Bugarsko zavrtanje gasa: Moguć scenario samo u izbornoj kampanji

Eventualna mogućnost da Bugarska prekine dostavljanje gasa, ukoliko Rusija odluči da tranzit kroz Bugarsku plaća u rubljama, za predsednika Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandra Vučića stigla je „kao grom iz vedra neba“. On je tokom predizborne kampanje na otvaranju turske fabrike Teklas u Vranju izjavio da će to biti „potpuna katastrofa“.

„Svi ostali će nešto da dobiju. A mi nemamo odakle šta da dobijemo, osim preko Beregova iz Mađarske ili balkanskim tokom iz Bugarske. Ako nam to ukinu, ne znam šta ćemo da radimo“.

Zabrinutost za normalno funkcionisanje Balkanskog toga došla je nakon što je ambasadorka Rusije u Sofiji rekla da se Bugarska nalazi među „neprijateljskim zemljama Moskve“ zbog toga što je uvela sankcije Rusiji. To znači da će Bugarskoj, kao i ostalim „neprijateljskim zemljama“ možda sva plaćanja biti izvršena u rubljama.

Vučić je ocenio da bi i nas neko trebalo da pita ukoliko se nešto tako dogodi. Kao sada već sastavni deo predizbornog folklora, Vučić je najavio da će Srbija nastaviti da se namiruje i kupuje „što više“, u ovom slučaju gasa, ali da to neće biti dovoljno na duži period. „Mi smo izgradili sistem (gasovod), platili milijardu i po. Uradili smo sve, a ništa ne zavisi od nas“, požalio se predsednik Vučić.

Da je malo moguće da nam Bugarska prekine dotok ruskog gasa, stava je direktor Srbijagasa Dušan Bajatović koji je objasnio da je ovaj energent berzanska roba i da ima vrednost novca, tako da bi Rusija transport kroz Bugarsku mogla da plati i kompenzacijom. „Realno je veliki strah od prekida dotoka gasa, ali mislim da Bugarska neće zaustaviti transport tog energenta gasovodom Balkanski tok“. Dodao je da Srbija ima dovoljno gasa do kraja grejne sezone.

Podsećamo, početkom prošle godine završeni su radovi na magistralnom gasovodu „Balkanski tok“ u Srbiji, kojim preko Turske i Bugarske Srbije dobija ruski gas. Tada je predsednik Vučić govorio da je Balkanskim tokom Srbija „obezbedila energetsku efikasnost, stabilnost i bezbednost“.

Iako je tada napomenuo da ne zna „kako će ići između Rusije i Ukrajine oko trgovinskog sporazuma“ umirio je građane informacijom da  je „Srbija uz pomoć ruskih partnera uspela da osigura snabbevanje svoje teritorije“.

Zapadne sankcije zbog događaja u Ukrajini isključile su Rusiju iz ključnih operacija na globalnim finansijskim tržištima, pa su neke ruske banke isključene iz sistema SWIFT za međunarodna plaćanja, što otežava transfer novca van Rusije. Iz ruskog ministarstva finansija saopštili su da Rusija još uvek ima kapaciteta da izmiri svoje obaveze prema spoljnom dugu, a najavljeno je da će 16. marta Vlada platiti 117 miliona dolara u obveznicima. Rusi nisu isključili mogućnost da će se zbog sankcija možda obveznice plaćati u rubljama, što je jednako neizvršenju obaveza, jer rublja sada praktično nema nikakvu vrednost.

Međutim, ni ruske ni bugarske vlasti nisu objavile da bi da se ova najava Moskve odnosila na plaćanje tranzita ruskog gasa kroz Bugarsku. Ukoliko bi se tako nešto desilo na gubitku bi bila Bugarska, jer bi izgubila dve milijarde evra koliko je uložila u „Balkanski tok“, jer je taj novac trebalo da se vrati u bugarski budžet kroz plaćanje tranzita.

Za sada, niko iz Bugarske vlade nije najavio da bi u tom slučaju Bugarska stopirala gas dalje prema Srbiji. Tokom prošle nedelje, bugarski premijer Kiril Petkov izjavio je da će bez obzira na to što Bugarska podržava sankcije Rusiji, Sofija morati da traži izuzetak u pogledu zabrane uvoza ruskog gasa i nafte, ako tako nešto EU predloži. Na takav korak spremne su za sada samo Sjedinjene Američke Države, dok je Nemačka kao najveći sirovi kupac nafte u regionu odbacila planove za zabranu uvoza energenata iz Rusije.

S.P./Beta

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com