Foto: EUFOR
Za produžetak misije EUFOR-a u BiH potrebna je saglasnost svih šest stalnih članica Saveta bezbednosti UN-a. Ukoliko Moskva uloži veto, što je najavljivala, nije isključena mogućnost da NATO preuzme vojnu misiju Evropske unije. Konačni stav Rusije još uvek nije poznat. Glasaće se u četvrtak
U četvrtak će se u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija glasati o produženju mandata misije EUFOR-a u Bosni i Hercegovini. Za produženje mandata potrebna je jednoglasna odluka svih šest stalnih članica, a još uvek je neizvesno kako će glasati Rusija. Ukoliko SB UN ne produži mandat EUFOR-u, nije isključena mogućnost da u BiH dođe misija NATO-a. O produženju misije EUFOR-a SB nanovo glasa svake godine u novmebru
Ruski zvaničnici pri UN-u više put ove godine su ponavljali da će blokirati rezoluciju o produžetku misije EUFOR-a zbog nadležnosti visokog predstavnika u BiH, koje odgovaraju nadležnostima protektora, a kojima se protivi Republika Srpska. Na to su zvaničnici EU i SAD odgovarali da će u slučaju da Rusija bude protiv izaći sa „alternativnim predlogom“.
„Jedna od tema o kojoj se razgovaralo je uloga NATO-a u BiH. Mislim da bi Vladimir Putin više preferirao da EUFOR nastavi svoj mandat nego da NATO dođe kao rezervna opcija“, izjavila je u aprilu ove godine za bosanski Glas Amerike američka senatorka zadužena za Evropu i regionalnu saradnju tokom svoje posete BiH.
Od 1992. kada su u BiH stigle snage UNPROFOR-a, u Bosni se smenjuju različite vojne misije sa različitim ciljevima. Krajem rata bilo je prisutno oko 60 hiljada vojnika misija IFOR-a. OD 2004. godine snage EUFOR-a raspoređene su u BiH, a to je ujedno i najduža kopnena misija EU. Trenutno je u BiH raspoređeno oko 1100 vojnika, iako je čitavoj misiji na raspolaganju njih 3500.
Da zamena EUFOR-a snagama NATO-a neće biti nikakav problem govori sporazum iz 2003, u kome stoji da NATO i EU mogu „u bilo kom trenutku“ rasporediti dodatni broj vojnika u BIH „ u slučaju bezbednosnih pretnji“. Za to im netreba odobrenje Saveta bezbednosti UN.
Da je NATO zainteresovan da pomogne jačanju odbrambenih kapaciteta BiH, lideri ove organizacije rekli su i tokom Samita u aprilu ove godine. Na sastanku posvećenom ratu u Ukrajini, u završnoj deklaraciji spomenuta je i Bosna. Rečeno je da je „Alijansa spremna da ponudi svim zemljama koje bi mogle biti ugrožene delovanjem Rusije“. U te zemlje spadaju prema viđenju NATO-a BiH i Gruzija.
Već godinama unazad Ruska Federacija ima drugačije stavove u Upravnom odboru Veća za implementaciju mira (PIC). Tako su najavili da će prestati da finansiraju Kancelariju Visokog predstavnika Kristijana Šmita, kog smatraju nelegalno izabranim. Destabilizujuća uloga Rusije ogleda se i u podršci Miloradu Dodiku koji otvoreno spominje mogućnost odvajanja RS-a.
S.P./Radio Slobodna Evropa /Glas Amerike
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Skup podrške N1 počeo je u 19 časova, novinarska udruženja upozoravaju na pritiske na medije. Predsednik ANEM-a Veran Matić ocenjuje za Vreme da je očigledno dosadašnji direktor N1 Igor Božić smenjen
Izjava ministra Borisa Bratine da policija ima pravo da bije i ubija studente posle tri dana došla je i do predsednika Srbije, koji se sada zbog nje izvinjava
Otvaranje fabrike dronova najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali nije otkrio nikakve detalje. BIRN saznaje ko su partneri i da će se proizvoditi u objektima Željka Mitrovića, što njegova kompanija demantuje
Osim retoričke i "bezbednosne", Srpska napredna stranka u susret izborima u Mađarskoj po svemu sudeći pruža i druge vrste podrške bratskom režimu Viktora Orbana. Nije baš sve po zakonu, ali kao i na izborima u Srbiji, neće se valjda zakona držati kao pijan plota
Premijer Srbije Đuro Macut nalazi opravdanje za izjave ministara Glišića i Bratine. Prvi je upozorio roditelje da ne upisuju decu na “blokaderske“ fakultete da im se ne bi „vratila u kovčezima“, a drugi studente da policija ima pravo da „bije i ubije”
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Smenjuju se UNPROFOR, UNPREDEP, IFOR, SFOR, EUFOR, KFOR, UNMIK, EULEX, visoki predstavnici i raznorazne međunarodne misije i organizacije, a države zapadnog Balkana tapkaju u mestu
Države u državama u državi, sa birokratijom koja guta više od 50 odsto ukupnog nacionalnog prihoda u zemlji koja praktično nema privredu. To je realnost
Kako se sve učestalije postavlja pitanje da li Dejtonski sporazum može da potraje i da li će doći do redefinisanja ovog mirovnog sporazuma, kao i šta je potrebno da se tri nacije usaglase oko budućnosti zajedničke države, nedeljnik "Vreme" je u saradnji sa Evropskim fondom za Balkan sproveo projekat "Budućnost Bosne i Hercegovine" u okviru koga su održane tri istoimene tribine
