Vremenska prognoza
Sneg izazvao saobraćajni kolaps u Beogradu
U petak pre podne u Beogradu je bilo olujnih udara košave, što je dovoljno snizilo temperaturu da se sneg u tankom sloju zadržava na tlu
Dok ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan Harčenko ne može ni da zamisli da Srbi duhovno bliskim Rusima uvedu sankcije i utope se u zapadnoj rusofobiji, poslanica Evropskog parlamenta Viola fon Kramon ne vidi kako Srbija to može da ne uradi, ako zaista ima evropske aspiracije
Ambasador Rusje u Beogradu Aleksandar Bocan Harčenko zadovoljan je Srbijom. „Srbija se principijelno ne pridružuje zapadnim sankcijama Rusiji. Ova pozicija je čvrsta, nepokolebljiva i nema nikakvih osnova da se pomisli da bi ukovodstvo Srbije moglo da je koriguje“, izjavio je televiziji Rusija-24, a prenosi agencija TASS.
I dalje: nepriključivanje „antiruskim merama ima moralnu i političku komponentu“, a „uzimajući u obzir naše posebne veze, duhovnu sferu, bliskost među našim narodima“ ovde (u Srbiji) ne mogu (Srbi) da zamisle da bi Srbija mogla da bude „na strani onih koji vode rusofobičnu politiku“.
Rekao je Bocan Harčenko i da je srpska javnost pozitivno regaovala na dogovor Vučića i Putina o isporukama rukog gasa Srbiji po privilegovanim cenama, te da poslednjih meseci (od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara) nije bilo nikakvih prekida u razvoju i realizaciji zajedničkih projekata, da se sve vreme razvija politički dijalog, „što dokazuje i razgovor dvojice predsednika.“
I još: „Njihov dijalog se takođe razvijao i razvijaće se kontinuirano, redovno, sadržajno. Što se tiče konkretnih ekonomskih aspekata, ovde možemo da istaknemo dalji rad Ruskih železnica, dalji rad Gasprom njefta, Energetskih mašina“, a u svim oblastima saradnje ruski ambsador vidi napredak.
Sa onom koja govori „gluposti“
Vučić se u ponedeljak sastao sa poslanicom nemačkih Zelenih u Evropskom parlamentu Violom fon Kramon kojoj je prethodno u više navrata poručivaoa da ne govori „gluposti“ kada je govorili o stanju srpske (ne)pravne države i (ne)slobodi medija u Srbiji.
Na pitanje novinara dokle će Srbija moći da ne uvodi sankcije Rusiji, fon Kramon je odgovorila da je to, uvođenje sankcija, stvar Vlade Srbije, ali ako hoće da Srbija bude „član kluba“ (EU) to ide sa evropskim vrednostima, normama i standardima, da EU neće nikoga da tera da nešto učini ili ne učini, ali da „nije dobro biti na strani Putina, odnosno na pogrešnoj strani istorije“.
Rekla je fon Kramon za televiziju N 1 i da je Srbija definitivno evropska država, da je u interesu EU da se Srbija uskladi sa politikom Unije po pitanju odnosa prema Putinu i Rusiji, te da će se pritisak po tom pitanju povećavati.
U saopštenju predsednika o razgvoru sa Nemicom se šturo navodi da će Srbija intenzivnije slediti svoj evropski put.
M.N./FoNet/N 1
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U petak pre podne u Beogradu je bilo olujnih udara košave, što je dovoljno snizilo temperaturu da se sneg u tankom sloju zadržava na tlu
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve