Foto: Marko Kecman
U Srbiji ima 1442 atomska skloništa u 48 opština. Većina su pretvorena u poslovni prostor kako bi „Skloništa“ imala od čega da se izdržavaju. Preduzeće je u vlasništvu države, ali nije na njenom budžetu
Od početka rata u Ukrajini, gotovo da nema dana da se ne pomene mogućnost napada nuklearnim oružjem.
U Srbiji 48 opština ima skloništa, ukupno ih je 1442 na više od 300.000 kvadratnih metara. U Beogradu ih ima 980 u 15 opština, a na Novom Beogradu 244.
I u ratu i u miru za skloništa je kod nas nadležno Javno preduzeće „Skloništa“, koje je vlasništvo Republike Srbije. Na njihovom sajtu piše da se ne finansiraju iz budžeta države, već da se “sredstva za obavljanje poverene delatnosti stiču od izdavanja u zakup dvonamenskih skloništa i poslovnog prostora u mirnodopskim uslovima.“
Trenutno su u mnogima magacini, teretane, skladišta, arhivi…
Direktor ove ustanove Nebojša Stojanović je medijima izjavio da „kada bi, u slučaju neposredne ratne opasnosti, Sektor za vanredne situacije MUP doneo odluku da skloništa moraju da se stave u funkciju u roku od 24 sata, skloništa bi bila spremna“.
Do 2012. godine „Skloništa“ su se izdržavala od takse koju im je plaćao svaki investitor nove zgrade .Kad je ta taksa ukinuta, preduzeću je dozvoljeno da izdaje skloništa kako bi se izdržavalo od kirije.
Izdavanjem prostora obezbeđen je ne tako veliki, ali siguran izvor prihoda, plus, s obzirom da su korisnici bili u obavezi da održavaju iznajmljeni prostor i da plaćaju komunalije, „Skloništima“ je to postao način na koji su sav taj prostor čuvali da ne propadne.
Međutim, bez obzira na sve to, „Skloništa“ su od tada u minusu. Direktor Stojanović uverava javnost da je preduzeće spremno, mnogo spremnije nego što je bilo devedesetih, da se skloništa tehnički redovno kontrolišu, te da se u njima nalazi sve što je potrebno u slučaju neposredne ratne opasnosti.
Danas je zapostavljena i civilna zaštita. Na primer, posle bombardovanja 1999. godine veliki broj zaštitnih maski je nestao u magacinima , a ono što je ostalo, niko nije obnavljao niti se brinuo o njima.
Sredstva za vanredne situacije su limitirana, lokalne samouprave ne izdvajaju za to, obučavanje ljudi za ponašanje u vanrednim situacijama je ukinuto zakonom – sve je to uticalo da su sistemi zaštite nedovoljno osposobljeni za ratnu opasnost.
S.Ć./Danas
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
