Foto: EUFOR
Za produžetak misije EUFOR-a u BiH potrebna je saglasnost svih šest stalnih članica Saveta bezbednosti UN-a. Ukoliko Moskva uloži veto, što je najavljivala, nije isključena mogućnost da NATO preuzme vojnu misiju Evropske unije. Konačni stav Rusije još uvek nije poznat. Glasaće se u četvrtak
U četvrtak će se u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija glasati o produženju mandata misije EUFOR-a u Bosni i Hercegovini. Za produženje mandata potrebna je jednoglasna odluka svih šest stalnih članica, a još uvek je neizvesno kako će glasati Rusija. Ukoliko SB UN ne produži mandat EUFOR-u, nije isključena mogućnost da u BiH dođe misija NATO-a. O produženju misije EUFOR-a SB nanovo glasa svake godine u novmebru
Ruski zvaničnici pri UN-u više put ove godine su ponavljali da će blokirati rezoluciju o produžetku misije EUFOR-a zbog nadležnosti visokog predstavnika u BiH, koje odgovaraju nadležnostima protektora, a kojima se protivi Republika Srpska. Na to su zvaničnici EU i SAD odgovarali da će u slučaju da Rusija bude protiv izaći sa „alternativnim predlogom“.
„Jedna od tema o kojoj se razgovaralo je uloga NATO-a u BiH. Mislim da bi Vladimir Putin više preferirao da EUFOR nastavi svoj mandat nego da NATO dođe kao rezervna opcija“, izjavila je u aprilu ove godine za bosanski Glas Amerike američka senatorka zadužena za Evropu i regionalnu saradnju tokom svoje posete BiH.
Od 1992. kada su u BiH stigle snage UNPROFOR-a, u Bosni se smenjuju različite vojne misije sa različitim ciljevima. Krajem rata bilo je prisutno oko 60 hiljada vojnika misija IFOR-a. OD 2004. godine snage EUFOR-a raspoređene su u BiH, a to je ujedno i najduža kopnena misija EU. Trenutno je u BiH raspoređeno oko 1100 vojnika, iako je čitavoj misiji na raspolaganju njih 3500.
Da zamena EUFOR-a snagama NATO-a neće biti nikakav problem govori sporazum iz 2003, u kome stoji da NATO i EU mogu „u bilo kom trenutku“ rasporediti dodatni broj vojnika u BIH „ u slučaju bezbednosnih pretnji“. Za to im netreba odobrenje Saveta bezbednosti UN.
Da je NATO zainteresovan da pomogne jačanju odbrambenih kapaciteta BiH, lideri ove organizacije rekli su i tokom Samita u aprilu ove godine. Na sastanku posvećenom ratu u Ukrajini, u završnoj deklaraciji spomenuta je i Bosna. Rečeno je da je „Alijansa spremna da ponudi svim zemljama koje bi mogle biti ugrožene delovanjem Rusije“. U te zemlje spadaju prema viđenju NATO-a BiH i Gruzija.
Već godinama unazad Ruska Federacija ima drugačije stavove u Upravnom odboru Veća za implementaciju mira (PIC). Tako su najavili da će prestati da finansiraju Kancelariju Visokog predstavnika Kristijana Šmita, kog smatraju nelegalno izabranim. Destabilizujuća uloga Rusije ogleda se i u podršci Miloradu Dodiku koji otvoreno spominje mogućnost odvajanja RS-a.
S.P./Radio Slobodna Evropa /Glas Amerike
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Smenjuju se UNPROFOR, UNPREDEP, IFOR, SFOR, EUFOR, KFOR, UNMIK, EULEX, visoki predstavnici i raznorazne međunarodne misije i organizacije, a države zapadnog Balkana tapkaju u mestu
Države u državama u državi, sa birokratijom koja guta više od 50 odsto ukupnog nacionalnog prihoda u zemlji koja praktično nema privredu. To je realnost
Kako se sve učestalije postavlja pitanje da li Dejtonski sporazum može da potraje i da li će doći do redefinisanja ovog mirovnog sporazuma, kao i šta je potrebno da se tri nacije usaglase oko budućnosti zajedničke države, nedeljnik "Vreme" je u saradnji sa Evropskim fondom za Balkan sproveo projekat "Budućnost Bosne i Hercegovine" u okviru koga su održane tri istoimene tribine
