Najveća svetska berza u Njujorku od početka godine potonula je 20,22 odsto. Druga najveća berza Nasdak, takođe smeštena u Njujorku, pala je 32,63 odsto, indeks Dau Džons koji meri performanse 30 najbitnijih kompanija na američkim berzama od početka godine pao je 19,64 odsto, dok je indeks S&P 500, koji prati 500 najvećih kompanija u SAD, pao 24,21 odsto, prenosi Index.
Situacija nije ništa bolja ni u ostatku sveta, pa je glavna berza u Kini u Šangaju u minusu 18,13 odsto od početka godine, Hang Seng, indeks berze u Hongkongu pao je 28,06 odsto, sa posebno velikim padom indeksa koji prati deonice kompnija za nekretnine u Kini.
DAX indeks, koji prati 40 najvećih nemačkih kompanija, na berzi u Frankfurtu od početka godine u minusu je 23,38 odsto, dok je Euronekst 100, koji prati 100 najlikvidnijih kompanija kojima se trguje na najvećoj evropskoj berzi u Amsterdamu u crvenom 17,89 odsto.
Najbogatiji u minusu 1400 milijardi dolara
Procenjuje se da je 500 najbogatijih ljudi na svetu u prvoj polovini ove godine izgubilo 1400 milijardi dolara zbog najvećeg pada na berzama u proteklih pet decenija, a samo su Ilon Mask, Džef Bezos i Mark Zukerberg izgubili 190 milijardi.
Milijarderi većinu bogatstva drže u deonicama, pa ono varira u zavisnosti od cena na berzama. Kako je u dve pandemijske godine vrednost deonica rasla, tako je od početka ove godine drastično pala. Na svetskom nivou oko 2350 milijardera povećalo je svoje bogatstvo za 4000 milijardi dolara tokom pandemije. Ove godine se događa sve suprotno.
Kako je recesija sve izglednija, a inflacija ne jenjava, do kraja godine najbogatiji ljudi mogli bi da izgube još koji bilion dolara.
Investitori ove godine nemaju gde da „sakriju“ svoj novac, jer je tržište kriptovaluta takođe u dubokom minusu, a trenutna cena bitkoina iznosi oko 20.000 dolara, što je još veći pad od deonica, jer je 1. januara bitkoin vredeo više od 47.700 dolara.
Čudan berzanski svet
Berze i deonice su se čudno ponašale 2020. i 2021. godine. Iako je početak pandemije obeležio berzovni krah, situacija se preokrenula i berze su snažno rasle u dve pandemijske godine. Indeks berze u Njujorku prvo je pao sa 14.000 bodova krajem februara 2020. na manje od 10.000 bodova u drugoj polovini marta iste godine, ali je tada počeo rast do rekordnih više od 17.000 bodova na kraju 2021, što je bio istorijski rekord.
Dok su berze rušile rekorde, a cene deonica rasle, globalna ekonomija je stala. Lokdauni, pucanje trgovinskih lanaca, zaustavljanje putovanja, ukidanje niza poslova i ograničavanje poslovanja ukazivalo je da je globalna ekonomska situacija veoma loša.
Indeks troškova pomorskog kontejnerskog prevoza se više nego ušesterostručio od početka 2020. do druge polovine 2021. Svetski BDP je 2020. pao za 3,3 odsto, najviše u istoriji, a poređenja radi, u doba velike krize 2009. pao je za 1,3 odsto i to su jedine dve godine od 1961. u kojima je rast svetskog BDP-a bio negativan.
Prelivanje novca namenjenog privredi na berze
Berze su, međutim, rasle u tako lošim uslovima zbog ekspanzivne monetarne politike centralnih banaka, pre svega američkih Federalnih rezervi. Time se efektivno stvarao novac, jer su centralne banke kupovale finansijske instrumente od države i privatnih kompanija, dajući im svež novac koji je trebalo da popravi likvidnost i da stabilizuje ekonomiju. Novac je bio jeftin i lako se do njega dolazilo.
Iako je plan bio da centralne banke time održavaju privredu u životu, dobar deo tog novca jednostavno se prelio na berze, pa je privreda propadala, a cene deonica su rasle kao da je ekonomija u uzletu. Te politike bile su praćene državnim fiskalnim politikama, kojima se delio novac građanima i kompanijama, pa su se SAD hvalile da su potrošili 4,6 biliona dolara na razne programe pomoći u vreme pandemije, a slično su radile i druge države.
Zakucana inflacija
Centralne banke SAD, EU i Velike Britanije dugo su odbijale da prihvate da postoji problem inflacije. Američki FED je tek krajem 2021. priznao da inflacija nije prolazna, što je do tada bio glavni stav, dok je Evropska centralna banka to uradila još kasnije, pa je kasnije krenula i s ublažavanjem ekspanzivnih monetarnih politika i povećavanjem kamatnih stopa.
Zbog toga su SAD u 2022. ušle s većom stopom inflacije od EU, ali je zbog bržeg reagovanja FED-a ona sporije rasla nego u Uniji, pa je u avgustu inflacija u Americi iznosila 8,3, a u evrozoni 9,1 odsto.
Borba protiv inflacije
Kako centralne banke sada povećavaju kamatne stope, tako se izduvava balon na berzama, nastao u vreme pandemije. Centralna banka SAD saopštila je da je prioritet borba protiv inflacije i da je za to spremna da žrtvovuje i rast BDP-a i cene deonica.
Sredinom 2021. počela se pojavljivati inflacija u SAD, EU i ostalim zemljama, na što su mnogi ekonomisti upozoravali od početka uvođenja monetarnih i fiskalnih stimulansa kako bi se suzbili efekti pandemije i protivpandemijskih mera. Zagovornici tih politika tvrdili su da su one nužne za održavanje kakve-takve privredne aktivnosti u haotičnim uslovima 2020. i 2021, ali se pokazalo da te mere imaju svoju cenu, pre svega u vidu inflacije.
Iako je bogatstvo najbogatijih najviše vezano za deonice, negativni učinci kraha berza imaće mnogo šire posledice. Jedni od najvećih investitora na berzama su penzioni fondovi, zbog čega visine penzija zavise od kretanju na berzama, a pored toga, više od 55 odsto građana SAD poseduje deonice.
J.H./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
