Nakon silnih urbanističkih projekata u Beogradu, čini se da je betonska groznica stigla i u Novi Sad. Najavljeno je rušenje dela Spensa zbog izgradnje 16-spratnog hotela i garaža. O tome za „Vreme“ govori predsednica Društva arhitekata Novog Sada Ana Ferik
Rekonstrukcija Spensa sa okolinom, kako bi postao energetski efikasniji, predviđa rušenje delova objekta i gradnju novih delova, garaža, kao i izgradnju hotela od 16 spratova, piše portal 021.
Iako će Spens u najvećoj meri zadržati sadašnji izgled, doći će i do vidljivih promena.
Ovim se nastavljaju izmene okoline Spensa, kojim on gubi svoju dominantnost u vizuelnom smislu. Izgrađen je tržni centar „Promenada“, a privode se kraju radovi na velikoj stambenoj zgradi na uglu Radničke i Sutjeske, te Spens ostaje u njihovoj senci.
Uvidom u nacrt odluke može se saznati da se sam objekat Sportskog i poslovnog centra Vojvodina rekonstruiše kako bi imao bolje društvene, poslovne i energetske funkcije.
„Postoje mnogo bolja rešenja za Spens“
U dokumentu nema detalja o tome šta će tačno podrazumevati ova rekonstrukcija, ali je poznato da je Grad već ranije angažovao stručnjake da to pripreme, a detalji će biti dostupni javnosti kada lokalna vlast odluči da se oglasi.
„Iako se cela stvar radi po zakonu, bojim se da investitori ne shvataju koliko je Spens važan objekat za Novi Sad. On je od izuzetnog značaja za sportsku, istorijsku, turističku i mnoge druge sfere“, kaže za „Vreme“ predsednica Društva arhitekata Novi Sad Ana Ferik.
Sa Spensom se, ipak, ne postupa kao da je objekat od izuzetnog značaja, kaže naša sagovornica i objašnjava da je u ovakvim slučajevima neophodno prvo uraditi detaljnu analizu da li je takva rekonstrukcija uopšte dobro rešenje.
„Možda bi Spens mogao biti rekonstruisan na drugi način, bez da se njegov spoljni izgled i identitet naruše“, kaže Ferik.
U ovakvim situacijama je, kako kaže, dobro urbanističku dilemu rešiti putem konkursa. Kada se primenjuje ova praksa, investitori obično raspišu konkurs na kome arhitekte dostavljaju svoja tumačenja i analize, pa se konkursna rešenja rangiraju.
„Tada se zna da se struka bavila time i iznela svoj predlog kako da se objekat unapredi, a da se njegove vrednosti ne izgube. Kada toga nema, donose se gotova i brza rešenja, kao da je neko došao sa idejom o kojoj se ni struka ni građani ne pitaju“, kaže.
Šta se sve menja?
Iako pojedinosti još nisu poznate, iz nacrta urbanističkog plana se vidi da će delovi objekta biti srušeni. Prvo će biti srušen deo na kom su sada tereni za mini-golf i tu će se dograditi dva sprata.
Potom se planira rušenje dela zapadnog platoa (kod Medisona) uz izgradnju prizemnog dela. Novi prostori bi trebalo da služe za sportske sadržaje, dogradnju trenažne dvorane i druge namene.
Kompleks bazena na koji su Novosađani nestrpljivo čekali skoro tri decenije, a dobili ga tek 2011. godine, takođe će biti srušen.
Predviđa se rušenje postojeće spratne garaže i zidanje nove sa šest nivoa (dva podrumska nivoa, suteren, prizemlje i dva sprata), a ostavljena je mogućnost da se ispod platoa koji gleda ka stadionu sagradi podzemna garaža bez ograničenja broja podzemnih etaža, ali sa obavezom da bude tako građena da ne remeti održavanje dešavanja na platou.
Što se tiče hotela, on je i ranije bio pominjan u planovima okoline Spensa od njegove gradnje, prvenstveno zbog smeštaja sportista, ali stalno je menjao lokaciju.
Hotel će se nalaziti na prostoru zelene površine i parkinga na sedam metara od DIF-a, gde će biti moguće sagraditi hotel od 16 spratova sa kapacitetom od 300 ležajeva. Hotel će u osnovi imati dimenzije 30×17 metara, a pod zemljom će se na još većoj površini nalaziti podzemna garaža za njegove potrebe.
Kako zaustaviti betonsku groznicu
Na pitanje da li ovaj arhitektonski poduhvat znači da i Novi Sad polazi stopama glavnog grada, Ferik odgovara:
„Ako pogledamo Beograd, tamo se planiraju neke zaista nedopustive stvari, koje će narušiti funkcionisanje celog grada. Novi Sad polako kopira prestonicu, ali je neophodno da reagujemo na vreme. Mi (Društvo arhitekata Novi Sad) ćemo uložiti primedbe na sve problematične planove“, objašnjava Ferik.
Promene u arhitekturi Novog Sada se kreću prebrzo, a „ljudi nemaju svest o tome“.
„U realnom prostoru to je kula sa minimalno 50 stanova, koja smanjuje kvalitet života celog grada. To treba što pre dovesti u red, jer postojeća infrastruktura ne može da podnese sve to“.
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
