Bilans Samita EU: Ukrajina i Moldavija postale kandidati za članstvo

Moldavija i Ukrajina i zvanično su u četvrtak uveče dobile status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, nakon završenog prvog dana samita šefova država i vlada država članica EU. To je bila i očekivana odluka nakon preporuke Evropske komisije sredinom meseca, koju je tokom nedelje  podržao i Evropski parlament. Odluka je opisana kao istorijska.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je rekao da je ovo „jedinstven i istorijski trenutak u odnosima Ukrajine i EU“, i da je „budućnost Ukrajine je unutar Evropske unije“.

Aspiracije Ukrajine da postane deo EU nisu „od juče“, ali je njena evropska perspektiva postala nešto realnija tek nakon ruske invazije u februaru. Od tada sve procedure politike proširenja odvijale su se rekordnom brzinom.

Ipak predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen bila je jasna da će se proces pristupanja zasnivati „na zaslugama“ i po pravilima koje previđa politika proširenja. Objasnila je da će pregovori početi tek onda kada se sprovedu potrebne reforme, što uključuje i oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije.

Ista pravila važiće i za Moldaviju, bivšu sovjetsku državu koja je od početka rata u Ukrajini ozbiljno pogođena talasom izbeglica iz Ukrajine.

Ipak, status kandidata nije dobila i Gruzija koja je zatražila status kandidata u istom talasu kada i Ukrajina i Moldavija, jer za to „ne ispunjava uslove“. Desetine hiljada Gruzijaca koji su u ponedeljak izašli na ulice Tbilisija da podrže put te zemlje EU, moraće još neko vreme da se zadovolje briselskim pričama o evropskoj perspektivi.

Da Ukrajina i Moldavija nemaju razloga da previše slave  status kandidata, Evropska unija pokazala im je još istog dana primerom država Zapadnog Balkana. Severna Makedonija je 17 godina je kandidat za članstvo, a još uvek zajedno sa Albanijom čeka na otvaranje pregovora.

Premijeri te dve države nisu krili razočaranje i frustriranost činjenicom da ih Bugarska već dve godine blokira u napretku na putu ka EU. U delu zaključaka lidera EU u kom se spominje Zapadni Balkan, po ko zna koji put, poziva se na rešavanje makedonsko-bugarskog spora što bi omogućilo otvaranje pregovora.

Bilansom sastanka sa EU nezadovoljna je otišla i Bosna i Hercegovina jer su Ukrajine i Moldavije pre nje dobile status kandidata za članstvo. Dok će za kandidaturu Bosna morati da ispuni 14 tačaka Evropske komisije, podeljenih u četiri oblasti (demokratija i funkcionisanje institucija, vladavina prava, osnovna prava i reforma javne uprave), Ukrajina i Moldavija taj status dobile su bez ikakvih prethodnih uslova.

Sarajevskom kandidaturom u narednih šest meseci baviće se Češka, koja prvog jula preuzima predsedavanje Evropskom unijom.

Ni Kosovo, koje je davno ispunilo potrebne uslove nije dobilo viznu liberalizaciju. Na jučerašnjem sastanku to je naglasila i predsednica Vjosa Osmani, koja je obraćajući se liderima EU rekla da je jedino njoj bila potrebna viza kako bi prisustvovala sastanku.

Opravdanom nezadovoljstvu lidera u regionu pridružio se i srpski predsednik Aleksandar Vučić, mada je svestan da za slab napredak u pregovorima krivicu snosi i zvanični Beograd. I to: zbog slabog učinka u borbi protiv korupcije i vladavini prava, nazadovanju demokratije i slobode medija, kao i neusaglašavanja sa spoljnom politikom EU.

Bez obzira na to, ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin na ukrajinsku kandidaturu rekao je: „ako bi uslov da Srbija brže napreduje ka Uniji bio da zarati sa nekim, onda hvala, nije toga vredno“.

S.P./ RFE/BBC/ FoNet 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com