju smatrati neprikosnovenim.
„Niko nema prava da ih pomera tek tako kad mu padne na pamet, ali sve to važi kada to telo radi po zakonu i standardima demokratskog sveta. Ali to se ne radi“, kaže Veljanovski.
Na REM, odnosno pre svega na Savet REM-a, postoje kritike već godinama unazad.
„Jasno je da on ne obavlja svoj posao po zakonu, da zanemaruje svoje obaveze i da ne primenjuje mere koje su po zakonu na raspolaganju onda kada je narušen medijski pluralizam, sloboda govora i sloboda kritičkog mišljenja“, priča Veljanovski.
„Da ne reaguje onda kada vidi da u jednom broju medija postoji dominacija jedne političke volje, pristrasnost prema određenim političkim strankama. Ne reaguje čak ni onda kada u elektronskim medijima kojima je dao dozvolu za rad ima govora mržnje“, zaključuje Veljanovski.
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
