Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić započela je danas dvodnevnu posetu Nemačkoj tokom koje će se sastati sa predsednicom Bundestaga Berbelom Bas.
U srpskoj delegaciji će biti i potpredsednice Skupštine Srbije Marina Raguš i Snežana Paunović, šefica delegacije Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Biljana Pantić Pilja, kao i šef delegacije u Parlamentarnoj skupštini OEBS-a Milan Radin, poslanik Srpske napredne stranke i predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava Aleksandar Marković, poslanica SNS-a Marija Zdravković, poslanik koalicije NADA Vladimir Đorđević, kao i predstavnici Privredne komore Srbije.
Brnabić će posetu Berlinu početi sastankom sa predstavnicima nemačke privrede u koorganizaciji Odbora za istok nemačke privrede i Privredne komore Srbije, a drugog dana boravka srešće se sa predsednicom Bundestaga Berbelom Bas i imati radni doručak sa poslanicima.
Anu Brnabić ugostiće i predsedavajući Fondacije Konrad Adenauer Norbert Lamert.
Ova fondacija je bila odigrala bitnu ulogu u stasavanju još nemuštih radikala u današnje naprednjake, dok je Angela Merkel bila kancelarka Nemačke i od dolaska SNS-a na vlast 2012. cvetala ljubav Beograda prema Berlinu. Aleksandar Vučić je ubrzo poručivao Srbima da treba da se ugledaju na Nemce, kleo se u protestantsku radnu etiku (otac Angele Merkel bio je protestantski sveštenik) i Maksa Vebera. Kancelarka je svom štićeniku na Balkanu političku ljubav uzvraćala. Demohrišćanka je mislila da je prepoznala saveznika na Balkanu.
Odnosi Beograda i Berlina su se bitno promenili kada je socijaldemokrata Olaf Šolc formirao koalicionu vladu, a ministarka spoljnih poslova postala kopredsednica Zelenih Analena Berbok. Nemački Zeleni su skloni tome da insistiraju na nekakvim demokratskim principima.
Berbok u Vučiću vidi ono što jeste – autokratu koji šuruje sa Putinom – pa su diplomatski odnosi između dve zemlje razumljivo zahladneli, a mediji pod kontrolom naprednjaka su se svetili periodičnom kampanjama usmerenim protiv pojedinih nemačkih zvaničnika. Bilo je reči o „jednoj zemlji“ koja podriva suverenitet Srbije i hoće da sruši Vučića, a jasno je bilo na koga se misli.
Vrhunac ledenog doba nastupio je kada su Zeleni odigrali ključnu ulogu u međunarodnoj kritici zbog „pokradenih“ vanrednih parlamentarnih, pokrajinskih, lokalnih i beogradskih izbora 17. juna. Ali su odnosi sada počeli da otopljavaju.
Pomešani signali
Poseta Ane Brnabić Nemačkoj dešava se uporedo sa protestima protiv eksploatacije litijuma u Srbiji, u sagi u kojoj je vodeća država Evropske unije zauzela centralnu ulogu. Samo, još uvek nije sasvim sigurno kakvu.
Priča o srpskom litijumu ponovo je podgrejana posle donošenja evropskog Zakona o kritičnim sirovinama (CRMA) u kom se pominje i litijum iz Srbije, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić i potpredsednik Evropske komisije Maroš Ševčovič potpisali su pismo o namerama za uspostavljanje strateškog partnerstva Srbije i EU po pitanju CRMA.
Da se radi o geopolitičkom pitanju, moglo se naslutiti iz intervjua koji je za srpske medije dao Tilman Kuban, nemački poslanik iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU/CSU), i izvestilac te partije za Srbiju, a posle posete Beogradu gde se sastao sa Vučićem i Anom Brnabić. On je tada rekao da može da razume da sa stanovišta Srbije sve mora da bude provereno i da se dobiju određene garancije, ali „da je to ogromna prilika da Srbija pošalje poruku Evropi, da možemo da računamo na vas i da ne želite da izazivate probleme već da ih rešavate”.
„To je ključna poruka u ovom projektu i bićemo veoma srećni da postoji saradnja sa nemačkim kompanijama koje će ovde investirati, ne samo tako što će koristiti sirovinu, već i tako što će proizvoditi baterije”, rekao je Kuban.
Sa druge strane, poruke koje srpska vlast šalje Nemačkoj variraju. Trenutni stav predsednika Srbije Aleksandra Vučića je da je bi rudnik litijuma mogao da počne sa radom 2028. godine, ali da kopanje neće početi bez garancija Nemaca da će biti ispunjeni svi mogući ekološki standardi.
„Dok nam Nemci ne budu garantovali da ćemo imati čiste reke i planine, da ćemo i to odlaganje za deponiju imati urađeno u skladu sa svim evropskim standardima, nećemo da pokušavamo ni da počinjemo“, kazao je Vučić.
Ova izjava predstavlja potpuni zaokret od onog „Nemcima ne verujem ama baš ništa“, što je predsednik Srbije rekao pre nešto više od godinu dana.
Pre dve godine je tadašnja premijerka Ana Brnabić izjavila da pojedine nemačke, američke i britanske kompanije finansiraju proteste protiv Rio Tinta u Srbiji, što su ambasade ovih država u zajedničkom saopštenju negirale.
„Elaborat“ koji nikad nije stigao
„Toplo-hladno“ u priči o eksploataciji litijuma savršen je primer odnosa koje aktuelna vlast neguje sa Nemačkom. Nakon optužbi opozicije o krađi izbora u decembru, Vučić je objavio da se neka evropska zemlja umešala u čitav izborni proces, a tabloidi su pohrlili da izveste da je u pitanju Nemačka.
Kako je Vučić tada najavio, državni organi sastavljaju „važno pismeno o uplivu i mešanju jedne važne zemlje u izborni proces Srbije na najbrutalniji način“.
U januaru, prilikom unosa badnjaka u Predsedništvo, predsednik Srbije se nije osvrnuo na to što „pismeno“ kasni, ali je tada taj napis, na kojem se navodno radi, nazvao „elaboratom“.
„Pravimo ozbiljan elaborat i bez obzira na to što to neće biti laka stvar za nas da se objavi, objavićemo kada završimo“, prenosi Tanjug reči predsednika.
Međutim, ako je „elaborat“ ikada i napisan, izvesno je da Nemačkoj nikada nije dostavljen. Ambasadorka Nemačke u Beogradu rekla je u februaru u intervjuu za „Vreme“ da nema nikakva saznanja o bilo kakvom dopisu ili elaboratu.
Optužbe Bratislava Gašića
Još jedan diplomatski skandal dogodio se u junu prošle godine, kada je tadašnji ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić na sednici Skupštine Srbije, govoreći o ubistvu Olivera Ivanovića, naveo da srpski organi „tačno znaju ko je ubica“ i dodao:
„I tražili smo od nemačkih organa, pod čijom je zaštitom u ovom trenutku taj čovek, da nam daju podatke“, rekao je Gašić.
Berlin je ubrzo zatražio hitno objašnjenje srpskih vlasti povodom optužbi koje je izneo Gašić.
„Odlučno odbacujemo insinuacije da počinilac stoji pod zaštitom nemačkih organa. Savezna Vlada nema saznanja o tome ko je ubio Olivera Ivanovića 16. januara 2018. godine i zamolila je srpsku Vladu da što je pre moguće razjasni optužbe srpskog ministra unutrašnjih poslova“, naveo je jedan portparol nemačke Vlade u pisanom odgovoru na upit Dojče velea.
Gašić je potom izjavio da nije optužio Nemačku, već da je njegova izjava „preneta bez znaka pitanja“ koji joj daje drugačiji smisao.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se zbog Gašićevih izjava zvanično izvinio dva meseca kasnije.
Firme mogu šta hoće
Uprkos neprijateljskim izjavama upućenim Berlinu i izuzetno negativnoj slici o Nemačkoj koja je stvorena u tabloidima, odnos prema nemačkim kompanijama i nemačkom novcu je izuzetno blag. Na uštrb radnika.
U aprilu je Dojče vele pisao o izrabljivanju radnika u nemačkim firmama na jugu Srbije. Tada su pojedine radnice nemačkih kompanija Lidl i Leoni objavile da zarađuju oko 60.000 dinara mesečno, da se njihovo radno vreme ne poštuje i da sindikata nema – sve što je u Nemačkoj nezamislivo i protivzakonito.
Jedna od radnica u Lidlu je rekla da postoje zaposleni čija je uloga da budu „podrška radnicima“. Ali, kada se njima požali, oni moraju da prenesu ime i prezime radnika koji se žali i na šta se žali. „Tada kreće novi krug pakla i osveta, otvoreno neprijateljski kažu da znaju za tvoje žalbe, gube se bonusi i slično“, kazala je ona.
