Foto: AP Photo/Petros Giannakouris
Moskva ne otkriva da li ima nameru da zauzme Odesu. U Kijevu postoji bojazan da bi ovaj lučki grad na Crnom moru mogao da doživi sudbinu Mariupolja. Dok u svetu preti najveća glad u poslednjih nekoliko decenija, Ukrajina ne može da izveze oko 20 miliona tona uskladištenih žitarica jer ruske trupe blokiraju njene luke
U noći na utorak u lučkom gradu Odesa na Crnom moru čulo se više eksplozija. Ukrajinska strana tvrdi da su pogođeni turistički objekti i jedan tržni centar, pri čemu je jedan čovek poginuo a više ljudi povređeno. Navodno su Rusi koristili supersonične rakete tipa „Kinšal“ koje praktično ne mogu da se obore.
Agencija Unian citira jednog lokalnog zvaničnika koji kaže da „neprijatelj vrši psiholoki pritisak i histerično napada miroljubive civile i civilnu infrastrukturu“.
Ruski plan
Moskva i dalje ne otkriva koji je krajnji cilj vojne invazije na jugu i istoku Ukrajine. Pretpostavlja se da je plan da ruske snage uspostave kontrolu nad čitavim Donbasom, prošire teritoriju samoproglašene nezavisne Donjecke i Luganjaske narodne republike, uspostave kopneni koridor između Krima i proruskih teritorija na istoku zemlje i odseku ostatak Ukrajine od Azovskog i Crnog mora, čime bi privreda zemlje bila obogaljena.
Taktičko razaranje gradova
Ruska vojna taktika se najbolje vidi na Maripolju: grad u kome je pre rata živelo oko 450.000 ljudi je mesecima bombardovan, uništavani su civilna infrastruktura i stabeni objekti da bi na kraju ruske trupe ušle u razrušen grad. Jedini otpor i dalje pružaju ukrajinske trupe predvođene pukom „Azov“ koje su se zabarikadirale u čeličani Azovstal.
Postoji bojazan da bi i milionski grad Odesa mogao da doživi sličnu sudbinu. Problem za ruske trupe je što je Odesa imala dosta vremene da se utvrdi i pripremi za napad i sa kopna i sa mora. Slično je i u Donbasu, u kome se od 2014. vode borbe i gde su ukopane brojne ukrajinske trupe sa ratnim iskustvom.
Apel za deblokadu luka
Predsednik Ukrajine Volodomir Zelenski je apelovao na predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela da pomogne da se odblokiraju luke da bi Ukrajina mogla da izvozi žitarice. Mišel je na Tviteru napisao: „Video sam silose pune žita, pšenice i kukuruza spremne za izvoz. Ova preko potrebna hrana stoji zaglavljena zbog ruskog rata i blokade crnomorskih luka. Ona izaziva dramatične posledice po ugrožene zemlje. Potreban nam je globalni odgovor.“
Dok je Mišel boravio u Odesi morao je da ode u sklonište zbog raketnih napada.
Glad kao posledica rata u Ukrajini
Ukajina i Rusija spadaju u među najveće izvoznike žitarica u svetu. UNICEF je izdao saopšenje u kome dramatično upozorava na smrt od gladi koja preti u Africi.
Neke regije u Africi suočene su sušom kakve nije bilo poslednjih četiri decenije, stoji u saopštenju. Zbog neuhranjenosti su naročito ugrožena deca. Ta situacija se darstično pogoršala zbog rata u Ukrajini. Cene žitarica su masivno poskupele i postale nedostupne siromašnoj populaciji.
U Ukrajini je skladišteno oko 20 miliona tona žitarica koje ne može da izveze, jer ruske snage blokiraju njene luke. Kijev i Zapad optužuju Rusiju da krade stotine hiljada tona žitarica iz Ukrajine i da namerno uništava ukrajinsku poljoprivrednu infrastrukturu.
J.H./BBC/Spiegel/UNICEF
Čitajte dnevne vesi, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić najavio je da će sutra zvanično podneti ostavku zbog nesreće u Novom Sadu, kada je u obrušavanju nadstrešnice Železničke stanice poginulo 14 osoba, a tri su teško povređene.
Rekonstrukcija železničke stanice u Novom Sadu nije jedini posao u Srbiji kineskih firmi koje su na njoj radile. Brojne pruge, deonice puta Miloš Veliki i obilaznica oko Čačka, takođe su njihovo delo, piše RSE
U Nišu se bez građevinske dozvole već mesecima gradi objekat firme CTP Property Delta doo, koji ima preko 70.000 kvadratnih metara. Taj dokument, investitor je dobio tek jutros, a krov i fasada zgrade su već gotovi
Dok su kralj i kraljica Španije izašli pred besne građane nakon katastrofalnih poplava, gde su dočekani blatom i jajima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se drži podalje od mesta tragedije u Novom Sadu
Prijava je podneta jer Nevena Đurić nije po službenoj dužnosti u zakonskom roku pokrenula inicijativu za izbor novih članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM)
Ostavka je moralni i lični čin, podnosi se smesta i neopozivo. Umesto toga, posle smrti pod nadstrešnicom vlast obećava da će politički vagati i trgovati, da vidi na koga da svali „odgovornost“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
