Ruski vojnici koji odbijaju da učestvuju u ratu u Ukrajini, ne odazivaju se mobilizaciji i tako se odupiru režimu Vladimira Putina trebalo bi da mogu da u Nemačkoj nađu utočište, saopštile su parlamentarne frakcije vladajuće koalicije Zelenih i Liberala. Jer, niko ne bi smeo da bude primoran da učestvuje u tom „ludilu“. One su pozvale Saveznu vladu da omogući ruskim dezerterima zaštitu u Nemačkoj i pozivaju članice EU da učine isto
„Onaj kome je uručen poziv za mobilizaciju i ko neće da bude deo armije koja čini ratne zločine, taj se odupire Putinovom sistemu. Mi Evropejci bi ruskim protivnicima režima, baš kao i nedužnim dezerterima, trebalo da odobrimo azil“, rekao je „Špigelu“ šef frakcije Liberala u Bundestagu, Saveznom parlamentu, Johanes Fogel.
I Zeleni traže zaštitu za Ruse koji odbijaju da učestvuju u ratu. „Putin je najveća opasnost za ljude koji govore ruski. Mi možemo i trebalo bi da zaštitimo ruske dezertere od Putinove mobilizacije i odobrimo im privremeni azil“, rekao je „Špigelu“ član Zelenih zadužen za spoljnu politiku Robin Vagener, jer niko nebi trebalo da bude primoran da učestvuje u „tom“ ludilu“.
U Rusiji još uvek mogu da se čuju opozicioni glasovi, rekao je Vagener, i tražio da Nemačka otvori svoja vrata za demokratske opozicionare i novinare koji su ugroženi i da im omugići da u Nemačkoj mogu da nastave sa svojom borbom za demokratsku Rusiju.
Nakon stupanja na snagu odluke o delimičnoj mobilizaciji, koja u prvom talasu obuhvata 300.000 vojnih obveznika, avionaske karte za strane destinacije su u Rusije rasprodate, na granicama susednih zemalja stvaraju se kolone automobila sa Rusima koji hoće da napuste zemlju. Preme neproverenim informcijama koje stižu iz Rusije na spisku u prvom talasu mobilizacije su upravo i kritičari režima i rata. Međutim, granice Letonije, Estonije, Finske i Norveške preko kojih put vodi dalje ka zapadu, su za njih zatvorene.
Finland RussiaNapuštanje Rusije: Gužva na rusko-finskoj granici / Foto: Lauri Heino/Lehtikuva via AP
I nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fazer je izjavila da bi “u principu” ruski dezerteri kojima prete kazne do 10 godina zatvora trebalo da dabiju međunarodnu zaštitu u Nemačkoj. Rekla je da onaj ko se protivi ruskom režimu i sebe izloži „velikoj opasnosti“ može da zbog političkog progona zatraži azil u Nemačkoj, da je Savezna služba za migracije već dobila odgovarajuće instrukcije, ali da je odobravanje azila individualno i da podleže bezbednosnim proverama. „Ko mrzi Putinov put, a voli liberalnu demokratiju, taj je dobrodošao u Nemačku“, rekla je Fezer.
I na nivou Evropske unije se usaglašavaju stavovi oko odobravanja azila za ruske dezertere i protivnike režima.
Na samom početku rata su predstavnici crkava u Nemačkoj tražili da se svima koji i u Rusiji, i u Belorusiji i u Ukrajini odbijaju da učestvuju u ratu u Nemačakoj odobri azil.
Istočnoeveropske zemlje protiv azila za ruske dezertere
Ovakvoj politici se protive istočnoevropske zemlje.
Češka Vlada odbija da pruži utočište Rusima koji odbijaju da idu na ratište u Ukrajini, jer, kako objasnio ministar spoljnih poslova Jan Lipavski, samim tim što neko ne ispunnjava obaveze u sopstvenoj zemlji, time ne stiče uslov za humanitarnu vizu.
Ni tri baltičke zemlje Letonije, Estonija i Litvanija neće rusima koji beže od rata da odobre azil, sa sličnim obrazloženjem.
Mreža za ljude koji odbijaju da učestvuju u ratovima Connection saopštila je da „niko između 18 i 60 godina u Rusiji nije bezbedan od mobilizacije“. Kažu da prema infomacijama koje dobijaju iz Rusije nikome nije jasno po kom kriterijumu se vrši mobilizacija i da niko nije siguran. Mirovni aktivisti iz ove mreže se zato zalažu za to da „dokumenti, kao što je poziv u vojsku“ ne budu striktan uslov za dobijanje azila.
I organizacija Pro Asyl zahteva da se olabave pravila za dobijanje azila za Ruse koji beže iz zemlje. Predlažu da se izda „humana viza“ Rusima koji su uspeli da se preko Gruzije ili Turske dokopaju Evropske unije.
Protesti i privođenja
Udruženje za ljudska prava OVD-Info je saopštilo da su pojedinim Rusima koji su bili uhapšeni na demonstracijama protiv mobilizacije uručeni pozivi za vojnu službu dok su bili u pritvoru, javlja Rojters.
Otkako je Putin u sredu najavio prvu veliku mobilizaciju u Rusiji nakon Drugog svetskog rata, letovi za izlazak iz zemlje su rasprodati, a u više gradova održani su protesti koje je policija brzo razbila. Prema podacima OVD-Info najmanje 1.310 demonstranata je privedeno, a nekima su uručeni pozivi za vojsku.
Rojters ističe da su se mnogi Rusi koji podležu mobilizaciji uputili u inostranstvo kako bi izbegli najveću regrutaciju od kraja Drugog svetskog rata. Jednom demonstrantu u Moskvi rečeno je da mu preti desetogodišnja zatvorska kazna jer je odbio da primi poziv za mobilizaciju, navodi OVD-Info.
Ruski zakoni daju policiji ovlašćenja da zaustave na ulici ljude za koje se smatra da izbegavaju mobilizaciju i predviđa višegodišnje zatvorske kazne i velike novčane kazne za one koji izbegavaju vojni rok.
Iako su ankete sugerisale široku podršku za rusku intervenciju u Ukrajini, masovno regrutovanje bi moglo da se ispostavi kao rizičan potez nakon obećanja Kremlja da se to neće dogoditi i niza neuspeha na bojnom polju u Ukrajini, navodi britanska agencija.
Ofanziva ukrajinske vojske na istoku zemlje naterala je ruske trupe na povlačenje i primorala Moskvu da raspiše mobilizizaciju jer je počela da gubi rat,
J.H./Welt/Spiegel/Tagesschau/CNN
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Aleksandar Vučić za RTS o ostavkama, odgovornosti i sestrinskim televizijama - tužilaštvo je odradilo „nadrealno brzo veštačenje“, kaže predsednik Srbije
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vrhunski cinizam je da države koje su na prvoj liniji podrške Ukrajini, rečnikom ruskog rukovodstva pozivaju Ruse da ne beže kod njih, već da „ispune svoju građansku dužnost“, odazovu se mobilizaciji i odu da ratuju u Ukrajini
Međuvreme
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!