Foto: FoNet
Moldavija i Ukrajina i zvanično su u četvrtak uveče dobile status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Dobile su i jasnu poruku da će se nadalje proces pregovora i pristupanja odvijati „ni po babu ni po stričevima“, već po reformama i zaslugama. Da nemaju razloga da previše slave, Evropska unija pokazala im je još istog dana primerom država Zapadnog Balkana. Lideri regiona iz Brisela vratili su se praznih ruku
Moldavija i Ukrajina i zvanično su u četvrtak uveče dobile status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, nakon završenog prvog dana samita šefova država i vlada država članica EU. To je bila i očekivana odluka nakon preporuke Evropske komisije sredinom meseca, koju je tokom nedelje podržao i Evropski parlament. Odluka je opisana kao istorijska.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je rekao da je ovo „jedinstven i istorijski trenutak u odnosima Ukrajine i EU“, i da je „budućnost Ukrajine je unutar Evropske unije“.
Aspiracije Ukrajine da postane deo EU nisu „od juče“, ali je njena evropska perspektiva postala nešto realnija tek nakon ruske invazije u februaru. Od tada sve procedure politike proširenja odvijale su se rekordnom brzinom.
Ipak predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen bila je jasna da će se proces pristupanja zasnivati „na zaslugama“ i po pravilima koje previđa politika proširenja. Objasnila je da će pregovori početi tek onda kada se sprovedu potrebne reforme, što uključuje i oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije.
Ista pravila važiće i za Moldaviju, bivšu sovjetsku državu koja je od početka rata u Ukrajini ozbiljno pogođena talasom izbeglica iz Ukrajine.
Ipak, status kandidata nije dobila i Gruzija koja je zatražila status kandidata u istom talasu kada i Ukrajina i Moldavija, jer za to „ne ispunjava uslove“. Desetine hiljada Gruzijaca koji su u ponedeljak izašli na ulice Tbilisija da podrže put te zemlje EU, moraće još neko vreme da se zadovolje briselskim pričama o evropskoj perspektivi.
Da Ukrajina i Moldavija nemaju razloga da previše slave status kandidata, Evropska unija pokazala im je još istog dana primerom država Zapadnog Balkana. Severna Makedonija je 17 godina je kandidat za članstvo, a još uvek zajedno sa Albanijom čeka na otvaranje pregovora.
Premijeri te dve države nisu krili razočaranje i frustriranost činjenicom da ih Bugarska već dve godine blokira u napretku na putu ka EU. U delu zaključaka lidera EU u kom se spominje Zapadni Balkan, po ko zna koji put, poziva se na rešavanje makedonsko-bugarskog spora što bi omogućilo otvaranje pregovora.
Bilansom sastanka sa EU nezadovoljna je otišla i Bosna i Hercegovina jer su Ukrajine i Moldavije pre nje dobile status kandidata za članstvo. Dok će za kandidaturu Bosna morati da ispuni 14 tačaka Evropske komisije, podeljenih u četiri oblasti (demokratija i funkcionisanje institucija, vladavina prava, osnovna prava i reforma javne uprave), Ukrajina i Moldavija taj status dobile su bez ikakvih prethodnih uslova.
Sarajevskom kandidaturom u narednih šest meseci baviće se Češka, koja prvog jula preuzima predsedavanje Evropskom unijom.
Ni Kosovo, koje je davno ispunilo potrebne uslove nije dobilo viznu liberalizaciju. Na jučerašnjem sastanku to je naglasila i predsednica Vjosa Osmani, koja je obraćajući se liderima EU rekla da je jedino njoj bila potrebna viza kako bi prisustvovala sastanku.
Opravdanom nezadovoljstvu lidera u regionu pridružio se i srpski predsednik Aleksandar Vučić, mada je svestan da za slab napredak u pregovorima krivicu snosi i zvanični Beograd. I to: zbog slabog učinka u borbi protiv korupcije i vladavini prava, nazadovanju demokratije i slobode medija, kao i neusaglašavanja sa spoljnom politikom EU.
Bez obzira na to, ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin na ukrajinsku kandidaturu rekao je: „ako bi uslov da Srbija brže napreduje ka Uniji bio da zarati sa nekim, onda hvala, nije toga vredno“.
S.P./ RFE/BBC/ FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
