Foto: Ivan Ćosić“Bor ima izuzetno interesantno okruženje. Na dvadesetak kilometara su Lazarev kanjon i Lazareva pećina, blizu su Mali i Veliki krš i naravno Stol, koji je kombinovana planina, gde dolaze i planinari i alpinisti”
Dok se u Boru strpljivo čeka na Prostorni plan posebne namene rudničkog basena Bor-Majdanpek, planinari iz čitave Srbije nemaju vremena za čekanje. U najnoviji planinarski pohod na planinu Stol krenuli su početkom leta iz Bučja, sela ušuškanog u podnožju ove planine.
Danijel Petrović iz Saveta ove mesne zajednice ponosan je na činjenicu što je Bučje već peti put domaćin planinarima iz čitave Srbije. U istom duhu govori o omiljenoj planini. “Stol je za nas praktično život. Sve ulažemo u čist vazduh i zdravu sredinu. Hranimo se zdravo sa naše planine i nastojimo da je takvu sačuvamo. Većina ljudi ima imanja na ovom prostoru. Planina Stol je filter ili prečistač vazduha u Boru”, s ponosom ističe sagovornik “Vremena”.
Vozač je kamiona u kompaniji Ziđin, radi već punih 12 godina. Veruje da priroda može da se sačuva uprkos razvoju rudarstva. Smatra da može da se rudari, a da se “plućna krila” Bora ne nađu na udaru. “Potajno se nadamo da do toga neće doći, ali straha ima, naravno. Ovo je rudarski grad. Mi živimo s tim. Ne znamo još uvek planove rudarenja. Nadamo se da će kompanija i država izaći sa planovima i da ćemo znati na čemu smo”, napominje Petrović.
S druge strane, kako ističe, od kompanije živi većina ljudi u ovom kraju. Skoro svako domaćinstvo ima prihod od rudnika. Podseća takođe da je sada mnogo lakše stići do planine Stol, asfaltirano je tri kilometra najteže deonice puta. Ostalo je da se uradi još oko dva kilometra, pojašnjava Petrović.
Na skriveno te vodim mesto – između planina i Bora
Planinari su oduševljeni netaknutom prirodom u okolini Bora. Aleksandar Perić iz Banovaca prvi put je došao na Stol 1998. godine, u organizaciji alpinističkog odseka Beograd. Proveo je tada na planini nezaboravnih sedam dana pohađajući kurs na suvoj steni za alpinistu…
Pročitajte ceo tekst Branka Pešića u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka, 11. avgusta 2022.
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Nakon napada sekirom na štand SNS-a u Kuli, Zoranu Sekerušu je određeno zadržavanje od 48 sati. Iz organizacije „Mladi Kula" kažu za „Vreme" da osuđuju ono što je uradio i da je napadu prethodilo višemesečno targetiranje njega i njegove porodice, koje su više puta prijavljivali policiji
Pravo glasa moglo bi da ostvari više od 500.000 građana čija adresa u biračkom spisku nije navedena na način koji omogućava preciznu identifikaciju mesta prebivališta
„Svedočimo činjenici da poluga mafijaškog režima doseže i preko granice“, poručili su studenti
Prorežimski tabloidi šire snimak na kome se vidi da je Z. S, koga označavaju kao „vođu blokadera“ u Kuli, sa sekirom u ruci napao štand SNS-a. Kako "Vreme" nezvanično saznaje radi se o bivšem policajcu, simpatizeru Studentskog pokreta, koji je "pukao" jer su na zidu zgrade u kojoj živi ispisivali da je "ustaša"
Studenti Univerziteta u Kragujevcu najavili su da će nakon dočeka njhovih kolega biciklista biti predstavljeni kandidati za poslanike sa Studentske liste iz tog grada
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
