img
Loader
Beograd, 2°C
Vreme Logo
  • Prijavite se
  • Pretplata
0
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzleter
  • Podkast
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzletter
  • Podkast

Latest Edition

Dodaj u korpu

Studentski protesti

Biciklom do Strazbura: Studentski put od 1300 kilometara do „srca Evrope”

02. april 2025, 15:20 Katarina Stevanović
Foto: Katarina Stevanović Foto: Vreme/Katarina Stevanović
Biciklisti su i na ranijim rutama pratili studentske marševe od grada do grada
Copied

U četvrtak, 3. aprila, grupa studenata-biciklista u blokadi kreće iz Novog Sada u Strazbur da širi vest o zloslutnoj situaciji u Srbiji. Kakav im je plan? Kojom rutom idu? Ko ih dočekuje? Šta očekuju od ovog podviga

Dva točka, osamdesetoro studenata i 1300 kilometara dug put.

U četvrtak 3. aprila, grupa studenata iz svih pet univerzitetskih centara u Srbiji kreće iz Novog Sada put Strazbura.

Posle višemesečnih tura pešačenja i vožnji biciklima od grada do grada i prolaska kroz brojna mesta u zemlji, studenti su odlučili da misiju širenja vesti šta se poslednjih meseci dešava u Srbiji nastave u inostranstvu, biciklirajući kroz nekoliko zemalja članica Evropske unije.

Krajnja tačka je Strazbur, sedište brojnih institucija Evropske unije, a njihov put trajaće 12 ili 13 dana.

U Strazburu će biciklisti Savetu Evrope predati zvanični dopis studenata iz Srbije i tražiće od njih da reaguju na ono što se događa.

Fizički cilj i plan rute detaljno je razrađen, ali je ono što žele da postignu značajnije od fizičkog napora koji će uložiti da do krajnje tačke stignu.

„Cilj je da podignemo svest o tome šta se dešava u Srbiji. Mislimo da još nismo ispunili misiju. Pokrenuli smo taj famozni medijski rat, za koji druga strana misli da se vodi samo preko onlajn medija. Shvatili smo kroz naše šetnje i naše ture po Srbiji da se medijski rat može voditi i te kako direktno na terenu i ovo je samo jedan deo tog plana”, objašnjava za „Vreme” student Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu Aleksa Savić, jedan od organizatora biciklističke ture.

Tur de Frans na studentski način

Iako su na početku bili skeptični, dan pred put vrlo su entuzijastični i spremni na avanturu koja ih čeka.

„Na početku, kada smo došli na ovu ideju, bili smo skeptični u smislu da li će to biti dovoljno, koga briga što prolazi po jugu Nemačke 80 biciklista. Međutim, kada smo to zvanično objavili i krenuli u realizaciju, dobili smo pozive od nacionalnih medijskih servisa i Engleske i Francuske i Nemačke i Švajcarske koji će pratiti kolonu non stop, zajedno i sa nekim našim medijima. Mislimo da će ovaj potez privući veliku medijsku pažnju Zapadne Evrope. Imaćemo četiri minuta u dnevniku francuske nacionalne televizije sutra, što je ogromna stvar”, govori Savić.

Ovakva ideja bila je, kaže on, logičan sled okolnosti nakon brojnih šetnji po Srbiji.

„Odlučili smo da idemo u srce Evrope”, kaže Savić.

Plan puta

Proći će studenti biciklima kroz Mađarsku, Slovačku, Austriju, Nemačku do Francuske, a dnevno će prelaziti više od sto kilometara.

Voziće biciklističkim koridorom Eurovelo šest koji se proteže duž Evrope, pa neće proći kroz Sloveniju, zemlju mladog bicikliste Tadeja Pogačara, trostrukog pobednika trke Tur de Frans.

„Ruta je odabrana zbog lakšeg terena preko Mađarske. Imamo samo jedan mali deo Alpa koji treba da se pređe, a ako bismo išli preko Hrvatske i Slovenije, bilo bi mnogo teže, ogromni su usponi i deo rute bismo moralio da pređemo autobusima. Veoma nam je žao što nećemo obići kolege u Hrvatskoj i Sloveniji koje su nam dale podršku možda i najveću u regionu, ali takva je situacija”, objašnjava Savić.

Start je u Novom Sadu, a prvu noće će provesti u Subotici. Zatim nastavljaju kroz Mađarsku do Donavvaroši, odakle narednog dana kreću u Budimpeštu. Iz glavnog grada severnog suseda Srbije kreću do Đera, pa odatle u Beč, prolazeći kroz Bratislavu.

Sledeća tačka im je Emersdorf, slede Linc, Salzburg, Minhen, Ulm, Štutgart, Karlsrue, orakle stižu do Strazbura.

Detaljno su razradili plan, pa tako može doći i do odstupanju u slučaju problema na putu.

Do granice s Mađarskom pratiće ih kombi sa potrepštinama, a iza granice čeka ih drugo takvo vozilo.

„Skup je prijavljen našoj i mađarskoj policiji i nadamo se da neće biti problema na granici”, objašnjava sagovornik „Vremena”.

Studenti će prema planu 12 sati dnevno biti napolju. Voziće po osam sati svakaoga dana, a planiraju i više pauza.

Čekaće ih lokalni studenti i dijaspora

„Na svake dve pauze, planiran je doček koji organizuju studenti sa tamošnjih univerziteta ili dijaspora. Dijaspora je najviše zaslužna, oni su nam mnogo pomogli što se tiče logistike, smeštaja, finansija za sve to, dok je kolegama studenatima iz čitave Evrope ovo što radimo veoma zanimljivo, privuklo je njihovu pažnju, pa žele da vide zašto i šta mi to radimo. Prolazimo kroz Mađarsku koja se nalazi u sličnoj režimskoj situaciji, tako da je intresantno i sa tog aspekta”, objašnjava Savić.

Ukoliko sve protekne prema planu, studenti će u Strazbur stići 15. aprila. Za povratak imaju dva razrađena plana.

„U zavisnosti od toga da li ćemo zaista stići 15. ili ipak 16. Ako stignemo 15, vratićemo se autobusima za Novi Sad, a u slučaju da to ipak bude dan kasnije, povratak je planiran vozom do Budimpešta, pa autobusima odatle.”

Organizovali su studenti prethodnog vikenda test vožnje kako bi se pokazalo ko je spreman za ovakvu ekspediciju. Zainteresovanost studenata bila je velika, a 80 njih sada kreće na put.

Među njima prednjače muškarci, dok petinu ukobnog broja čine devojke.

Najviše biciklista biće studenti Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja (DIF). Većini ovo neće biti prva ovako naporna vožnja.

Tagovi:

Biciklizam Protesti u Srbiji Studenti Studentski protesti
Copied

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Više iz rubrike Vesti

Generalštab

29.novembar 2025. M. L. J.

Ministar Selaković osumnjičeni u slučaju „Generalštab“: „Imao pametnija posla“

Tužilaštvo za organizovani kriminal potvrdilo je za N1 da se ministar kulture Nikola Selaković bez opravdanja nije pojavio u petak u tom tužilaštvu na zakazanom saslušanju

Energetika

29.novembar 2025. Marija L. Janković

Kako to uspeva Orban: Jeftini energenti iz Rusije, izuzeće od američkih sankcija

Viktor Orban je postigao ono, u čemu je njegov „srpski prijatelj“ Aleksandar Vučić neslavno propao: da u istom mesecu dogovori jeftine energente iz Rusije i izuzeće Mađarske od američkih sankcija. Kako mu to uspeva?

Javni servis

29.novembar 2025. M. L. J.

Sukob interesa Klanščeka: Imenuje sam sebe za direktora RTS-a

Za novog generalnog direktora RTS-a prijavilo se sedam kandidata, od kojih troje ispunjava uslove konkursa. Jedan od njih, Branislav Klanšček, je u sukobu interesa na samoj granici zakonitosti

Srpska pravoslavna crkva

28.novembar 2025. Marija L. Janković

Crkveni sud traži najtežu kaznu za teologa Blagoja Pantelića

Tužilac Crkvenog suda Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke traži konačno isključenje iz crkvene zajednice za teologa Blagoja Pantelića, tvrdi on. Objašnjava da bi ova presuda značila da „kada premine, njegova porodica neće moći da ga sahrani po pravoslavnim običajima“

Jednovlašće

28.novembar 2025. Marija L. Janković

Jedan narod, jedan vođa: Potpuna kontrola svega

Aleksandar Vučić teži ka tome da sve što još uvek nije, stavi pod svoju kontrolu. Na red su došli Vojska Srbije i Tužilaštvo za organizovani kriminal. Vlast zbija redove ne bi li suzbila pobunu u društvu

Komentar
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić slikan iz profila pred grbom Republike Srbije

Pregled nedelje

Na odru Republike Srbije

Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom

Filip Švarm
Vladimir Putin kači orden Aleksandru Vučiću

Komentar

Zbogom Putine

Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom

Andrej Ivanji
Šatorsko naselje ispred Narodne skupštine

Komentar

Poredak i kultura

Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije

Ivan Milenković
Vidi sve
Vreme 1821
Poslednje izdanje

Afera Generalštab

Poslednja odbrana od varvara Pretplati se
Srbija i svet

Sve brat do brata

Naftna kriza

Miris recesije

Istraživanje

Velike želje, mali kapaciteti

Intervju: Lana Vasiljević, vajarka

Rad usporava događaje

Vidi sve

Arhiva

Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.

Vidi sve
Vreme 1821 26.11 2025.
Vreme 1820 19.11 2025.
Vreme 1819 12.11 2025.
Vreme 1818 05.11 2025.
Vreme 1816-1817 22.10 2025.
Vreme 1815 16.10 2025.
Vreme 1814 09.10 2025.
Vreme 1813 01.10 2025.
Vreme 1812 24.09 2025.
Vreme 1811 17.09 2025.
Vreme 1810 10.09 2025.
Vreme 1809 03.09 2025.

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Vreme Logo
  • Redakcija
  • Pretplata
  • Marketing
  • Uslovi korišćenja
  • Njuzleter
  • Projekti
Pratite nas:

© 2025 Vreme, Beograd. Developed by Cubes

Mastercard Maestro Visa Dina American Express Intesa WSPAY Visa Secure Mastercard Secure