Aplikacija Duolingo: Da li je cilj znanje ili digitalni trofeji?

Sa preko 130 miliona aktivnih korisnika mesečno, Duolingo je najpopularnija obrazovna aplikacija na svetu. Maskota joj je zelena sova prepoznatljiva i za one koji aplikaciju ne koriste.

Marketinške taktike ove aplikacije izdvajaju se u odnosu na ostale: brend je poznat i po tome što u puno zemalja ima svoj Instagram nalog, poput @‌duolingofrance, gde redovno objavljuju sadržaje i promoviše sama sebe.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Duolingo France 🇫🇷 (@duolingofrance)

Metod gejmifikacije

U proces učenja je uključena i „gejmifikacija“, metod koji bi trebalo da svakodnevno motiviše korisnike poenima, nagradama i interaktivnim lekcijama, koje se periodično ponavljaju.

Taj metod podrazumeva XP poene, bedževe, nivoe i dnevne izazove, kako bi podstakao korisnike da svakodnevno odrade lekciju.

U tom kontekstu nameće se pitanje: da li aplikacije poput Duolinga zaista podučavaju – ili treniraju korisnike da jure digitalne trofeje?

„Duolingo definitivno funkcioniše bolje kao igra. Svi ti ‘strikovi’, cifre, zvuci, XP poeni i slično mnogo više liče na zadovoljstvo prelaženja nivoa igrice nego zadovoljstvo odrađene lekcije“, kaže za “Vreme” Zoltan, jedan od korisnika Duolinga koji uči španski jezik.

„Streak“: Digitalna nagrada umesto jezičkog cilja

Jedan od glavnih motiva za svakodnevno korišćenje Duolinga jeste „streak“ – niz dana tokom kojih korisnih bez prekida uči jezik.

Iako je zamišljen kao sredstvo za podsticanje istrajnosti, streak je za mnoge postao cilj sam po sebi, te se korisnici često vraćaju u aplikaciju ne zbog želje za znanjem, već iz straha da ne izgube niz koji su gradili mesecima, a neki čak i godinama.

Teodora ovu aplikaciju koristi već nekoliko godina.

„Učim italijanski jezik još od karantina 2020. godine, znači da aplikaciju koristim skoro 5 godina i moj streak je 1745 dana“, objašnjava ona za „Vreme“.

Ponekad koristi i „streak freeze“ pomoću kojeg ne gubi dane, već zamrzava broj za slučaj da prođe dan bez da je odradila lekciju .

Pored individualnog streak-a, Duolingo omogućava zajedničko ostvarivanje ciljeva, pri čemu korisnici u tandemu ili u grupama grade poseban streak.

„Najviše me motiviše ,Friend streak‘ koji držim sa devojkom. Nije krenulo sa tim na umu ali to mi je postao glavni cilj, da što više dana za redom ispratim sa njom“, objašnjava Zoltan.

Propuštanjem dnevne lekcije, streak pada u vodu i broj dana se vraća na nulu.

„Kada propustim lekciju, uspaničim se i nadam se da sam kupila streak freeze i da neće sve da nestane, jer to ne bih oprostila sebi, da toliki trud bude uzaludan“, kaže Teodora.

Održavanje streak-a tako postaje igra samodiscipline, ali i svojevrsna zamka – jer osećaj postignuća dolazi iz kontinuiteta, a ne nužno iz stvarnog napretka u učenju jezika.

Učenje jezika ili prepoznavanje odgovora

Ponavljanjem istih reči iz lekcije u lekciju, Duolingo pruža mogućnost da se nauče nove reči.

No, u delovima lekcija koje su na jeziku koji korisnik uči, uvek je ponuđen određen broj reči od kojih korisnik treba da odabere pravo značenje, zbog čega se dovodi u pitanje da li bi zaista znao da izgovori rečenicu na stranom jeziku, bez ponuđenih opcija.

„Dešavalo se stalno da vremenom samo naučim odgovor napamet, bez ikakvog dubljeg razumevanja“, kaže za „Vreme“ Marija koja je oko godinu dana učila francuski jezik preko ove aplikacije.

Teodora objašnjava da stalno prepoznaje reči, zbog čega uspešno završava lekcije.

„Neke reči samo tada imaju smisla, a kada bi trebalo da ih upotrebim teško da bi ih se setila“, dodaje ona.

Zoltan kaže da često prepoznaje reči jer „Duolingo mnogo nagrađuje praćenje šablona i prepoznavanje otprilike šta bi mogao da bude tačan odgovor“.

Razočarana sova kao podsetnik da je vreme za lekciju

Duolingo je poznat po svojim vrlo specifičnim i personalizovanim notifikacijama koje su pažljivo dizajnirane da motivišu ili pak pritisnu korisnika da se vrati u aplikaciju. Ove notifikacije stižu putem mejla, „push“ obaveštenja na telefonu i unutar same aplikacije.

Foto: Milica Tošić

Sova iskače svakodnevno i obraća se korisnicima ljubaznim tonom nazivajući ih po imenu:

„Hej, zaboravio si na svoju lekciju danas! Duo je tužan“ ili „Vežbanje jezika traje manje od pranja zuba – hajde da počnemo!“, pri čemu može izazvati osećaj krivice, terajući korisnika da odradi lekciju.

Često šalje mejlove u kojima na lep način moli korisnika da uradi lekciju, uz animaciju sove koja skakuće na ekranu.

Foto: Milica Tošić

Marija kaže da su je notifikacije držale u rutini.

„Meni motivacija generalno traje kratko, oko tri nedelje, a kasnije mi samo obaveze uđu u rutinu. Ali zbog tužne sovice možda i ima malo krivice“, objašnjava ona.

Teodora kaže da joj notifikacije pomažu da ostane motivisana, zbog čega ne zaboravlja da uradi lekciju: „Sova me podseća da će mi nestati dosadašnji uspeh ako ne budem uporna i konzistentna“.

Duolingo koristi notifikacije ne samo kao podsetnik, već kao psihološki alat za zadržavanje korisnika.

Poruke su emotivne, često simpatično pasivno-agresivne, i igraju na kartu odgovornosti prema virtuelnom „učitelju“ – maskoti Duo.

Sve u cilju da korisnik ne preskoči dan i održi kontinuitet.

Foto: Milica Tošić

Od svakodnevnih vežbi do ograničenog znanja

Mnogi uspešno usvajaju osnovni vokabular i gramatiku, naročito u ranim fazama učenja, ali je dubinsko znanje jezika, posebno veštine govora i razumevanja u realnim situacijama, ograničeno.

Iako Duolingo pruža pristupačan i zabavan način za svakodnevno učenje jezika, postavlja se pitanje – da li korisnici zaista nauče jezik?

„Ne baš. Možda kad bi neko pričao sa mnom kao da sam malo dete, ali razumevanje italijanskog u filmu ili muzici svodi se na po koju reč. Znam po koju reč više nego ranije, ali je nivo znanja i dalje isti onaj kao kada sam išla na kurs“, kaže Teodora.

Marija objašnjava da jezik nije naučila. Ne zna da li je to zbog toga što je rano odustala od aplikacije ili zato što joj taj način učenja jezika nije odgovarao.

„Razumem samo nekoliko čestih fraza: ‚Zdravo!‘, ‚Zovem se Marija‘, ‚Ona je devojčica‘, ‚On je dečak‘…“, objašnjava ona.

Zoltan kaže da za sada razume osnovne rečenice, ali da još uvek nije samouveren u svoju sposobnost da odgovori na iste.

„Duolingo mi je pomogao više nego ne raditi ništa, ali manje nego neki pravi čas španskog jezika“, zaključuje on.

Aplikacija je korisna kao dodatak učenju, ali retko može samostalno dovesti do tečnog govora.

Vežbe su često mehaničke, a nedostatak konverzacije i spontanosti ograničava pravi jezički napredak.

Ukratko, Duolingo je dobar prvi korak, ali nije dovoljan sam po sebi za potpuno savladavanje jezika.

Granica između igre i učenja

Duolingo se često nalazi na raskrsnici između obrazovanja i zabave, pa se s pravom postavlja pitanje: Da li je više igra ili alat za učenje jezika?

Njegov interfejs, sistem nagrada, dnevni izazovi i bodovanje korisnika čine da iskustvo učenja podseća na video-igru.

Ovakav pristup podstiče motivaciju i kontinuitet, ali istovremeno može skrenuti fokus sa stvarnog usvajanja jezika na osvajanje poena i održavanje streak-a.

Iako sadrži korisne lekcije, mnogi korisnici aplikaciju koriste kao zabavnu rutinu, a ne kao ozbiljan obrazovni alat.

Za Marijanu Duolingo je više funkcionisao kao igra.

Teodora kaže da Duolingo za nju predstavlja igru, sa ciljem da se svakog dana pređe novi nivo.

„Smatram da bi kao alat za učenje možda mogao da posluži nekom ko to ozbiljno shvati i ne čeka da ga aplikacija obavesti da ima još sat za očuvanje streak-a“, zaključuje ona.

Duolingo predstavlja jedinstven spoj igre i obrazovanja, čija je simpatična sova uspela da motiviše milione ljudi da svakodnevno vežbaju jezike.

Međutim, iako aplikacija efikasno uvodi korisnike u osnove jezika i gradi naviku učenja, njen gejmifikovani pristup može zavarati – stvarno znanje jezika zahteva više od prevođenja rečenica i osvajanja bedževa.

Kao i kod svake tehnologije, rezultat zavisi od načina na koji je koristimo.