Radnici turske kompanije Džinsi u Leskovcu dobili su deo zaostalih plata iz Fonda solidarnosti, koji finansiraju građani Srbije. Zašto plate nisu isplaćene novcem od prodaje kompanije
Portal Jugpress potvrdio da je većem delu radnika turske kompanije Džinsi u Leskovcu isplaćena zaostala zarada.
Njima je isplaćen minimalac, a za ostatak će morati da sačekaju prodaju imovine bivše kompanije.
Dodaje se da je taj fond isplatio minimalac po 336 rešenja i da su novac dobili svi koji su se prijavili. Jugpressu se javilo nekoliko radnika koji nisu bili obavešteni da treba da prijave svoja dugovanja.
,,Mi nemamo obavezu da ih obaveštavamo. Onog momenta kada radnik dobije zaključak o priznatom potraživanju, on dalje preduzima svoje korake. A Zakonom o stečaju nije predviđeno da oni mogu da naplate svoje plate preko Fonda solidarnosti”, kaže stečajni upravnik ,,Džinsija” Dejan Petković.
Tvrdi da je njegova saradnica izvukla sve platne listiće, odnosno koliko se kome duguje.
,,Zakonom je predviđeno da svi dobiju otkaz kada se proglasi stečaj. Svima smo rekli da imaju pravo da čuvaju rešenja o otkazu i da imaju pravo na Fond solidarnosti. Bilo je i radnika sa posebnim potrebama i svima njima smo pisali ovde i zahteve i prijave potraživanja. Obaveštavali smo preko grupe na Viberu sve šta treba, detaljno iako nismo bili u obavezi to da radimo, to je bila naša dobra volja”, navodi Petković.
Neki možda i ne dobiju svoje plate
Na pitanje zašto se zaostale zarade radnika nisu isplatile novcem dobijenim od prodaje firme, Petković odgovara:
,,Fond solidarnosti staje na mesto radnika i jedino oni imaju pravo na ta sredstva. Iz fonda ne mogu novac koji im se duguje da dobiju dobavljači, javna preduzeća, i tako dalje”.
Neki radnici mogu da ostanu bez zaostalih plata jer svoja potraživanja nisu prijavili u zakonskom roku.
Radnici imaju rok od 120 dana od trenutka otvaranja stečaja za svoja potraživanja.
,,Da prijave potraživanje imaju 120 dana i to prijavljuju sudu, Privrednom sudu. Ako neko nije na vreme predao zahtev fondu, neće biti isplaćen, ali je u stečaju priznato potraživanje i biće isplaćen kada bude prodaja, odnosno kada bude priliva sredstava u stečajnu masu”, rekao je Petković.
Kako su građani finansirali Džinsi?
Komisija za kontrolu državne pomoći nije ocenjivala da li je novčana pomoć u iznosu od 1,75 miliona evra, odobrena kompaniji Džinsi iz Leskovca, bila u skladu sa zakonom – potvrđeno je prošle godine Insajderu u toj instituciji.
Kako su 2011. izveštavali mediji, Džinsi je u obnovu tekstilnog postrojenja i opremu 2011. uložio 2,75 miliona evra, dok je država toj kompaniji odobrila pomoć u iznosu od 1,75 miliona evra, što je u tom trenutku predstavljalo 63,5% ukupnih ulaganja.
U javno dostupnoj arhivi Komisije za kontrolu državne pomoći ne postoji rešenje na osnovu kojeg bi bilo moguće ustanoviti da li su podsticajna sredstva u iznosu od šest miliona evra bila odobrena u skladu sa zakonom, pisao je Insajder. Takođe nije poznato na koji period je Džinsi bio u obavezi da zapošljava 760 ljudi. Subvencije tog tipa odobravaju se najčešće uz obavezu da poslodavac zapošljava određeni broj radnika u periodu od tri do pet godina.
Prema izveštavanju medija, država je 2013. godine oslobodila Džinsi plaćanja takse za uređenje gradskog građevinskog zemljišta u iznosu od 55 hiljada evra.
Prema podacima iz finansijskih izveštaja, samo u proteklih pet godina na račun te kompanije uplaćeno je 4,4 miliona evra na ime premija, subvencija, dotacija, donacija i sličnih stavki.
Izvor: Jugpress
U razgovoru za nemački Handelsblat, srpski predsednik Aleksandar Vučić davao je geopolitičke ocene o ratu u Ukrajini, Trampu, Kini, energentima. I još jednom Nemcima obećao srpski litijum
Vulin je rekao da se trenutno vodi hibridni rat protiv Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, i to iz jednog centra. Iako nije otkrio koji je to centar, u pravom vulinovskom maniru optužio je sve odreda – Zagreb, Sarajevo, Aljbina Kurtija, regionalne javne ličnosti, predvodnike blokada...
„Ovo je klasičan primer kako nadležne institucije obavljaju posao za koji nisu nadležne. Mi, studenti, borimo se za pravdu i pravo, dok bi BIA trebalo da se bavi onima koji krše ustavni poredak, a ne da vrši pritisak na građane koji se bore za bolje društvo", rekao je student Fakulteta organizacionih nauka Lazar Stojaković, koji je u četvrtak pozvan na na informativni razgovor sa Bezbednosno informativnom agencijom (BIA).
Na sednici Skupštine Savskog venca se na predlog odbornika liste „Biramo Savski venac“ raspravljalo o Generalštabu i Beogradskom sajmu, ali nije smelo da se glasa, zato što je predsednik Skupštine Strahinja Kukić naprasno odlučio da nisu nadležni za to
Veliki broj pripadnika UKP je na licu mesta, a kako javljaju očevici, čula se se tri pucnja. Jedan policajac je ranjen, na licu mesta je i Hitna pomoć
Ovi praznični dani su drugačiji – ne smiruju se ni studenti, ne smiruju se ni građani. Grad u kojem se 1. novembra desila strašna tragedija još uvek je prepun adrenalina, i gneva, i nade. Kao da su praznici u drugom planu, a otpor je vidljiv na svakom koraku
Šta spaja Vučića i Jelenu Karlešu? Zašto je pevačica ispunila sve zadate elemente naprednjačke retorike? I koliko van granica Srbije moraju biti čudni i smešni višesatni monolozi koje njen predsednik drži svakog bogovetnog dana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
