Da li postoji mogućnost da se promeni zakon kojim se sankcionišu svi oni ljudi koji odu u penziju pre 65 godina, a imaju 40 godina radnog staža, pitao je premijerku Anu Brnabić narodni poslanik Milija Miletić na skupštinskoj sednici.
Prevremena penzija kao mogućnost za penzionisanje postoji od januara 2015. godine. Međutim, Izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju 2014. godine uvedeni su kazneni poeni ili penali za prevremeno penzionisanje. Naime, visina prevremene starosne penzije određuje se na isti način kao i visina starosne penzije, s tim što se iznos tako određene penzije trajno umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec pre navršenih 65 godina života. Starosna penzija najviše može biti umanjena za 20,5 odsto.
U 2021. godini, prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO), pravo na starosnu penziju ostvarilo je 52.462 korisnika. Pravo na prevremenu starosnu penziju iskoristilo je 5.253 korisnika. Dakle, prevremene penzije trenutno učestvuju sa oko 10 odsto u ukupnom broju starosnih penzija.
Portal Penzin preneo je u celosti premijerkin odgovor poslaniku Miletiću, na osnovu neredigovanih i neautorizovanih stenografskih beleški sa sajta Otvoreni parlament:
„Dakle, što se tiče, ako sam razumela, ovih umanjenih penzija kada se ode ranije u penziju, ono što ljudi zovu – penali, dakle, nisu to nikakvi penali, nisu to nikakve kazne, jednostavno je reč o obračunu.
„Dakle, kada odete u penziju sa punim radnim stažom očekuje se da ćete dobijati penziju koju ste zaradili tokom tog radnog staža. Ako imate manje radnog staža i odete ranije u penziju, ukoliko bi u istom trenutku imali jednaku penziju kao i oni sa punim radnim stažom ili primali manju penziju, pa kada dostignete godine starosti i onda krenuli da primate punu penziju, to bi bilo nefer prema svima ostalima, zato što bi vi praktično tokom svog životnog veka dok ste u penziji primili veću penziju nego oni koji imaju praktično pun radni staž.
„Dakle, gledali smo kako da usaglasimo da to bude fer prema svima, zato što ti ljudi duže primaju penziju. Tako da je to logika iza tog sistema. Više puta smo razgovarali o tome i sa MMF-om.
„Da budem iskrena, ta tema je, sećam se, tema na dnevnom redu još od 2016. godine, kada sam ja bila ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a Dušan Vujović ministar finansija. Dakle, od tada razgovaramo o tome i čini mi se da nema punog razumevanja u stvari da to nisu kazne i nisu penali, već je samo, u stvari, praktično proporcionalno smanjena penzija zato što je duže primate. Više godina je primate, zato što ste ranije otišli u penziju. O tome se radi.
„Ali, svakako uvek sam spremna, zajedno sa ministrom finansija, da sednemo i da pogledamo sa ljudima šta dodatno možemo da uradimo i kako dodatno možemo to da objasnimo i obrazložimo ljudima, pa ukoliko postoji mogućnost nekako da vidimo kako možemo da izađemo u susret da to uradimo.
„Samo da to ne bude onda nefer prema svima ostalima, jer neko je radio čitav svoj radni vek, ima pune godine staža i ti ljudi onda imaju punu penziju. Ali je, nažalost, ako mogu tako grubo da kažem, zato što je takav životni vek i prosečne godine života, ti ljudi će kraće primati penziju. Ovi ljudi duže primaju penziju, jer su ranije otišli u penziju. Tako da, nije kazna, već je samo, čini mi se, fer sistem, ali sam uvek tu, zajedno sa ministrom finansija, da razgovaramo o tome.“
Savez samostalnih sindikata Srbije je (SSSS) već 2016. godine, posle prve godine od Izmena Zakona o PIO, podneo inicijativu za nove izmene. Predlagali su da oni koji imaju kaznene poene, kad napune 65 godina, dobiju nova rešenja i da se onda ustanovi neki nov iznos penzija.
SSSS je 2020. godine ponovo podneo Inicijativu o izmeni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Njom se, između ostalog, zahteva i ukidanje penala za prevremeno penzionisanje. Izmene tog zakona su u toku, ali se tačne promene još ne znaju.
Socijalno-ekonomski savet (SES) je dva puta prihvatao zahtev sindikata za ukidanje penala, pa ga je vlada odbijala.
Prema nekim procenama, ako bi došlo do ukidanja penala, to bi državu koštalo oko 1,7 milijardi dinara.
S.Ć./Penzin
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
