Jedan za drugim, sve više fakulteta zatvara svoja vrata predavanjima, vežbama, kolokvijumima i bilo kom vidu nastave. Studentima više desetina fakulteta u gradovima širom Srbije koji su u proteklih deset dana blokirali rad svojih visokoškolskih ustanova, u petak, 6. decembra priključili su se i studenti Ekonomskog i Pravnog fakulteta u Beogradu, Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i Filozofskog fakulteta u Nišu.
Blokirana je i zgrada Rektorata Univerziteta u Kragujevcu, u centralnoj Srbiji.
Pored toga, već neko vreme su blokirani Fakultet dramskih umetnosti, Filološki fakultet, Filozofski fakultet, PMF, Arhitektonski fakultet, Fakultet političkih nauka, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Fizički fakultet, Hemijski fakultet i Fakultet za fizičku hemiju.
Odluku o ulasku u blokadu objavili su Geografski, Biološki, Građevinski i Mašinski fakultet, dok su FON i Ekonomski fakultet najavili da će u petak, 6. decembra, odlučivati o stupanju u blokadu.
Profesori, asistenti i kompletno nastavno osoblje su po pitanju studentskihj blokada podeljeni. Jedni otvoreno podržavaju zahteve studenata i tvrde da celom društvu trenutno gori pod nogama, te da je reakcija studenata bila neminovna. Drugi se bune što nisu u mogućnosti da održavaju nastavu. Šta nam govori šira slika? Da li je ovo još jedan talas bunta koji će, pre ili kasnije, biti ugušen, ili je na vidiku pobuna kompletne akademske zajednice?
Pobuna na širem frontu
Struji onih profesora koji su trenutno na strani studenata i njihove zahteve odobravaju, pripada i Dušan Vučićević, profesor Fakulteta političkih nauka. Tvrdi da mu nije prvi put da kao pojedinac reaguje „protiv svega naopakog u društvu”.
„Po prvi put su studenti i mladi ljudi u ovolikom broju, ustali i rekli da ne žele da žive u ovakvom društvu i da neko konačno mora da preuzme odgovornost za to što se dešava. Podrška profesora trenutno nije nešto velika, ali ima nas profesora koji smo tu, sa svojim studentima na fakultetima. Sedimo sa njima, pričamo i obilazimo ih da proverimo da li im je nešto potrebno”, objašnjava Vučićević.
Što se tiče stava Fakulteta političkih nauka, prošireni dekanski kolegijum je u petak objavio saopštenje u kojem se izjasnio da podržava zahteve studenata.
U saopštenju, kolegijum je uputio apel svim kolegama i koleginicama, kao i članovima Nastavno-naučnog veća, kao i nadležnim telima fakulteta, da se uzdrže od bilo koje vrste postupaka i sankcija prema učesnicima studentskog protesta.
„Podrška profesora ne postoji samo na društvenim fakultetima, koja se ranije i dešavala. Sada ustaju i prirodno-matematički, tehnički, medicinski i slični fakulteti, tako da je u pitanju širi front, sačinjen od celokupne akademske zajednice”, kaže naš sagovornik.
Kontraefekat spinovanja
O reakciji predsednika, koji je na pitanje da li se plaši besa studenata, odgovorio „preciznim” brojkama, te naveo da nisu naučili u srednjoj školi koja je institucija za šta nadležna, Vučićević kaže:
„To nije neočekivano, a takva poruka je upućena pre svega njegovim biračima, a poslata preko medija koje vlast kontroliše. Oni žele da pošalju poruku da protesti nisu brojni, te da ih neko finansira”, kaže Vučićević.
Po prvi put, kako kaže, imamo situaciju u kojoj klasične tehnike spinovanja, vladajućem vrhu neće lako proći.
„Ne bi me iznenadilo da u nekom trenutku, predsednik redefiniše to kako vidi stvari i da svojim izjavama i delovanjem još više navede mlade na bunt”, zaključuje.
Podrška i na Pravnom fakultetu
Pravni fakultet u Beogradu se blokadama pridružuje u ponedeljak, 9. decembra. Nastavnici i saradnici ovog fakulteta, uputili su apel, koji su potpisala 52 zaposlena, a kojim iskazuju podršku studentima i zaposlenima u ispoljavanju slobode govora i okupljanja, koje su garantovane Ustavom.
Među njima je i profesorka Vanja Bajović.
„Ja podržavam studentske blokade, kao i još mojih kolega. Ove blokade nam šalju sliku da nam nijedno drugo sredstvo, osim protesta, nije ostalo, s obzirom na to da institucije ne rade kako treba, a na nepravdu i bezakonje se ne može ćutati”, kaže Bajović za „Vreme”.
U nastavku saopštenja, profesori i saradnici Pravnog fakulteta pozivaju političke subjekte uzdrže od poteza kojima se ugožavaju navedene slobode, a koji mogu da dovedu do sukoba i eskalacije nasilja.
„Akademska zajednica mora da reaguje kako bi se zaštitio moralni i fizički integritet studenata, nastavnika i saradnika koji mirno izražavaju protest povodom novosadske tragedije. Kritičko mišljenje predstavlja neotuđivi deo prava pojedinaca u demokratskom društvu, a naročito u akademskoj zajednici”, navode u saopštenju.